26.01.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Nema industrije

Vladimir Gligorov: Nema industrije
Mnogima je očigledno da industrije nema ako je ne razvija država. Nije uvek jasno, bar kada se slušaju mnogi zagovornici, zašto. Još je teže razumeti nestanak industrije ili njeno značajno smanjenje, recimo u balkanskim zemljama. Zašto te države nisu zainteresovane za industrijalizaciju? Štaviše, neke su izgleda radile na tome da se industrijska proizvodnja značajno smanji. Zašto?

Šta stoji na putu industrijalizaciji, a šta je dodatno podstiče kada jednom taj proces krene? Jedna značajna prepreka jeste znanje, posebno inovativno, ali to je danas mnogo manja prepreka nego što je nekada bila. Zapravo, cena transfera znanja je manja, mnogo manja, nego što je bila u ranijim periodima industrijalizacije. Zato što su smanjeni fiksni troškovi, kako zbog masovnog školovanja, tako i zbog jeftinog prenošenja znanja. Zapravo, pravo pitanje je danas zašto bi bilo koje društvo bilo gde na svetu bilo nerazvijeno, bilo da je reč o industriji ili o bilo čemu drugom? Jer je možda stvar jedne generacije da se bilo kakva ozbiljnija razlika u znanju prevaziđe.

Ostaju, međutim, drugi fiksni troškovi, infrastrukturni i institucionalni. A, konačno, i rizik ulaganja u industrijsku proizvodnju, jer uspeh nije zagarantovan. Kod tih ulaganja, zbog visokih inicijalnih ulaganja, postoji rizik da se oni neće pokriti cenom konačnog proizvoda. A opet, nije izvesno da će biti dovoljno kupaca ukoliko su ljudi siromašni. Industrijski radnici će biti bolje plaćeni, ali njih ne mora da bude dovoljno da pokriju troškove proizvodnje. Tako da je potreban i pristup tržištu, recimo sa bogatijim kupcima, ili simultano pokretanje većeg broja industrijskih proizvoda kako bi se stvorilo dovoljno veliko tržište za njih.

Naravno, svaki pojedinačni industrijski preduzetnik stvara povoljnije uslove za one koji će doći posle njega i to je jedan od načina kojim se može pokrenuti preduzetnička industrijalizacija. Ona je utoliko lakša ukoliko su dostupna tržišta razvijenih zemalja. Postoji i prednost zakasnelosti, jer ima smisla odmah krenuti sa najmodernijom proizvodnjom. Naravno, postoje dodatni troškovi osvajanja tržišta, održavanja kvaliteta, sticanja imena i ugleda i niz drugih prepreka. Nasuprot tome su prednosti nižih troškova rada, uz mnogo prostora učenja uz rad i na osnovu iskustva.

Značajnu prepreku može da predstavlja nedostatak finansijskih sredstava. Tu, opet, mogu da pomognu banke. Zemlja koja se industrijalizuje može da se osloni na strane finansijske ustanove, ako ništa onda zato da smanji troškove finansijskih usluga, a onda i da dobije pristup kapitalu. Domaće banke ne moraju, mada mogu, da raspolažu sa dovoljno sredstava da podrže dovoljan broj istovremenih industrijskih projekata, posebno većeg obima, što bi moglo da bude potrebno kako bi industrijalizacija bila uspešna. Čak i ako je obezbeđeno strano tržište, veoma je važno da se sve što se proizvodi prodaje i na domaćem tržištu, jer se time dobija potrebna stabilnost, a podstiče i domaće tražnja za novim industrijskim proizvodima. Razvijen i inovativan finansijski sistem može u tome da igra veliku ulogu. I zaista, industrijalizacije na evropskom kontinentu su u značajnoj meri bile podržane koliko od preduzetnika, toliko još više od banaka.

Postoje i troškovi transporta i druge infrastrukture. Kao što postoje i troškovi opštenja sa institucijama. Konačno, tu su i makroekonomski rizici. Ponekad se prigovara kapitalističkim državama da se rukovode interesima kapitala, što je međutim neminovno ukoliko je reč o razvojnim državama. Reč je o tome da se kod ulaganja u infrastrukturne projekte, kao i kod uspostavljanja poslovnih i drugih zakona i pravila, vodi pre svega računa o tome da se sa manjim troškovima obavljaju poslovi zapošljavanja, proizvodnje i pristupa tržištima. Uz nepristrasnost, jednake uslove, transparentnost, formalizam, odgovornost i efikasnost. I uz pozitivnudiskriminacijupremaonimpreduzimljivim. U svim tim poslovima, veliki su eksterni efekti, dobri i loši, što je valjan razlog za državnu intervenciju.

Politički interesi, međutim, mogu da budu drukčiji. Što može da utiče na politički dnevni red, na takozvanu agendu. Neka odlaganja su trivijalna – danas ćemo o sportu, a sutra o obrazovanju na primer. No, kada je reč o industrijalizaciji na Balkanu, ona već nekoliko decenija ne može da dođe na red, jer ima prečih navodno strateških pitanja. Ovo je jasno i ne traži dodatne reči.

Ostaje privredna politika i koliko ona doprinosi smanjenju makroekonomskih rizika. Ukoliko se pogleda frekvencija kriza, jasno je da su balkanske države nepouzdan partner u industrijalizaciji. Čak sve hvaljenijoj socijalističkoj Jugoslaviji, ozbiljne krize kursa, dugova, zaposlenosti i svega zajedno su dolazile bar jednom u deceniji. A slična frekvencija je i od tada. U tim okolnostima, preduzetništvo nema izgleda na uspeh, banke teže da bankrotiraju, a čak se i države raspadaju. U tim okolnostima nije problem objasniti neuspeh industrijskog razvoja, čudo bi bilo da industrije ima.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.01.2015, 11:23h novosađanin (1)

    Školski primer objašnjenja, saglasiću se. Srbija nije industrijalizovana zemlja, saglasiću se. Ali je dobar deo indrustrijalizacije obavljen na ovim prostorima uz napore naših očeva još pre pola veka. Niz industrijskih postrojenja je radio decenijama i u inostranstvu ili za poznata strana imena (od Opela pa nadalje, spisak je poduži). Onda nam se desio Sloba pa uvoz demokratije na velika vrata. Danas smo zaostala korumpirana poluagrarna zemlja. Kome je bilo u interesu da pozatvara fabrike i pootpušta radnike i u ime čijeg višeg interesa?. Taj interes i danas sprečava da se nešto bitnije započne i da se počnemo izvlačiti iz robovskog položaja. Kad njega identifikujemo javno, moći ćemo dalje.

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side