30.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Prvi dani

Vladimir Gligorov: Prvi dani
Ovde u Sjedinjenim Državama, gde se trenutno nalazim, najveća je neizvesnost u tome što, bar zasada, neizvesnosti nema. Predsednik Tramp je već prvim odlukama stavio do znanja da je njegov program upravo taj koji je najavljivao u predizbornoj kampanji.

Uzmimo prvo trgovačku politiku. Ona je svakako najveća novina u odnosu na ono što su do sada američki predsednici najčešće zagovarali (bar posle Drugog svetskog rata). Tramp je nezadovoljan postojećim trgovačkim ugovorima, ali i ponašanjem američkih preduzetnika. Po njegovom mišljenju, SAD je sklopila neke rđave sporazume o slobodnoj trgovini, a neke druge trgovački partneri, Kina pre svih, ne poštuju na štetu američkih interesa. On namerava sve to da promeni. Kako?

Najpre promenama koje ne zahtevaju međunarodne pregovore. Jedna mera jesu carinske ili poreske obaveze američkim investitorima, koji bi da ulažu u inostranstvu a da prodaju robu na američkom tržištu. Dakle, ako neko umesto da poveća proizvodnju ulaganjem kod kuće to čini ulaganjem u inostranstvu, ta će osoba platiti carinu na tu robu ukoliko je želi prodavati u Americi. I to veliku carinu ili porez (nije još uvek izvesno o čemu je tačno reč). To je neka vrsta zabrane na izvoz kapitala, ako mu cilj nije da proizvode prodaje na stranim tržištima.

Kako to znači da ulaganja u SAD ili neće biti ili da dobiti od tih ulaganja neće biti, uvešće se mere subvencije. Korporativni porezi će biti značajno smanjeni, a takođe će se ukinuti veliki broj propisa, recimo onih koji zahtevaju da se vodi računa o okolini, oni koji štite privatnu svojinu ili oni koji obavezuju poslodavce na radne standarde, ili ih obavezuju da osiguraju radnike zdravstveno, ili već kada je reč o otpuštanju sa posla. Ovi propisi, po Trampovom mišljenju, ograničavaju poslovanje i ulaganja jer im povećavaju troškove. Što sve, računa se, ima negativne posledice upravo po zapošljavanje.

Dakle, nova trgovačka politika jeste zabrana ulaganja u inostranstvo s ciljem izvoza na Američko tržište i subvencija ulaganjima u SAD putem smanjenja poreskog tereta i standarda proizvodnje, zapošljavanja i poslovanja.

Nezavisno od toga, već dogovoreni, ali ne i ratifikovani sporazum o transpacifičkoj trgovini neće se sprovoditi jer se Amerika iz njega povlači. Nasuprot tome, cilj je da se otvore pregovori o bilateralnim sporazumima, a da se uđe u spor oko postojećeg trgovanja sa Kinom, koje je regulisano pravilima Svetske trgovinske organizacije. Cilj je da se Kina obaveže na jačanje kursa juana, a ako to nije moguće, da se uvedu visoke carine i druge zaštitne mere na uvoz iz Kine. Ove mere su pretnja, dok je cilj da Kina sama promeni trgovačku i monetarnu politiku i tako uravnoteži razmenu robe i usluga sa Amerikom. Isto važi i za druge partnere na Pacifiku, gde će cilj biti da se otvore vrata američkim investicijama i izvozu robe i usluga koji će iz toga nastati.

Na evropskoj strani, namera je da se postigne sporazum o trgovini sa Velikom Britanijom, mada nije jasno kako će to biti moguće sve dok je ona u Evropskoj uniji. Trampova su očekivanja da to neće biti veliki problem jer će se EU raspasti. U tom slučaju bi politika bilateralnih sporazuma bila primenjena i na odnose sa drugim evropskim državama. Shvatanje koje preovlađuje u njegovoj administracije jeste da je EU prepreka na putu uspostavljanja nove, nacionalističke trgovačke politike jer je EU ozbiljna trgovačka sila i nije saglasna s takvom američkom trgovačkom politikom. Ukoliko bi se EU raspala, to bi značajno promenilo odnos snaga u trgovačkim pregovorima. Nije u ovom času izvesno da li će Trampova administracija dodatno podsticati populističke, anti-EU partije u Evropi. I hoće li to tim partijama pomoći ili ne.

Konačno, ovakva trgovačka politika, uz nameru da se povećaju ulaganja u američku infrastrukturu, ima fiskalne posledice koje su uglavnom negativne u tom smislu da će povećati fiskalni deficit i javni dug. Uz to, vršiće pritisak na inflaciju i tako će jačati kurs dolara jer će se kamatne stope povećati. To će zahtevati dodatne mere zaštite, ako bi se zaista ostalo kod nameravane trgovačke politike, a uz to bi bilo potrebno značajnije smanjiti izdatke na sve druge budžetske obaveze osim za vojsku. To znači za socijalna i penzijska davanja, kao i za obrazovanje i manje-više sve druge javne potrebe. Time će se platiti nova trgovačka politika i povećani rashodi za bezbednost.

Najavljuju se i očekivane mere ograničavanja imigracije i deportacije onih koji nelegalno rade u SAD. Kao i mere uperene protiv prava žena, kada je reč, recimo, o abortusu, zbog čega su održane masovne demonstracije širom zemlje. Neizvesnosti, dakle, nema, održivost će biti na probi na izborima kroz dve godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side