Vladimir Gligorov: Očekujemo bolje
16.07.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Očekujemo bolje

Vladimir Gligorov: Očekujemo bolje
Najnoviji Balkan Barometar je četvrti po redu. Godišnje je istraživanje javnosti i poslovnih ljudi u šest balkanskih zemalja koje nisu članice Evropske unije. Prethodnih godina bila je uključena i Hrvatska. Jedne godine je, poređenja radi, pokrivena i Slovenija, druge Turska, a treće Moldavija. Ove godine samo Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija. Nekoliko zapažanja moglo bi biti zanimljivo.

Jedno jeste da je ocena trenutnog stanja gora od očekivanja budućeg. Posebno je velika razlika između poslovnih ljudi i javnosti. Istraživanje se vrši anketom nešto više od 1.000 ljudi po zemlji i po 200 poslovnih ljudi. Pitanja ima preko 100 u oba istraživanja, koja se naravno ovde ne mogu sažeti. No, kada je reč o zadovoljstvu postojećim stanjem i o tome šta nosi sutrašnjica, poslovni ljudi su iz godine u godinu optimističniji. Ali to se ne može reći za građane jer su oni uglavnom nezadovoljni i očekuju tek neko malo poboljšanje. Na Kosovu je optimizam izraženiji, a u Bosni i Hercegovini pesimizam. Srbija je pak druga zemlja po pesimizmu. No, da ponovim, poslovni ljudi čini se da očekuju bolje dane.

Kako bi se to moglo objasniti? Iz ukupnih odgovora moglo bi se zaključiti da je javnost pod utiskom rđavog iskustva, dakle rukovodi se iskustvom, prošlošću. Poslovni ljudi, sva je prilika, predviđaju da bi privredna kretanja trebalo da budu povoljnija u budućnosti, usled čega imaju i optimističnija očekivanja. Ovo se može potvrditi i činjenicama da naknade za rad stagniraju ili rastu sporo, dok se privredni rast u većini zemalja ubrzava. Tako da i pesimizam javnosti i optimistička očekivanja poslovnih ljudi imaju osnova, i jedni i drugi su realistični ili racionalni.

Najmanje optimizma ima u Bosni i Hercegovini, i to ne samo u najnovijem nego i u svim prethodnim istraživanjima. Ukoliko se pak pogledaju Federacija BiH i Republika Srpska zasebno, u prvoj se vide i veće zadovoljstvo postojećim stanjem i optimističnija očekivanja, pogotovo među poslovnim svetom. U Republici Srpskoj nezadovoljstvo je veliko i očekivanja nisu naročito bolja. I među poslovnim svetom. Ako se pogleda unazad četiri godine, povećava se jaz između ova dva entiteta i u javnosti i u privredi.

Zanimljivo je da je svakako najpozitivnije raspoloženje u Crnoj Gori, što je u skladu sa privrednim kretanjima u toj zemlji, bez obzira na političke sukobe, pa i krize. Istraživanja se vrše krajem godine, a prošla godina je bila obeležena elementima političke krize. U Makedoniji je kriza bila mnogo dublja i trajala je dugo, usled čega je zanimljivo da su očekivanja javnosti, istražena pošto je kriza već bila razrešena, optimistična. U Crnoj Gori, opet, poslovni ljudi ocenjuju da su vlasti postale efikasnije i vode više računa o zahtevima i interesima privrede, a u određenoj meri i javnosti.

Ovo upućuje na zaključak da je u Makedoniji postojala spremnost da se plati visoka cena demokratizacije – jer je privredni rast bio jednak nuli u 2017, a isto ili slično je i sa investicijama. Sama kriza i posebno njen ishod, mada jesu uticali na ocenu o tome da se stanje nije poboljšalo u prošloj godini, nisu umanjili optimističnost očekivanja i javnosti i poslovnih ljudi. U Makedoniji je demokratizacija naprosto bila neophodna, bar prema ovom istraživanju javnog mnjenja.

U Crnoj Gori se, čini se, više polaže na poboljšanje efikasnosti vlasti. Ovo su, moglo bi se reći, dva načina rešavanja političkih kriza. Jedan je demokratizacija, dok je drugi veća osetljivost vlasti na zahteve javnosti i poslovne zajednice. U Crnoj Gori, sva je prilika, nije vreme za dodatnu demokratizaciju.

Iz celine istraživanja moglo bi se zaključiti da povećane privredne veze sa Evropskom unijom, posebno kroz povećanje izvoza na to tržište, utiču na povećani interes za približavanje Uniji. Naravno, poseban entuzijazam je u Albaniji i na Kosovu, ali ima određenih pozitivnijih kretanja i u Srbiji. Taj je proces spor tamo gde je skepticizam ukorenjen, a i gde se privreda i društvo ne oporavljaju, odnosno ne razvijaju već gotovo jednu deceniju. No, razlika između rđavog iskustva javnosti i optimističnijih očekivanja poslovnih ljudi trebalo bi, mada ne naročito brzo, da promeni stav prema Evropskoj uniji tamo gde je on još uvek veoma skeptičan.

Uostalom, ako je ceniti po broju ljudi koji bi da napuste ne tek zemlju nego da odu daleko od Balkana, osim demokratizacije, nema mnogo drugih puteva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side