01.06.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Opet o izvozu

Vladimir Gligorov: Opet o izvozu
Koji su izgledi za povećanje izvoza, posebno u Rusiju? Pre svega, koliko i kome Srbija izvozi?

To nije teško ustanoviti. Na kraju prošle godine, izveštava statistički zavod, robni izvoz je iznosio nešto više od 11 milijardi evra. Od toga, gotovo dve milijarde čini izvoz u Italiju, što je oko 17 odsto od ukupnog izvoza, oko 1,3 milijarde ili oko 12 odsto je izvezeno u Nemačku, gotovo milijardu je na uvoz iz Srbije potrošila Bosna i Hercegovina, što je oko devet odsto ukupnog izvoza, dok je u Rusiju izvezeno robe za manje od 800 miliona evra ili oko sedam odsto, gotovo šest odsto izvoza je otišlo u Rumuniju, a nešto manje od 600 miliona ili pet odsto u Crnu Goru i to je to (podaci za Kosovo nisu u saopštenju, a od većih uvoznika valja još pomenuti Makedoniju). Za prva tri meseca ove godine rang lista je manje-više ista, osim što je izvoz u Rusiju značajno smanjen, za preko 20 odsto, a u Rumuniju povećan za gotovo 50 odsto.

Koliki bi mogao da bude srpski izvoz? Ako posmatramo u odnosu na BDP, on je sada oko trećine, a mogao bi da bude, recimo kao u mnogim drugim malim i manje razvijenim zemljama na obodu Evropske unije duplo toliki. Ako bi se zaista toliko povećao izvoz, gde bismo očekivali da bi našao tržište?

Ovde pomaže teorija gravitacije. Uzmimo veličinu zemlje izraženu njenim bruto domaćim proizvodom i njenu udaljenost od nas. Recimo, Sjedinjene države imaju veliku privredu, ali su daleko, mada bi svejedno izvoz trebalo da bude mnogo veći, ne tek par procenata ukupnog izvoza. Isto bi se moglo reći i za Kinu. No, uzmimo samo nešto bliže zemlje. Svakako, po veličini privrede, izvoz u Italiju bi trebalo da bude manji nego u Nemačku. Takođe, blizina Crne Gore i Bosne i Hercegovine ne bi trebalo da imaju takvu težinu pa da se u te zemlje izvozi više nego, recimo, u Francusku.

Uporedimo zemlje u koje se više izvozi i ocenimo koliko bi se moglo očekivati da će se u njih izvozi. Nemačka privreda je verovatno dva ili dva i po puta veća od ruske, recimo u evrima. Ali je i bliža. Zapravo, problem sa Rusijom jeste što je tako velika pa je teško reći kako bi trebalo meriti udaljenost od ruskog tržišta. No, ako se uzme udaljenost između glavnih gradova, verovatno je takođe upola bliže do Berlina nego do Moskve. To bi značilo , uprošćeno govoreći, da bi izvoz u Nemačku trebalo da bude otprilike četiri puta veći nego u Rusiju. Tako posmatrano, izvoz u Nemačku bi trebalo da raste brže nego u Rusiju. Naravno, ukoliko bi se uzela cela Evropska unija kao jedno tržište, nije u neskladu sa veličinom njene privrede i sa udaljenošću njenih tržišta to što se tamo plasira polovina, a moglo bi i više, izvoza.

Uzmimo sada da se srpski izvoz zaista udvostruči u odnosu na BDP. Šta bi se izvozilo? To povećanje svakako ne bi moglo da se zasniva na poljoprivrednoj proizvodnji. Prirodnih bogatstava takođe nema toliko, kako god da se eksploatiše. Ostaje, dakle, industrijska proizvodnja (i usluge koje njoj doprinose). Kada je, pak, reč o industriji, nije verovatno da će se ceo proces proizvodnje odvijati u Srbiji. Verovatnije je da će se proizvoditi delovi, što znači da će se trgovati više sa industrijalizovanim zemljama, nego sa onima koje uglavnom prodaju sirovine, energetske izvore i druga prirodna dobra. Ili da će se prodavati na trećim tržištima ono što će se zajednički proizvoditi sa industrijalizovanim zemljama.

Primera radi, svakako bi moglo da se proizvodi iz Srbije nađu na ruskom tržištu, mada kao deo nekog finalnog proizvoda koji se doprema iz neke treće zemlje. No, to zavisi od te udaljenosti. Ima zemalja koje su bliže ruskom tržištu. A carinska zaštita i tog tržišta nije tako velika posle pristupanja Svetskoj trgovačkoj organizaciji. Poređenja radi, svakako bi se moglo trgovati sa Kinom i industrijskom robom, jedino što je to daleka zemlja okružena veoma konkurentnim susedima koji je snabdevaju.

Uzmimo dakle samo ta tri činioca: veličinu tržišta, njegovu udaljenost i rast izvozne ponude, i jasno je da će srpski izvoz zaista moći da se udvostruči ako se proizvodnja za izvoz oporavi i prodaje na tržištima Evropske unije. Isto, naravno, važi i za sve susedne privrede. One imaju značajnu međusobnu trgovinu, ali to je u velikoj meri zato što im je ukupni izvoz mali ili veoma mali. Ukoliko bi se ubrzao privredni rast, povećao bi se izvoz na tržišta razvijenih države Evrope.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side