Vladimir Gligorov: Posrednici
25.11.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Posrednici

Vladimir Gligorov: Posrednici
Na početku, pre tridesetak godina, posrednici u sporovima zavađenih i zaraćenih jugoslovenskih zemalja nisu imali mnogo sreće i uspeha. Ne sećam se koliko je sporazuma Miloševića i Tuđmana posredovao lord Karington. Pa onda Oven i Vens u Bosni. Posle je nastupio Holbruk. Evropska unija je u to vreme, pojavljujući se u trojkama, takođe bila bezuspešna. O neuspehu Ahtisarija da i ne govorimo.

Kasnije, međutim, posrednici Evropske unije bili su uspešniji. Od Albanije posle krize devedesetih godina prošlog veka preko referenduma o samostalnosti Crne Gore do skorašnjih promena u Makedoniji. U čemu je razlika?

U tome da li je reč o međudržavnim ili unutardržavnim sporovima. U ovim drugim sporovima, posrednici Evropske unije nisu bezuspešni. Bosna i Hercegovina je naizgled izuzetak, ali tu je reč o tipu spora koji nije samo ili pretežno unutardržavni. Koji su, dakle, izgledi posredovanja u sporu vlasti i opozicije u Srbiji?

Prva pretpostavka mogućeg uspeha je zadovoljena, a ta je da nema mnogo izgleda da do dogovora vlasti i opozicije dođe u njihovom neposrednom dijalogu. Ovo govori o političkom stanju u Srbiji. Kako je reč o unutrašnjem političkom i uostalom demokratskom pitanju, prirodno bi bilo da posrednik ne bude stranac ili strani predstavnik. Ako se prođe kroz listu mogućih ličnosti, može se videti kakav je karakter političke vlasti u Srbiji.

Kako je reč o skupštinskoj demokratiji, stranke u sporu mogle bi da sednu za okrugli sto uz posredništvo predsednika Republike. Ovo nije moguće zato što je predsednik uzurpirao vlast, pretvorivši tako činom uzurpacije skupštinski u predsednički sistem. Što ga, predsednika, čini strankom u sporu, pa tako ne može da bude posrednik između političkih stranaka. Zemlja stoga nema predsednika države.

Opet, kako je reč o skupštinskoj demokratiji, predsednica Skupštine bi mogla da posreduje u stranačkom sporu o uslovima pod kojima bi mogli da se održe slobodni i ravnopravni izbori. Nezavisno od toga kojoj stranci pripada, osoba u svojstvu predsednika Skupštine mogla bi da saziva, vodi i posreduje u raspravama na okruglom stolu vlasti i opozicije. Kako je, međutim, predsednica Skupštine produžena ruka predsednika države, ona ne može da ima ili da bude viđena da ima potrebnu nepristrasnost. Tako da zemlja nema predsednicu Skupštine.

Ulogu posrednika mogla bi da vrši i predsednica Ustavnog suda. Trebalo bi da je reč o položaju koji sa sobom nosi gotovo sve vrednosti koje ga čine pogodnim upravo za ulogu rukovođenja okruglim stolom. Ukoliko bi sud imao potreban ugled i ukoliko bi se moglo očekivati da ga posredništvo neće politizovati. Ovakva očekivanja čini se da ne postoje, tako da ni Ustavni sud ne može da pomogne stabilizaciji političkih prilika.

Ulogu posrednika mogla bi da obavlja i posebno ugledna ličnost. Predsednik akademije bi to mogao da bude po položaju. Ali to nije neophodno ukoliko javnost ima posebno poštovanja prema nekom drugom istaknutom pojedincu i u njega ima puno poverenje. Takve ličnosti u Srbiji nema. Najmanje već tridesetak godina vlasti blate sve, dok i sama javnost uglavnom nema ni u koga poverenje.

Konačno, u zemljama kao što je Srbija, ugledni ljudi koji rade u inostranstvu takođe bi mogli da budu pozvani da posreduju na okruglom stolu vlasti i opozicije. Uostalom, oni imaju pravo glasa, pa stoga nisu nezainteresovani za razvoj demokratije u zemlji. Takvih je ljudi možda bilo u prošlosti, ali ih danas nema. Nema ih u smislu da nemaju odgovarajući ugled u zemlji, koliko god ugleda da imaju u inostranstvu. Razloga za to ima više i nisu beznačajni, ali to je posebna tema.

Nije, dakle, samo stvar u tome da je srpski politički režim autokratski već i u tome što su praktično svi javni položaji korumpirani u opštem smislu te reči da im nedostaje ugled koji im po prirodi stvari pripada.

Stoga i strana posrednica. Evropska unija je najprikladnija da preuzme tu ulogu zato što zemlja ima najveće poslovne i političke interese upravo u EU. Nezavisno čak i od toga što je u pregovorima za učlanjenje, ali svakako i zbog toga. Koji su izgledi na uspeh posredovanja?

U drugim takvim slučajevima, kada su odnosi između strana u sporu, dakle između vlasti i opozicije, nepovoljni po opoziciju, uspeh se ne može očekivati sve dok se ti odnosi ne dovedu u neki vid ravnoteže. Uloga posrednika jeste da do toga nekako dovede, najpre samim tim što se pregovara, a potom tako što će vlasti vršiti ustupke kojima će se javnosti sugerisati da ima smisla da razmišlja o tome da glasa za opoziciju jer nije sasvim isključeno da bi mogla i da pobedi.

Problem, naravno, nastaje ukoliko počne da izgleda kao da će posrednica u tome uspeti. Imajući u vidu opisano političko stanje u Srbiji, vlasti će učiniti sve da ova posrednička misija bude neuspešna. Odnos snaga je do te mere naheren na stranu vlasti, da je teško videti kako posredovanje može da bude uspešno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side