02.09.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo

Vladimir Gligorov: Njih samo zanima Kosovo
Njih ne zanima demokratija. Možda da objasnim nerazumevanje. U međunarodnim odnosima, prva briga je bezbednost. Posebno u okolnostima kada postoji teritorijalni spor. Kao što je slučaj sa Kosovom, ali i sa Bosnom i Hercegovinom. A ranije sa Hrvatskom. A naravno, i svuda drugde u svetu.

Primera radi, svakako bi bilo dobro da se Rusija demokratizuje, ali do tada o ruskim zamrznutim i vrućim sukobima razgovara se s Putinom, a ne s Navaljnim. Zašto? Zato što međunarodna bezbednost zavisi od Putina. A obično, ne samo u ruskom ili srpskom slučaju, inostrana podrška demokratizaciji, ljudskim pravima i opoziciji može da rizikuje povećanu nebezbednost. Primer nije samo Rusija već svakako i Turska. Hongkong je upravo sada jedan takav izazov. O čitavoj istoriji sa svetskim socijalističkim sistemom da i ne govorimo.

Tako da do spoljne podrške demokratskoj opoziciji, ukoliko se ne želi dodatna međunarodna konfrontacija, obično dolazi onda kada autoritarne vlasti više ne predstavljaju ili se veruje da ne predstavljaju značajan rizik po bezbednost. Ili same traže izlaz iz ćorsokaka, kada se konačno u njemu nađu, u demokratizaciji. Stvari stoje donekle drukčije unutar Evropske unije, na šta ću se vratiti.

Uzmimo srpski slučaj. Srbija ima teritorijalne sporove sa susedima. Karakteri tih sporova se razlikuju, ali u svakom od njih srpske vlasti mogu da izazovu sukob, i to one jačine koji žele. Što ne znači da mogu da obezbede ishod koji žele. Kao što znamo iz iskustva raspada Jugoslavije, pa onda i Srbije. Bezbednost, bar suseda, a onda i šire i dalje, dakle, zavisi, ne isključivo, od srpskih vlasti.

To, naravno, važi za svaku državu, ali tamo gde teritorijalnih sporova nema manji su rizici od međudržavnih sukoba. Tada demokratizacija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava mogu da budu najvažniji za kvalitet međuvladinih i međudržavnih odnosa. Kojim se sredstvima može uticati na demokratizaciju u drugim zemljama, to je zasebno i ne nevažno, a svakako nije trivijalno pitanje. Na to ću se takođe vratiti.

U srpskom slučaju nije samo bezbednost suseda zavisna od odluka koje donose srpske vlasti već i međunarodne misije jedne ili druge vrste. Pre svega, NATO snosi veliki deo rizika od sukoba u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. A potom i Evropska unija, koja ima značajno političko prisustvo na celom području Balkana. A smanjenje tih rizika ili valjano osiguranje od mogućih rđavih ishoda zahteva da se održavaju politički odnosi sa vlastima u Beogradu, koje god da su, što bez sumnje otežava položaj u kojoj se nalazi demokratska opozicija.

Cilj međunarodne politike u kriznim područjima, kao što je balkansko, a posebno srpsko, jeste da se vlastima, nezavisno od toga što nisu demokratske, dakle da to kažem izričitije, da se autoritarnom vladaru ponudi da ima međunarodnu legitimnost, mada se ne ceni da ima unutrašnju, domaću legitimnost. Pod legitimnošću se podrazumeva spremnost da se preuzme odgovornost u međunarodnim odnosima, što znači da autoritarni vladar ne ugrožava međunarodnu bezbednost i, zapravo, da joj doprinosi, ako ničim drugim onda ne remeteći postojeću stabilnost.

Tako je faktor stabilnosti bio Milošević, dok više nije bio; isto tako i Koštunica i Tadić, dok nisu gorele ambasade i dizale se barikade i pretilo pucanjem na Kosovu; tako i sada s Vučićem, sve dok se ne ugrožava stabilnost na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

Šta mogu da učini demokratske države kako bi došlo do demokratizacije u režimu kao što je srpski, kojem nedostaje unutrašnja, demokratska legitimnost? Jedno sredstvo jeste da se uspostave politički odnosi sa opozicijom kako bi se javnosti ukazalo da se smatra da je ona legitimna demokratska alternativa režimu. Da bi ti odnosi bili uspostavljeni, srpska opozicija bi morala da bude uticajna u svojoj zemlji, a i da istrajno radi na uspostavljanju međunarodnih odnosa upravo sa demokratskim zemljama. Prvo da bi bila viđena kao realna politička alternativa, a drugo, da bi stranim partnerima bilo jasno šta će biti njena politika kada dođe na vlast – u teritorijalnim sporovima kako bi se bezbednost povećala, a izbegla se destabilizacija.

Reći, primera radi, da demokratija rešava kosovski spor nije naročito ubedljivo, posebno ako se ima u vidu da je srpska opozicija to govorila devedesetih godina prošlog veka kako bi izbegla da se obaveže konkretnom politikom u manje-više svim sukobima na jugoslovenskom prostoru.

Stvari stoje donekle drukčije kada je reč o članicama Evropske unije i o zemljama kandidatima za članstvo koje imaju ugovore u kojima se obavezuju na demokratiju i vladavinu prava. Unija svakako računa da će se demokratija održati tamo gde je uspostavljena, a i da će do demokratizacije doći tamo gde je reč o autokratskim režimima. Ukoliko su kretanja svejedno negativna, Unija će u nekom času morati da posreduje između autokrate i demokratske opozicije jer bi inače morala da, možda postepeno, liši članstva zemlju koja je u Uniji ili onu koja tom članstvu teži. U ovom drugom slučaju ugovor sa Evropskom unijom takođe bi mogao da se raskine.

To je sve teže u slučajevima kakav je srpski, gde vlasti mogu da teže destabilizaciji u meri u kojoj gube domaću, pa onda i međunarodnu legitimnost. Tako da to može duže da traje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side