15.06.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Nacionalna gramzivost i individualna sreća

Vladimir Gligorov: Nacionalna gramzivost i individualna sreća
Zanimljivo je da je Kejnz danas popularan među socijalistima i čak komunistima, dok je on sam bio kritičan i prema jednima i prema drugima, mada iz različitih razloga. Nije, više, popularan ni među liberalima, kojima je sam pripadao, a posebno je nepopularan među libertarijancima i konzervativcima. Kod prvih je popularan kao navodni kritičar neoliberalizma (u povoju ili čak i pre toga), sa čime se slažu i oni drugi.

Zanimljivo je da i popularnost i kritika uglavnom nemaju mnogo veze sa njegovim ekonomskim učenjem. Ovde možda ima smisla ukazati na nekoliko karakteristika njegove ekonomske misli i njegovih političkih opredeljenja. Da bi se potom videlo da je reč o upotrebi njegovog naučnog autoriteta u obnovljenim ideološkim sporovima u Evropi pre svega.

Kejnzova teorija iz perioda posle izbijanja velike krize, dakle ona po kojoj je čuven i na koju se misli kada se govori o kejnzijanizmu, polazi od pretpostavke da je slobodno tržište efikasno, ali da ne mora uvek da obezbeđuje punu zaposlenost. Kada je to slučaj, javna potrošnja bi trebalo da obezbedi zaposlenje onima koji su prinudno nezaposleni, dakle onima koji traže posao, ali im ga poslodavci ne nude. Ova nedobrovoljna nezaposlenost ne postoji zato što su plate visoke, pa se ne isplati dodatno zapošljavanje, i zapravo eventualnim smanjenjem naknada bi moglo da dođe do pada zaposlenosti, jer se smanjuje kupovna moć. Ovo u zatvorenoj privredi, dok bi u onoj koja izvozi stvar donekle drugačija, bar ako je sposobna da vodi odgovarajuću monetarnu politiku (dakle ne održava visoke realne kamatne stope).

Zbog tog shvatanja slobodnog tržišta, Kejnza je teško preobratiti u antikapitalistu, socijalističkog posebno. Ovo zato što je smatrao da oni greše videvši u državi samo još efikasnijeg kapitalistu, a on nije smatrao da taj sistem ima problema sa efikasnošću. Takođe, totalitarni sistemi mu nisu bili bliski ne zato što, recimo, grade piramide ili druge nepotrebne stvari, šta god da je to, već zato što guše slobodu. Pa ne mogu izbeći političke probleme, kao u komunističkoj Rusiji, nezavisno od ekonomskih.

Manje je poznato da Kejnz nije zagovarao protekcionizam u spoljnoj trgovini. U tome je od posebnog značaja njegova rasprava o Ekonomskim posledicama mira, koja naravno pripada njegovim ranim radovima, da se tako izrazim. U njoj on kritikuje nacionalizam zemalja pobednica, koje krivi za gramzivost i za potpuno nerazumevanje kako pravičnosti tako i uslova pod kojima je moguće obezbediti stabilnost u posleratnoj Evropi. Problem kojim se posebno bavio jeste kako da se obezbedi da poražena Nemačka plati reparacije koje joj nameće gramzivost zemalja pobednica, a da se istovremeno suoči sa novom političkom geografijom gde mnogo veći broj malih država teži da zaštiti svoje privrede svakojakim protekcionističkim merama. Jer da bi platila reparacije, Nemačka mora da zaradi u izvozu, a ako joj rastući protekcionizam to ne omogućuje, onda naravno nikako neće moći da plati zahtevane reparacije.

Stoga je Kejnz predlagao stvaranje Unije slobodne trgovine u kojoj je video sve zemlje srednje, istočne i južne Evrope, izuzev Rusije koja je upravo prolazila kroz najgori period ratnog komunizma, a i britanske kolonije. Ovo uprkos činjenici da je Nemačka bila konkurent upravo Velikoj Britaniji. Kasnije će se on zalagati za papirni novac i fleksibilne kurseve, ali ne i za trgovački protekcionizam. I zapravo u tom sistemu slobodne trgovine on vidi protivtežu nacionalizmu i jedno od sredstava da se ograniče uticaji radikalnih nacionalističkih i revolucionarnih ideologija kako bi se izbegle privredne krize i ratni sukobi koje one donose. Knjiga je napisana 1919.

I zaista, Evropska unija je uglavnom uspela da stabilizuje ideološki prostor ograničavajući kako nacionalističke tako i revolucionare ideologije upravo time što je uspostavila sistem slobodne trgovine. Kejnz se, takođe, protivio posezanju za reparacijama jer je smatrao da postojanje zemalja dužnika i zemalja poverioca ne može a da ne učini popularnim upravo te nacionalističke i revolucionarne ideologije. Bolje je, ako nikako drukčije, onda oprostiti dugove prezaduženim zemljama. Nije dobro individualnu sreću podrediti nacionalističkoj gramzivosti, kako je on govorio.

Ta nesposobnost da se reši problem međusobnih dugovanja pre nekoliko decenija u Jugoslaviji, a sada u Evropskoj uniji, jeste izvor povratka radikalnih ideologija i neprijateljskih sporova. Kako će ta sve intenzivnija ideološka konkurencija izgledati u budućnosti i koji su mogući ishodi nije lako reći. Nacionalisti imaju veće izglede, ako je ceniti po jugoslovenskom iskustvu, mada oni još uvek nisu naročito veliki.

I nacionalisti i revolucionari se pozivaju na Kejnza, kao na velikog protivnika neoliberalizma. Koji, taj neoliberalizam, navodno inspiriše fiskalnu i monetarnu politiku, a posebno strukturne reforme koje se oslanjaju na povećanu ulogu tržišta. Zapravo, kejnzijanizam je u osnovi svih modela na osnovu kojih se formulišu političke preporuke i u centralnim bankama i u vladama, pa i u međunarodnim ustanovama. Nisu sve preporuke politički prihvatljive, kao što nisu bile ni u Kejnzova vremena. Iz uglavnom isti ideoloških razloga koji nacionalnu gramzivost uzdižu iznad individualne sreće.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side