24.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija
Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

Da li smanjiti kamatne stope ili ne i šta da uradi centralna banka ako ona druga učini prvi korak? Do uticaja na kamatne stope dolazi se intervencijama na otvorenom novčanom tržištu, a šta ako se naprosto od tog tržišta odustane. I jednostavno se sve fiskalne potrebe finansiraju novcem centralne banke? Jasno je da bi ključno sredstvo privredne politike postao upravo budžet. Najpre kada je reč o stabilizaciji privrede, ali više od toga obezbeđivanjem pune zaposlenosti. Naravno, ovo nije sredstvo koje bi privredne vlasti morale da koriste s tim ciljevima, ali je to svakako srž moderne teorije monetarne politike.

Zanimljivo je da je ta teorija veoma slična monetarnoj politici koju je zagovarao Milton Fridman. I zapravo, rasprava između njega i Fridriha Hajeka je kao uvod u savremene rasprave podstaknute zagovornicima moderne monetarne teorije. Naime, Fridman je hteo da banke ne budu kreatori novca. Centralna banka bi trebalo da ima monopol kada je reč o proizvodnji novca, da se tako izrazim. Da bi to bilo moguće, fiskalne vlasti ne bi trebalo da se zadužuju, a centralna banka ne bi trebalo da obezbeđuje rezerve komercijalnim bankama. Banke bi imale stopostotno pokriće kredita, dok se država ne bi zaduživala. Novac bi se kreirao tako što bi centralna banka finansirala budžetski deficit štampanjem novca koji, naravno, nosi nultu kamatnu stopu. Novac bi se povlačio kada bi budžet bio u suficitu.

Fridman, međutim, nije smatrao da bi fiskalna politika trebalo da teži stabilizaciji privrednih aktivnosti. Osim u tom smislu što bi relativna stabilnost tekuće javne potrošnje obezbedila delovanje automatskih stabilizatora. Drukčije rečeno, u recesiji bi budžet bio u deficitu, a kada je privredna aktivnost ubrzana, bio bi u suficitu. To bi regulisalo i količinu novca u opticaju. Ali ne bi određivalo kamatne stope u finansijskom sistemu i uopšte u privrednim poslovima.

Moderna monetarna teorija, međutim, oslanja se na Abu Lernera i na njegovu teoriju funkcionalnih finansija. Ne u svemu, ali u tom delu u kojem je nivo javnog duga, koji je akumulacija budžetskih deficita, nebitan sve dok se ne postigne puna zaposlenost. Posle čega se porezima utiče na stabilnost cena, dakle obuzdava se inflacija.

Problem je šta činiti s međunarodnim transakcijama. Fridman je smatrao da se plivajućim kursom obezbeđuje uravnoteženost spoljnotrgovinske razmene, tako da kurs uravnotežuje novčane tokove među državama. Zagovornici moderne monetarne teorije takođe predlažu plivajući ili potpuno fleksibilan kurs. Zapravo, ukoliko to nije dovoljno iz jednog ili drugog razloga, novac ne bi trebalo da bude konvertibilan. Ovo je zapravo problem za modernu monetarnu teoriju, na šta ću se vratiti.

Hajek je smatrao da je problem sa Fridmanovom monetarnom politikom upravo to što zahteva puni državni monopol, monopol centralne banke nad ponudom novca. Uz to, smatrao je da je očigledno da će se povećati nestabilnost u režimu plivajućih kurseva. I zaista, ukoliko monetarna i zapravo fiskalna politika računa s tim da će kurs amortizovati povećanu ponudu novca usled, recimo, povećane javne potrošnje, ona bi svakako mogla da postane sredstvo politike i da bude zapravo destabilizujuća – da bude prociklična, kako se kaže, a to znači da bude ekspanzivna u dobra vremena, a štedljiva u loša, dakle upravo suprotno od onoga što bi bilo preporučljivo.

Iz tih razloga Hajek se zalagao za liberalizaciju i, zapravo, privatizaciju novčanog tržišta, tako da i banke, a ne samo centralna banka, mogu da nude sopstveni novac. Računao je da će konkurencija među bankama obezbediti dovoljnu ponudu novca sa relativno niskom kamatom. Režim kurseva bio bi sličan kao u zlatnom standardu, mada nije sasvim jasno kako bi se do tog standarda, koji ne bi bio zasnovan na zlatu, zapravo došlo.

Moderna monetarna teorija je pak neka vrsta odgovora na finansijsku krizu, mada su, naravno, ideje, kao što sam već naveo, starije i zapravo uvek je bilo zagovornika fiskalnog novca, ako mogu da ga tako nazovem. Međunarodne finansije funkcionišu donekle u Hajekovom svetu i sklone su ozbiljnim krizama. Zaista, privatna ponuda novca se povećava, što govori o postojanju razloga da se javlja konkurencija državi u ponudi novca.

Jednim delom zato što ne mali broj država zapravo ne može da obezbedi kredibilnu ponudu sopstvenog novca. Tako da manje-više sve centralne banke, osim nekoliko njih, ne mogu da obezbede budžetsko finansiranje sa nultom kamatnom stopom već zavise od kamatnih stopa na međunarodnom tržištu. Tako da bi one morale da ukinu konvertibilnost svog novca, što bi zapravo veoma negativno uticalo na tražnju za njihovim novcem. Ukoliko bi privreda svejedno ostala otvorena.

Tako da je teško videti kako bi moderna monetarna teorija mogla da se sprovede u uslovima otvorenih privreda, a u zatvorenoj privredi je monopol ionako obezbeđen na jedan ili drugi način.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side