29.07.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Pregovori

Vladimir Gligorov: Pregovori Medija centar
Šta je najvažnije u pregovorima sa Evropskom unijom? Isto što i kod svih pregovora: imati veoma jasnu predstavu o interesima čijem ostvarenju bi ti pregovori trebalo da posluže.

Ovo izgleda očigledno, kao što i jeste, ali to ne znači da je zadatak razjašnjavanja sopstvenih interesa jednostavan, jer reč je o pregovorima u velikom broju oblasti i o još većem broju sasvim konkretnih pitanja na koja je potrebno naći odgovore koji zadovoljavaju interese svih. Jer, nije samo reč o 28 zemalja i Evropskoj uniji na jednoj strani i Srbije na drugoj strani, već i o velikom broju sasvim specifičnih interesa poslovnih i društvenih aktera na obema stranama. Konačno, pregovori su dugi, što znači da valja očekivati političke i ekonomske promene koje će uticati na redefinisanje interesa svih neposrednih i posrednih učesnika u pregovorima.

Prednost koju Srbija kao pregovarač ima jeste upravo u tome što zna, ukoliko zna, sopstvene interese i, što je gotovo jednako važno, oni koji pregovaraju trebalo bi da znaju više o sopstvenoj zemlji nego Evropska komisija ili pojedine zemlje članice (to je verovatno najveća nepoznanica, jer se na prikupljanju podataka i na njihovoj analizi ne radi baš mnogo). A ovo poslednje, poznavanje sopstvenih prilika, važnije je od činjenice da, analogno, Evropska komisija zna više o Evropskoj uniji i o njenim zemljama članicama, jer su predmet pregovora promene koje bi trebalo da izvrši Srbija, a ne Evropska unija; drukčije rečeno, Srbija se prilagođava Evropskoj uniji, a ne obratno. Usled toga, asimetrija u informisanosti o stanju u zemlji koja pregovara o pristupanju Evropskoj uniji velika je prednost te zemlje ukoliko su njeni pregovarači zaista informisani.

U prethodnim pregovorima prednost poznavanja lokalnih prilika, kada je ona postojala, bila je odlučujuća za uspeh koji su pojedine zemlje postigle, gde se on određuje prema tome koliko su bile u stanju da obezbede da se poštuju njihovi interesi. U međuvremenu je Evropska komisija poboljšala sopstvenu informisanost, a i temeljnije snima stanje u zemljama s kojima pokreće pregovore. Ali, svejedno, trebalo bi da je tako da predstavnici zemlje više znaju o sopstvenoj zemlji nego predstavnici Evropske unije.

To je prednost u informisanosti, ali to još ne garantuje da će postojati i jasna pregovaračka platforma, dakle jasno i precizno određenje sopstvenih interesa. Ukoliko se u pregovore ulazi sa konfuznim (ili sukobljenim) idejama o tome šta se želi postići, mali su izgledi da se dođe do valjanog ugovora o članstvu koji je cilj ovih pregovora. Neke zemlje su se oslonile na sposobnost svojih pregovarača i političara da odluke o tome šta se želi i šta se može ostvariti donose od slučaja do slučaja, od jednog pitanja do drugog, pod uticajem jednog interesa ili drugog. To, naravno, povećava uticaj samih pregovarača, i posebno glavnog pregovarača, ali ne daje dobre rezultate ili bar ne u celini, čak i ako se u nekoj oblasti ostvari željeni cilj.

Zašto? Osnovni razlog je u tome što Evropska komisija ima prednost koju veoma dobro zna da koristi, u tome što određuje, da to tako nazovem, dnevni red. Jer, mada dogovorno, ipak odlučujuće utiče na to kojim će se redom pregovarati o pojedinim oblastima i posebnim temama i pitanjima. Teorijski, time bi ona mogla, ukoliko bi raspolagala istim informacijama kao i druga strana, da predodredi ishod pregovora, posebno ukoliko je zemlja s kojom pregovara spremna da donosi diskrecione odluke, dakle da rešenja prihvata od slučaja do slučaja. U tako strukturisanim pregovorima posebno je rđavo ukoliko se previše nade polaže u glavnog pregovarača i njemu se ili njoj povere velika ovlašćenja. Jer se time samo olakšava posao druge strane koja, to je važno imati u vidu, ima jasnu i preciznu predstavu o sopstvenim interesima i određuje dnevni red po kojem se o njima pregovara.

Tako da je zadatak pregovarača da eventualnu bolju informisanost o stanju u sopstvenoj zemlji i o sopstvenim interesima iskoriste kako bi odredili ne formalno utvrđeni dnevni red po kojem se pregovara, već onaj stvarni koji se sastoji od toga na koje je ustupke spremna svaka od dve strane. Budući da je reč o pregovorima o sijaset sasvim specifičnih rešenja o kojima je potrebno postići sporazum, što podrazumeva kompromis koji obema stranama obezbeđuje određeni dobitak, jasno i precizno formulisani interesi znače da je pregovaračima poznato koje su relativne ustupke spremni da naprave po svim pitanjima o kojima se pregovara. To je isto kao da se ima odlučujući uticaj na to kako će se doneti odluka u svakom pojedinačnom slučaju zavisno od konačnog ugovora do kojeg će se doći.

Dakle, potrebno je znati sa čim se tačno raspolaže, šta se precizno hoće, koji su poželjni relativni kompromisi i kako bi konačni ugovor trebalo da izgleda. Uz to, da se samo teži uspešnom ishodu, dakle da se ne poseže za pretnjama vetom ili neuspehom pregovora. Jer, nije reč o pregovorima gde je dobitak jedne strane jednak gubitku druge, već o ugovoru o dugoročnoj saradnji gde sve strane moraju da ostvare svoje interese u što je moguće većoj meri. Ukoliko se tako pristupi pregovorima onda je najvažniji kvalitet glavnog pregovarača da obezbedi poverenje kod druge strane – poverenje da pregovara u dobroj nameri i sa jasnim interesima, tako da prednost u informisanosti ne izaziva sumnju.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side