13.05.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Posle Berlina

Vladimir Gligorov: Posle Berlina
Ako dobro razumem gospodina Vučića, od “razgraničenja” ili razmene teritorija posle sastanka u Berlinu nema ništa. Doduše, prema Dačićevom tumačenju Vučića, to ovaj drugi nije hteo da kaže.

Opet, u meri u kojoj razumem Dačića, on nije odustao od razgraničenja, zapravo od sporazuma kojim bi se sever Kosova pripojio Srbiji.

Opet, ako je verovati Đukanoviću, ideja razgraničenja nije odbačena u Berlinu, ali kao deo sveobuhvatnog sporazuma koji ne bi negativno uticao na stabilnost suseda. Koliko sam opet u stanju da razumem informacije o tome šta se u Berlinu govorilo i dogovaralo, nema ni partnera niti spoljašnjeg pritiska za tu ideju o razmeni zemlje za zemlju. Čak ni u Americi, bar ne ukoliko bi to zahtevalo značajnije dodatno američko angažovanje.

Šta onda preostaje nego nastavak razgovora. Tome su se opet isprečile kosovske carine. Na koje Srbija namerava da odgovori, opet ako je verovati gospodinu Vučiću. Kako? Pre odgovora valja opet dopuniti gospodina Vučića. On je, naime, rekao da je Kosovu potrebna Srbija, a Srbiji nije potrebno Kosovo – misleći na međunarodno priznanje. Problem je, međutim, u tome što je Srbiji Kosovo potrebno, dok Kosovu Srbija nije ili bar ne mora da bude. Usled čega svaka mera kojom se zaoštravaju odnosi s Kosovom ima neželjenu posledicu da udaljava Kosovo od Srbije. Što je, sva je prilika, i cilj uvođenja carina na uvoz iz Srbije, a i drugih mera koje će, sva je prilika, uslediti. Kojim bi, dakle, merama mogla da odgovori Srbija na kosovske carine.

Praktično jedina mera koja nije neposredno štetnija po Srbiju nego Kosovo jeste prekid pregovora. Do čega je već došlo. Time se vrši pritisak na EU i SAD, a i na susedne zemlje, da smanje ili uslove ili podršku Kosovu. No, kako se taj pritisak pokazao neuspešnim, bar dosad, srpske vlasti se osećaju obavezne da neposredno pritisnu kosovske vlasti. Problem s kojim se suočavaju može se videti na sledeći način.

Zašto je kosovska vlada uvela carine? Zato što se iz Beograda sve više govorilo o tome da se ne zna gde su granice Kosova, i to ne samo u kontekstu predloga o razgraničenju. Jedan način da se pokaže gde su granice jeste da se uvedu carine onima koji ne priznaju kosovsku državu. I sada, Srbija pre svih, mora da nađe protivmeru koja ne podcrtava upravo postojanje te granice. Recimo, ako bi Srbija uvela carine na uvoz sa Kosova, to bi zahtevalo pojačanu kontrolu na granici Srbije sa Kosovom, za koju se tvrdi da se ne zna gde je. I gotovo sve druge uobičajene mere odmazde suočavaju se sa istim problemom – njima se zapravo podiže granica tamo gde se tvrdi da je nema. Nezavisno od toga, recipročne carine ne mogu da imaju ni izbliza iste posledice kao kosovske carine na uvoz is Srbije jer je kosovski izvoz u Srbiju praktično zanemarljiv sa stanovišta kosovske privrede u celini, dok to nije slučaj sa Srbijom.

Postoje druge političke mere, recimo bojkot kosovskih ustanova, ali to vodi sličnim problemima posrednog jačanja prisustva kosovskih vlasti na celoj teritoriji. Uz to, Srbiji nije potrebno povećanje neizvesnosti kada je reč o regionalnoj bezbednosti, ne samo iz ekonomskih razloga, ali oni, ti ekonomski razlozi, nisu beznačajni. Kada je reč o drugim merama, recimo ekonomskim, teško je videti koje bi imale značajan uticaj na kosovsku privredu i onda posredno i na kosovsku politiku. Za Srbiju su i privredne i političke veze sa Kosovom važnije nego što su za Kosovo veze sa Srbijom. I ta asimetrija određuje manje-više sve.

Gospoda Vučić i Dačić, ako ih razumem, kažu da kosovske vlasti ne ukidaju carine zato što ih u tome podržavaju vidljive i skrivene svetske sile i domaći izdajnici. Jer da, recimo, SAD i EU žele, carina više ne bi bilo. Kako bi SAD i EU to izveli? Zemlja koju oni priznaju uvela je carine drugoj zemlji. Obe nisu članice Svetske trgovinske organizacije. Članice su regionalnog sporazume o slobodnoj trgovini CEFTA, pa zemlje članice te organizacione mogu da odgovore uvođenjem carina na kosovski izvoz. Čiji su efekti nažalost asimetrični jer je takva i regionalna trgovina. Jer kosovska privreda ne zavisi značajno od izvoza.

Kosovo ekonomski zavisi od doznaka njenih građana koji žive i rade u inostranstvu. Uz to, Kosovo sada ima izlaz na more preko Albanije (izgrađen je auto-put). Politički, NATO ima ključnu odgovornost na Kosovu, a to je bezbednost unutar Kosova i u odnosu sa Srbijom. Tako da je uticaj EU mali, pogotovo ukoliko ne nudi postepenu integraciju Kosova u EU. Tako da EU zapravo i nema načina da utiče na kosovske vlasti da ukinu carine. Nema ni štapa niti šargarepe, da se tako izrazim. Ni SAD ne mogu mnogo jer za njih je Kosovo suverena država, pa može da ima spoljnotrgovinsku politiku koju hoće. Pored toga, SAD nemaju nameru da pojačavaju pritisak jer im novi problemi na Balkanu nisu potrebni.

Dakle, kako posle Berlina sledi sastanak u Parizu, valjalo bi razmišljati, a još bolje i planirati, nastavak pregovora.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 13.05.2019, 10:19h ljupa

    analiziraj, hajradinaj:"spoljnu politiku kosova vodi amerika". a ti kazes, pametan: kosovo je za ameriku suverena drzava, pa moze da ima spoljnu politiku koju hoce... aferim.

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side