19.08.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Podaci i tumačenja

Vladimir Gligorov: Podaci i tumačenja
Republički zavod za statistiku odustao je od objavljivanja takozvane fleš ocene promene u bruto domaćem dohotku u drugom kvartalu ove godine.

Jer, nedostaju neki podaci, pa bi fleš ocena mogla značajno da se razlikuje od preliminarne, koja se objavljuje početkom septembra. Nije poznato da li je bojazan da bi fleš ocena potcenila ili precenila rast proizvodnje. Nije, takođe, rečeno šta je uzrok problemima s prikupljanjem podataka jer ovo se ne događa, koliko sećanje služi. Tačno je, međutim, da u prošlosti fleš ocena nije značajno odstupala ni od konačne, što bi trebalo da znači da je prikupljanje podataka bilo veoma uspešno, a eto u drugom kvartalu ove godine nije.

Ovo je navelo ekonomiste i komentatore da nagađaju da je smanjenje kamatne stope centralne banke, do kojeg je došlo početkom avgusta, možda indikacija da su nepotpuni podaci ukazivali na dalje usporavanje privredne aktivnosti, pa je potreban monetarni podsticaj. Ja mislim da bi bilo dobro da Republički zavod za statistiku da detaljnije obaveštenje o problemima s kojima se suočava kod prikupljanja podataka, ali ne mislim da se monetarnom politikom može bogzna šta učiniti da se proizvodnja brže oporavlja ili da ima brži rast.

Ovo zato što se u Srbiji kamatna stopa prilagođava kretanju kursa, dok je uticaj na kreditiranje i na tržište novcem zavisan od usklađenosti kretanja kursa i takozvane referentne stope centralne banke. Tako posmatrano, referentna stopa smanjuje se postepeno već neko vreme s ciljem da se utiče na kretanja na tržištu stranog novca. Jer, viša stopa utiče na priliv stranih sredstava, dok povećana tražnja za dinarima vodi jačanju kursa. Smanjenjem kamatne stope centralne banke utiče se na usporavanje priliva stranog novca, što bi trebalo da stabilizuje kurs i smanji potrebu da centralna banka interveniše na tržištu stranim novcem.

Mada je ciljana inflacija zvanični monetarni režim u Srbiji, stvarni režim, i ne samo od promene na čelu Narodne banke već znatno duže, jeste fiksni kurs s povremenim devalvacijama. Instrumenti centralne banke su intervencije na deviznom tržištu, obavezna rezerva i promena referentne kamatne stope u skladu sa prve dve mere. Tako da se smanjenjem kamatne stope utiče na održavanje stabilnosti kursa jer bi on inače dodatno težio da jača.

Tumačenje monetarne politike dodatno je otežano zato što je u režimu ciljane inflacije očekivano da se kamatna stopa smanjuje kada se inflacija usporava, kao što je sada slučaj. Takođe, a u skladu s prethodnim tumačenjem, usporavanje inflacije je u skladu sa usporavanjem privrednog rasta. Tako da može da izgleda da centralna banka gleda kako da podstakne rast, ali i da ubrza inflaciju kako bi vratila ciljanu vrednost. Trenutno je ona na donjoj granici poželjnosti, a opet, cilj je zapravo negde u sredini koridora, dakle inflacija od tri odsto. Koji je inače u Srbiji širok tripostotna poena. Što je dodatan problem. Jer to sugeriše da se ne računa s time da je uticaj promene kamatne stope preko uticaja na kurs dovoljno snažan i brz da bi se moglo očekivati da će se inflacija stabilizovati sa mnogo manjim oscilacijama.

Kako je uticaj promene kursa značajan, njegova stabilnost je važna. Problem obično nastaje kada realni kurs apresira. Do toga opet dolazi iz više razloga, gde je jedan taj da se kurs stabilizuje pre nego što se sprovede puna stabilnost cena u okviru poželjne inflacije. Ukoliko je realni kurs precenjen, spoljnotrgovinski deficit će se povećavati, što će uticati na stabilnost cena. Ovo kako zbog uvoznih tako i zbog izvoznih cena. Srpska privreda je sada znatno otvorenija nego, recimo, pre finansijske krize. Uvoz i izvoz zajedno čine nešto više od bruto domaćeg proizvoda. Kako se uvozne cene menjaju po inflaciji u, da pojednostavim, svetu, a isto važi i za izvozne cene jer je uticaj srpske ponude mali – ukoliko je inflacija u zemljama s kojima se trguje niska, biće niska i inflacija u Srbiji.

Pa ukoliko je kurs realno precenjen, povećavaće se spoljnotrgovinski deficit uz nisku inflaciju. Što je otprilike stanje stvari.

Ovde još valja uzeti u obzir i rast stranih ulaganja, koja se najčešće tumače kao posledica jedne ili druge mere privredne politike. I promenjenog poslovnog ambijenta. No, ako se spoljnotrgovinski deficit povećava, rašće i strana ulaganja, kao i devizne rezerve ukoliko centralna banka teži da intervencijama i smanjenjem kamatne stope ublaži uticaj priliva stranog novca na kurs. Tako da, recimo, deficit na tekućem računu bilansa plaćanja podrazumeva suficit na kapitalnom i finansijskom računu umanjen za eventualno povećanje deviznih rezervi. To nema nikakve veze s merama privlačenja ili sa subvencijama. Struktura stranih ulaganja ima, ali to je druga tema.

Pitanje je samo koliko je režim kursa održiv. U prošlosti je svakih nekoliko godina bila potrebna devalvacija. Depresijacija bi bila manje bolna, ali obično što se duže održava fiksni kurs, manji su izgledi da će doći do postepene korekcije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side