04.08.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Odgovornost

Vladimir Gligorov: Odgovornost
Uzmimo da neko kaže da Netanjahu nije odgovoran za trenutnu operaciju u Gazi, koliko bi to imalo smisla? Bi li, da to drukčije formulišem, on odbio odgovornost i za dobro i za zlo, da pojednostavimo, koje ta operacija donosi? Kako bi mogao? On je na čelu vlade koja donosi odluke i mada ih drugi izvršavaju, vlada svakako preuzima odgovornost.

Da bi se razumelo ono što sledi, potrebno je ukazati na činjenicu da je akcija Izraela u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom, takvim kakvo jeste. Ako je zemlja izložena prekograničnim napadima, ona može da odgovori prelazeći tu granicu mecima, raketama ili ljudima. To ne znači da nije dužna da poštuje zakone ratovanja, za šta je na kraju krajeva odgovorna vlada i njen predsednik. O kom tipu odgovornosti je reč zavisi od učinjenog. Kako se ona ustanovljuje važno je pitanje, ali u slučaju demokratske države, postoje politički, pa i pravni mehanizmi. Koliko su oni efikasni, to je naravno od ključnog značaja, ne u najmanjoj meri zbog, što bi se reklo, političkog zdravlja demokratije, no to je nezavisna tema.

Važi li to za Putina i Rusiju? Ili, pre toga, važi li to za Karadžića i Miloševića, a ne, recimo, samo za Mladića? Mogu li oni da kažu da ne snose odgovornost za Srebrenicu? Tu dolazi presuda Međunarodnog suda koja kaže da, kada je reč o Srbiji, a to će reći i Miloševiću, da ne mogu. Jer je Milošević mogao da spreči, a nije. O svim drugim odgovornostima i da ne govorimo. Ili, da postavimo to pitanje ovako: može li Obama da odbije odgovornost za akcije koje preuzima Amerika kao država? Ne može. A svakako ne bi ni hteo, budući da biti predsednik znači upravo to – preuzeti odgovornost za akcije države.

Važi li to za Putina? Ili, drukčije rečeno, bi li Putin hteo da se proglasi neodgovornim za ono što čini ruska država? Recimo, za aneksiju Krima? Ovo su, naravno, retorička pitanja, ali čini se da prestaju to da budu kada se primene na sukobe na istoku Ukrajine i na, još više, odgovornost za obaranje putničkog aviona. U ovom času, nije naravno poznato ko je oborio avion, ali je jasno da se ne može reći da ruske vlasti ne snose nikakvu odgovornost ko god da je uzrokovao pad aviona. Jer su one, te vlasti, na više načina preuzele odgovornost, pa i zvanično ovlašćenjem Putinu da interveniše u Ukrajini ukoliko je potrebno, koje je doduše kasnije povučeno, ali to ne znači da podrške i pomoći protivnicima ukrajinskih vlasti nema. Sam je Putin rekao da su za obaranje aviona krivi svi koji održavaju nasilne sukobe na istoku Ukrajine. Što znači i Rusija.

Nema nikakve sumnje da se ruske vlasti smatraju odgovornim za ishod sukoba na istoku Ukrajine, ali načini uticanja, uključujući i podršku u oružju i drugim sredstvima, ne mogu da budu u istoj meri otvoreni kao u slučaju, recimo, izraelske intervencije u Gazi. Zato što mešanje u unutrašnje stvari suverenih država nije u skladu sa međunarodnim pravom. Postoji, naravno, razlika između Srbije i Rusije, jer ova druga ima pravo veta u Savetu bezbednosti, ali to ne menja raspodelu odgovornosti. Taj kriterij legalnosti, naravno, razlikuje podršku ukrajinskim vlastima od one pobunjenicima, koju, tu razliku, inače ruske vlasti razumeju u drugim slučajevima, recimo sirijskom.

Tu se sada obično potežu poređenja sa slučajevima u kojima postoji odgovornost, ali ne i posledice koja sa njom treba da idu. Pri tom se uglavnom misli na Ameriku. Ali to, naravno, samo podcrtava odgovornost, u ovom slučaju Putina. Niko ne očekuje da je išta drugo osim verbalne osude realistično. Eventualni gubitak političke podrške je rizik koji on preuzima. To, međutim, ne znači da će stvari završiti na tome. Valja očekivati prilično produžene sporove na krivičnim i građanskim sudovima.

Zapravo, bilo bi prirodno očekivati da će se na Međunarodnom sudu pravde naći ocena aneksije Krima, da će se na Međunarodnom krivičnom sudu naći osumnjičeni za obaranje putničkog aviona, a i za ratne zločine, a i da će porodice stradalih tražiti da se osude, neposredni i posredni krivci i da se isplati značajna naknada štete. U svemu tome može da se utvrđuje odgovornost Rusije i Putina. Ishod ćemo videti.

Ovako kako se ponekad argumetiše u štampi, ispada da kršenje zakona ili moralnih normi koji prođu nekažnjeno mogu da budu presedan, dakle da opravdavaju isto takvo ponašanje drugih. Međutim, kada bi zločin uspostavljao presedan koji svi mogu da slede, to bi za ishod moglo da ima samo anarhiju, dakle sistem nepravdi, a ne neko pravično rešenje.

 

Bilo bi prirodno očekivati da će se na Međunarodnom sudu pravde naći ocena aneksije Krima, da će se na Međunarodnom krivičnom sudu naći osumnjičeni za obaranje putničkog aviona

 

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side