14.12.2012 Beograd

Vladimir Gligorov: Održivost

Vladimir Gligorov: Održivost
Kada se govori o tome da je neka zemlja blizu bankrotstva, na šta se u stvari misli? Na održivost zaduživanja države ili privrede. Šta je održivost?

Uzmimo primer - jugoslovenska kriza sa početka osamdesetih godina prošloga veka. Usled povećanja troškova zaduživanja, izazvanog pre svega time što je Volker, tadašnji guverner američke centralne banke, povećao kamate kako bi obuzdao ubrzanu inflaciju, jugoslovenska se privreda suočila sa nemogućnošću da finansira svoje strane dugove, pa stoga i tekuće deficite u razmeni sa inostranstvom.

Tadašnji strani dug verovatno nije prevazilazio trećinu bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je deficit na tekućem računu bilansa plaćanja bio veoma visok.

Usledili su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i čitava decenija pokušaja razduživanja, uz restrukturiranje dugova, da bi se fiksiranjem kursa i liberalizacijom krajem 1989. i tokom 1990. konačno izišlo iz stanja produženog bankrotstva, karakterisano nestašicama, ograničenjima, niskim ili nepostojećim privrednim rastom i značajnim povećanjem stope nezaposlenosti. Strani dug je na kraju, pred raspad države, bio mali, ali su svi drugi problemi, pre svega oni u javnim finansijama, bili veliki.

Tu je sada to pitanje održivosti javnog duga. To je dug države, domaći ili strani, koji nastaje usled deficita u konsolidovanom budžetu, dakle ne samo u vladinom budžetu, već i u lokalnim budžetima i u fondovima (penzijskom, zdravstvenom, za nezaposlene).

U slučaju jugoslovenske krize, javne su obaveze rasle usled produžene privredne krize, koja se ogledale, između ostalog, u niskoj stopi privrednog rasta i u značajnom povećanju nelikvidnosti, što je, uz rast socijalnih obaveza, vodilo rastu javne potrošnje koju je bilo sve teže finansirati iz poreza, čak i uz sve veće oslanjanje na inflaciju. Konačno su tadašnje republičke vlasti potrošile i devizne rezerve i deviznu štednju.

To su dva primera neodrživosti stranih i javnih dugova. Pod neodrživošću se misli na takvo povećanje ovih dugova da ili nema para da se oni finansiraju ili nema spremnosti da se dugovi vraćaju. Do neodrživosti u smislu nemogućnosti finansiranja dolazi ukoliko dug teži da raste brže od BDP, to jest od ukupnog dohotka, jer se on iz njega vraća.

Ukoliko, recimo, privreda ima godišnji deficit na tekućem računu bilansa plaćanja od više od 10 posto BDP, što je slučaj Srbije ove godine, a BDP se ne povećava ili je rast spor, strani će se dug povećavati brže od ukupnog proizvoda privrede, iz kojeg je te dugove potrebno vraćati.

Čak i ako se deficit na tekućem računu finansira stranim ulaganjima, nezavisno da li je reč o prodaji imovine ili ne, povećavaće se obaveze prema inostranstvu, koje će postati neodržive ukoliko nema odgovarajućeg privrednog rasta. U nekom će trenutku biti potrebno da se ostvare suficiti u razmeni sa inostranstvom kako bi se strani dugovi vratili.

To podrazumeva značajno smanjenje potrošnje, slično kao u slučaju kada je zaduživanje domaćinstva ili preduzeća veliko, a rast dohodaka ili prodaje mali ili nikakav, usled čega je potrebno smanjivati potrošnju, plate i zaposlenost. Jasno je da će postojati granica dokle se potrošnja može smanjivati ili dokle će dalje smanjivanje potrošnje biti prihvatljivo.

To je ta granica održivosti, u ovom slučaju stranih dugova, kada će se pokrenuti neki postupak bankrotstva, dakle pregovaranja o tome da se teret otplate dugova olakša. U tome je MMF od koristi, jer uglavnom zbog toga i postoji.

Sličan je slučaj sa javnim dugovima, o kojima se sada posebno mnogo raspravlja. Ukoliko su fiskalni deficiti, dakle razlike između javne potrošnje i javnih prihoda, veliki a privredni rast spor ili nikakav i stoga se javi dug povećava brže od rasta BDP, jasno je da je reč o neodrživom razvoju, što će reći da se u nekom času obaveze po javnom dugu neće moći ili se neće hteti ispunjavati.

Ovo će postati jasno i po tome što će kreditori zahtevati značajno više kamatne stope na nova zaduženja usled povećanog rizika da im se novac neće u celini vratiti. Tako da fiskalne vlasti neće moći da novim zaduživanjima finansiraju stara, jer će javni dug rasti po kamatnoj stopi koja će biti veća od stope privrednog rasta, što je drugi način da se kaže da je reč o neodrživom povećavanju javnog duga.

Recimo, ako je kamatna stopa na zaduživanje u evrima između 6 i 7 posto, što je slučaj sa većinom balkanskih privreda, rast BDP u evrima koji je sporiji od toga, kao što je svakako slučaj sa većinom ovih privreda, ne samo trenutno nego sva je prilika i sledećih nekoliko godina, usled potrebe da se razdužuju, jasno je da je dodatno zaduživanje neodrživo.

Zapravo, kreditori koji zaračunavaju tolike kamatne stope time zapravo sugerišu da ne očekuju da povrate sav svoj novac. Dakle, računaju sa nekim procesom bankrotstva u budućnosti.

Šta je pouka? Najpre, izbegavati velike deficite u razmeni sa inostranstvom i velike fiskalne deficite, a potom voditi privrednu politiku koja potpomaže relativno brz privredni rast. Ukoliko se, međutim, nagomilaju strani i javni dugovi, valja očekivati da će povratak na ubrzani privredni rast potrajati, jer je proces razduživanja obično spor i nije uvek održiv.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side