26.01.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Nema industrije

Vladimir Gligorov: Nema industrije
Mnogima je očigledno da industrije nema ako je ne razvija država. Nije uvek jasno, bar kada se slušaju mnogi zagovornici, zašto. Još je teže razumeti nestanak industrije ili njeno značajno smanjenje, recimo u balkanskim zemljama. Zašto te države nisu zainteresovane za industrijalizaciju? Štaviše, neke su izgleda radile na tome da se industrijska proizvodnja značajno smanji. Zašto?

Šta stoji na putu industrijalizaciji, a šta je dodatno podstiče kada jednom taj proces krene? Jedna značajna prepreka jeste znanje, posebno inovativno, ali to je danas mnogo manja prepreka nego što je nekada bila. Zapravo, cena transfera znanja je manja, mnogo manja, nego što je bila u ranijim periodima industrijalizacije. Zato što su smanjeni fiksni troškovi, kako zbog masovnog školovanja, tako i zbog jeftinog prenošenja znanja. Zapravo, pravo pitanje je danas zašto bi bilo koje društvo bilo gde na svetu bilo nerazvijeno, bilo da je reč o industriji ili o bilo čemu drugom? Jer je možda stvar jedne generacije da se bilo kakva ozbiljnija razlika u znanju prevaziđe.

Ostaju, međutim, drugi fiksni troškovi, infrastrukturni i institucionalni. A, konačno, i rizik ulaganja u industrijsku proizvodnju, jer uspeh nije zagarantovan. Kod tih ulaganja, zbog visokih inicijalnih ulaganja, postoji rizik da se oni neće pokriti cenom konačnog proizvoda. A opet, nije izvesno da će biti dovoljno kupaca ukoliko su ljudi siromašni. Industrijski radnici će biti bolje plaćeni, ali njih ne mora da bude dovoljno da pokriju troškove proizvodnje. Tako da je potreban i pristup tržištu, recimo sa bogatijim kupcima, ili simultano pokretanje većeg broja industrijskih proizvoda kako bi se stvorilo dovoljno veliko tržište za njih.

Naravno, svaki pojedinačni industrijski preduzetnik stvara povoljnije uslove za one koji će doći posle njega i to je jedan od načina kojim se može pokrenuti preduzetnička industrijalizacija. Ona je utoliko lakša ukoliko su dostupna tržišta razvijenih zemalja. Postoji i prednost zakasnelosti, jer ima smisla odmah krenuti sa najmodernijom proizvodnjom. Naravno, postoje dodatni troškovi osvajanja tržišta, održavanja kvaliteta, sticanja imena i ugleda i niz drugih prepreka. Nasuprot tome su prednosti nižih troškova rada, uz mnogo prostora učenja uz rad i na osnovu iskustva.

Značajnu prepreku može da predstavlja nedostatak finansijskih sredstava. Tu, opet, mogu da pomognu banke. Zemlja koja se industrijalizuje može da se osloni na strane finansijske ustanove, ako ništa onda zato da smanji troškove finansijskih usluga, a onda i da dobije pristup kapitalu. Domaće banke ne moraju, mada mogu, da raspolažu sa dovoljno sredstava da podrže dovoljan broj istovremenih industrijskih projekata, posebno većeg obima, što bi moglo da bude potrebno kako bi industrijalizacija bila uspešna. Čak i ako je obezbeđeno strano tržište, veoma je važno da se sve što se proizvodi prodaje i na domaćem tržištu, jer se time dobija potrebna stabilnost, a podstiče i domaće tražnja za novim industrijskim proizvodima. Razvijen i inovativan finansijski sistem može u tome da igra veliku ulogu. I zaista, industrijalizacije na evropskom kontinentu su u značajnoj meri bile podržane koliko od preduzetnika, toliko još više od banaka.

Postoje i troškovi transporta i druge infrastrukture. Kao što postoje i troškovi opštenja sa institucijama. Konačno, tu su i makroekonomski rizici. Ponekad se prigovara kapitalističkim državama da se rukovode interesima kapitala, što je međutim neminovno ukoliko je reč o razvojnim državama. Reč je o tome da se kod ulaganja u infrastrukturne projekte, kao i kod uspostavljanja poslovnih i drugih zakona i pravila, vodi pre svega računa o tome da se sa manjim troškovima obavljaju poslovi zapošljavanja, proizvodnje i pristupa tržištima. Uz nepristrasnost, jednake uslove, transparentnost, formalizam, odgovornost i efikasnost. I uz pozitivnudiskriminacijupremaonimpreduzimljivim. U svim tim poslovima, veliki su eksterni efekti, dobri i loši, što je valjan razlog za državnu intervenciju.

Politički interesi, međutim, mogu da budu drukčiji. Što može da utiče na politički dnevni red, na takozvanu agendu. Neka odlaganja su trivijalna – danas ćemo o sportu, a sutra o obrazovanju na primer. No, kada je reč o industrijalizaciji na Balkanu, ona već nekoliko decenija ne može da dođe na red, jer ima prečih navodno strateških pitanja. Ovo je jasno i ne traži dodatne reči.

Ostaje privredna politika i koliko ona doprinosi smanjenju makroekonomskih rizika. Ukoliko se pogleda frekvencija kriza, jasno je da su balkanske države nepouzdan partner u industrijalizaciji. Čak sve hvaljenijoj socijalističkoj Jugoslaviji, ozbiljne krize kursa, dugova, zaposlenosti i svega zajedno su dolazile bar jednom u deceniji. A slična frekvencija je i od tada. U tim okolnostima, preduzetništvo nema izgleda na uspeh, banke teže da bankrotiraju, a čak se i države raspadaju. U tim okolnostima nije problem objasniti neuspeh industrijskog razvoja, čudo bi bilo da industrije ima.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.01.2015, 11:23h novosađanin (1)

    Školski primer objašnjenja, saglasiću se. Srbija nije industrijalizovana zemlja, saglasiću se. Ali je dobar deo indrustrijalizacije obavljen na ovim prostorima uz napore naših očeva još pre pola veka. Niz industrijskih postrojenja je radio decenijama i u inostranstvu ili za poznata strana imena (od Opela pa nadalje, spisak je poduži). Onda nam se desio Sloba pa uvoz demokratije na velika vrata. Danas smo zaostala korumpirana poluagrarna zemlja. Kome je bilo u interesu da pozatvara fabrike i pootpušta radnike i u ime čijeg višeg interesa?. Taj interes i danas sprečava da se nešto bitnije započne i da se počnemo izvlačiti iz robovskog položaja. Kad njega identifikujemo javno, moći ćemo dalje.

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side