30.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Minimalne plate

Vladimir Gligorov: Minimalne plate
Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

Zanimljivo je da su na početku perioda od 2010. do 2106. minimalne plate u zemljama Zapadnog Balkana bile nešto veće, a u ostalima nešto manje od 40 odsto bruto prosečnih plata, da bi se prve smanjile, a druge povećale do 2016.
Na slici 1 vidi se da zapravo i nema neke veze između rasta proizvodnje i rasta minimalnih plata. Ovo zato što su one uglavnom bile usklađene sa rastom proseka plata, kao što se vidi na slici 3. Zanimljivo je da su plate rasle brže od proizvodnje u Bugarskoj i Makedoniji, kao i u Mađarskoj, ali ne u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana za koje postoje podaci.

Isto važi i za odnos između prosečnih plata i minimalnih plata i jediničnih troškova rada. Ovi poslednji, izraženi u evrima, zavise od produktivnosti i od promena u kursu, tamo gde je kurs fleksibilan. Zemlje koje su prošle kroz dublju i dužu recesiju, Hrvatska pre svih, videle su i realni pad plata i smanjenje jediničnih troškova rada. U drugim zemljama promene su povoljnije. Kao što se vidi na slici 4.

Konačno, zanimljivo je da su zemlje sa bržim rastom proizvodnje uglavnom imale i rast jediničnih troškova rada, mada ne, recimo, i Makedonija, što bi trebalo da znači da je u ovom periodu došlo do povećanja produktivnosti u toj zemlji.
 

Slika 1: Rast BDP-a i bruto plate (prosek 2010-2016)
 







Slika 2: Rast BDP-a i jedinični troškovi rada (prosek 2010-2016)
 



Slika 3: Rast bruto mesečnih plata i bruto minimalne plate (prosek 2010-2016)


Slika 4: Rast jediničnih troškova rada i bruto minimalna plata (prosek 2010-2016)



Iz ovog kratkog prikaza kretanja plata, troškova rada i proizvodnje može se zaključiti da nema nekog posebnog razloga zašto minimalne plate nisu veće ili manje od 40 odsto. Drukčije rečeno, one izražavaju neki društveni standard o odnosu prosečnih i minimalnih plata, a nisu određene karakteristikama tržišta rada. Takođe, kada se uzme u obzir koliko se razlikuju stope zaposlenosti i nezaposlenosti u ovim zemljama, prilično je jasno da minimalne plate ne utiču značajno ili ne utiču uopšte na stanje na tržištu rada. Konačno, neke zemlje su mogle da povećaju plate značajno i usred krize, dok su druge morale da ih realno smanjuju, uglavnom u skladu sa kretanjem jediničnih troškova rada koji odslikavaju konkurentnost privrede u spoljnoj trgovini. I na ovo poslednje minimalne plate nisu imale neki vidljivi uticaj.

Je li 40 odsto od prosečne plate zaista prava mera minimalne plate koju preduzetnici i privreda mogu da podnesu, a da ne ugroze profitabilnost i ulaganja? Nije, bar na to ne ukazuju podaci. Manja verovatno ne može biti, a veća verovatno može.

 

 

Pogledajte slike (klik za uvećanje) ---
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side