30.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Minimalne plate

Vladimir Gligorov: Minimalne plate
Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

Zanimljivo je da su na početku perioda od 2010. do 2106. minimalne plate u zemljama Zapadnog Balkana bile nešto veće, a u ostalima nešto manje od 40 odsto bruto prosečnih plata, da bi se prve smanjile, a druge povećale do 2016.
Na slici 1 vidi se da zapravo i nema neke veze između rasta proizvodnje i rasta minimalnih plata. Ovo zato što su one uglavnom bile usklađene sa rastom proseka plata, kao što se vidi na slici 3. Zanimljivo je da su plate rasle brže od proizvodnje u Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Mađarskoj, ali ne u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana za koje postoje podaci.

Isto važi i za odnos između prosečnih plata i minimalnih plata i jediničnih troškova rada. Ovi poslednji, izraženi u evrima, zavise od produktivnosti i od promena u kursu, tamo gde je kurs fleksibilan. Zemlje koje su prošle kroz dublju i dužu recesiju, Hrvatska pre svih, videle su i realni pad plata i smanjenje jediničnih troškova rada. U drugim zemljama promene su povoljnije. Kao što se vidi na slici 4.

Konačno, zanimljivo je da su zemlje sa bržim rastom proizvodnje uglavnom imale i rast jediničnih troškova rada, mada ne, recimo, i Makedonija, što bi trebalo da znači da je u ovom periodu došlo do povećanja produktivnosti u toj zemlji.
 

Slika 1: Rast BDP-a i bruto plate (prosek 2010-2016)
 







Slika 2: Rast BDP-a i jedinični troškovi rada (prosek 2010-2016)
 



Slika 3: Rast bruto mesečnih plata i bruto minimalne plate (prosek 2010-2016)


Slika 4: Rast jediničnih troškova rada i bruto minimalna plata (prosek 2010-2016)



Iz ovog kratkog prikaza kretanja plata, troškova rada i proizvodnje može se zaključiti da nema nekog posebnog razloga zašto minimalne plate nisu veće ili manje od 40 odsto. Drukčije rečeno, one izražavaju neki društveni standard o odnosu prosečnih i minimalnih plata, a nisu određene karakteristikama tržišta rada. Takođe, kada se uzme u obzir koliko se razlikuju stope zaposlenosti i nezaposlenosti u ovim zemljama, prilično je jasno da minimalne plate ne utiču značajno ili ne utiču uopšte na stanje na tržištu rada. Konačno, neke zemlje su mogle da povećaju plate značajno i usred krize, dok su druge morale da ih realno smanjuju, uglavnom u skladu sa kretanjem jediničnih troškova rada koji odslikavaju konkurentnost privrede u spoljnoj trgovini. I na ovo poslednje minimalne plate nisu imale neki vidljivi uticaj.

Je li 40 odsto od prosečne plate zaista prava mera minimalne plate koju preduzetnici i privreda mogu da podnesu, a da ne ugroze profitabilnost i ulaganja? Nije, bar na to ne ukazuju podaci. Manja verovatno ne može biti, a veća verovatno može.

 

 

Pogledajte slike (klik za uvećanje) ---
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side