02.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo
Njih ne zanima demokratija. Možda da objasnim nerazumevanje. U međunarodnim odnosima, prva briga je bezbednost. Posebno u okolnostima kada postoji teritorijalni spor. Kao što je slučaj sa Kosovom, ali i sa Bosnom i Hercegovinom. A ranije sa Hrvatskom. A naravno, i svuda drugde u svetu.

Primera radi, svakako bi bilo dobro da se Rusija demokratizuje, ali do tada o ruskim zamrznutim i vrućim sukobima razgovara se s Putinom, a ne s Navaljnim. Zašto? Zato što međunarodna bezbednost zavisi od Putina. A obično, ne samo u ruskom ili srpskom slučaju, inostrana podrška demokratizaciji, ljudskim pravima i opoziciji može da rizikuje povećanu nebezbednost. Primer nije samo Rusija već svakako i Turska. Hongkong je upravo sada jedan takav izazov. O čitavoj istoriji sa svetskim socijalističkim sistemom da i ne govorimo.

Tako da do spoljne podrške demokratskoj opoziciji, ukoliko se ne želi dodatna međunarodna konfrontacija, obično dolazi onda kada autoritarne vlasti više ne predstavljaju ili se veruje da ne predstavljaju značajan rizik po bezbednost. Ili same traže izlaz iz ćorsokaka, kada se konačno u njemu nađu, u demokratizaciji. Stvari stoje donekle drukčije unutar Evropske unije, na šta ću se vratiti.

Uzmimo srpski slučaj. Srbija ima teritorijalne sporove sa susedima. Karakteri tih sporova se razlikuju, ali u svakom od njih srpske vlasti mogu da izazovu sukob, i to one jačine koji žele. Što ne znači da mogu da obezbede ishod koji žele. Kao što znamo iz iskustva raspada Jugoslavije, pa onda i Srbije. Bezbednost, bar suseda, a onda i šire i dalje, dakle, zavisi, ne isključivo, od srpskih vlasti.

To, naravno, važi za svaku državu, ali tamo gde teritorijalnih sporova nema manji su rizici od međudržavnih sukoba. Tada demokratizacija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava mogu da budu najvažniji za kvalitet međuvladinih i međudržavnih odnosa. Kojim se sredstvima može uticati na demokratizaciju u drugim zemljama, to je zasebno i ne nevažno, a svakako nije trivijalno pitanje. Na to ću se takođe vratiti.

U srpskom slučaju nije samo bezbednost suseda zavisna od odluka koje donose srpske vlasti već i međunarodne misije jedne ili druge vrste. Pre svega, NATO snosi veliki deo rizika od sukoba u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. A potom i Evropska unija, koja ima značajno političko prisustvo na celom području Balkana. A smanjenje tih rizika ili valjano osiguranje od mogućih rđavih ishoda zahteva da se održavaju politički odnosi sa vlastima u Beogradu, koje god da su, što bez sumnje otežava položaj u kojoj se nalazi demokratska opozicija.

Cilj međunarodne politike u kriznim područjima, kao što je balkansko, a posebno srpsko, jeste da se vlastima, nezavisno od toga što nisu demokratske, dakle da to kažem izričitije, da se autoritarnom vladaru ponudi da ima međunarodnu legitimnost, mada se ne ceni da ima unutrašnju, domaću legitimnost. Pod legitimnošću se podrazumeva spremnost da se preuzme odgovornost u međunarodnim odnosima, što znači da autoritarni vladar ne ugrožava međunarodnu bezbednost i, zapravo, da joj doprinosi, ako ničim drugim onda ne remeteći postojeću stabilnost.

Tako je faktor stabilnosti bio Milošević, dok više nije bio; isto tako i Koštunica i Tadić, dok nisu gorele ambasade i dizale se barikade i pretilo pucanjem na Kosovu; tako i sada s Vučićem, sve dok se ne ugrožava stabilnost na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Šta mogu da učini demokratske države kako bi došlo do demokratizacije u režimu kao što je srpski, kojem nedostaje unutrašnja, demokratska legitimnost? Jedno sredstvo jeste da se uspostave politički odnosi sa opozicijom kako bi se javnosti ukazalo da se smatra da je ona legitimna demokratska alternativa režimu. Da bi ti odnosi bili uspostavljeni, srpska opozicija bi morala da bude uticajna u svojoj zemlji, a i da istrajno radi na uspostavljanju međunarodnih odnosa upravo sa demokratskim zemljama. Prvo da bi bila viđena kao realna politička alternativa, a drugo, da bi stranim partnerima bilo jasno šta će biti njena politika kada dođe na vlast – u teritorijalnim sporovima kako bi se bezbednost povećala, a izbegla se destabilizacija.

Reći, primera radi, da demokratija rešava kosovski spor nije naročito ubedljivo, posebno ako se ima u vidu da je srpska opozicija to govorila devedesetih godina prošlog veka kako bi izbegla da se obaveže konkretnom politikom u manje-više svim sukobima na jugoslovenskom prostoru.

Stvari stoje donekle drukčije kada je reč o članicama Evropske unije i o zemljama kandidatima za članstvo koje imaju ugovore u kojima se obavezuju na demokratiju i vladavinu prava. Unija svakako računa da će se demokratija održati tamo gde je uspostavljena, a i da će do demokratizacije doći tamo gde je reč o autokratskim režimima. Ukoliko su kretanja svejedno negativna, Unija će u nekom času morati da posreduje između autokrate i demokratske opozicije jer bi inače morala da, možda postepeno, liši članstva zemlju koja je u Uniji ili onu koja tom članstvu teži. U ovom drugom slučaju ugovor sa Evropskom unijom takođe bi mogao da se raskine.

To je sve teže u slučajevima kakav je srpski, gde vlasti mogu da teže destabilizaciji u meri u kojoj gube domaću, pa onda i međunarodnu legitimnost. Tako da to može duže da traje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side