30.01.2017 Beograd

Vladimir Gligorov: Prvi dani

Vladimir Gligorov: Prvi dani
Ovde u Sjedinjenim Državama, gde se trenutno nalazim, najveća je neizvesnost u tome što, bar zasada, neizvesnosti nema. Predsednik Tramp je već prvim odlukama stavio do znanja da je njegov program upravo taj koji je najavljivao u predizbornoj kampanji.

Uzmimo prvo trgovačku politiku. Ona je svakako najveća novina u odnosu na ono što su do sada američki predsednici najčešće zagovarali (bar posle Drugog svetskog rata). Tramp je nezadovoljan postojećim trgovačkim ugovorima, ali i ponašanjem američkih preduzetnika. Po njegovom mišljenju, SAD je sklopila neke rđave sporazume o slobodnoj trgovini, a neke druge trgovački partneri, Kina pre svih, ne poštuju na štetu američkih interesa. On namerava sve to da promeni. Kako?

Najpre promenama koje ne zahtevaju međunarodne pregovore. Jedna mera jesu carinske ili poreske obaveze američkim investitorima, koji bi da ulažu u inostranstvu a da prodaju robu na američkom tržištu. Dakle, ako neko umesto da poveća proizvodnju ulaganjem kod kuće to čini ulaganjem u inostranstvu, ta će osoba platiti carinu na tu robu ukoliko je želi prodavati u Americi. I to veliku carinu ili porez (nije još uvek izvesno o čemu je tačno reč). To je neka vrsta zabrane na izvoz kapitala, ako mu cilj nije da proizvode prodaje na stranim tržištima.

Kako to znači da ulaganja u SAD ili neće biti ili da dobiti od tih ulaganja neće biti, uvešće se mere subvencije. Korporativni porezi će biti značajno smanjeni, a takođe će se ukinuti veliki broj propisa, recimo onih koji zahtevaju da se vodi računa o okolini, oni koji štite privatnu svojinu ili oni koji obavezuju poslodavce na radne standarde, ili ih obavezuju da osiguraju radnike zdravstveno, ili već kada je reč o otpuštanju sa posla. Ovi propisi, po Trampovom mišljenju, ograničavaju poslovanje i ulaganja jer im povećavaju troškove. Što sve, računa se, ima negativne posledice upravo po zapošljavanje.

Dakle, nova trgovačka politika jeste zabrana ulaganja u inostranstvo s ciljem izvoza na Američko tržište i subvencija ulaganjima u SAD putem smanjenja poreskog tereta i standarda proizvodnje, zapošljavanja i poslovanja.

Nezavisno od toga, već dogovoreni, ali ne i ratifikovani sporazum o transpacifičkoj trgovini neće se sprovoditi jer se Amerika iz njega povlači. Nasuprot tome, cilj je da se otvore pregovori o bilateralnim sporazumima, a da se uđe u spor oko postojećeg trgovanja sa Kinom, koje je regulisano pravilima Svetske trgovinske organizacije. Cilj je da se Kina obaveže na jačanje kursa juana, a ako to nije moguće, da se uvedu visoke carine i druge zaštitne mere na uvoz iz Kine. Ove mere su pretnja, dok je cilj da Kina sama promeni trgovačku i monetarnu politiku i tako uravnoteži razmenu robe i usluga sa Amerikom. Isto važi i za druge partnere na Pacifiku, gde će cilj biti da se otvore vrata američkim investicijama i izvozu robe i usluga koji će iz toga nastati.

Na evropskoj strani, namera je da se postigne sporazum o trgovini sa Velikom Britanijom, mada nije jasno kako će to biti moguće sve dok je ona u Evropskoj uniji. Trampova su očekivanja da to neće biti veliki problem jer će se EU raspasti. U tom slučaju bi politika bilateralnih sporazuma bila primenjena i na odnose sa drugim evropskim državama. Shvatanje koje preovlađuje u njegovoj administracije jeste da je EU prepreka na putu uspostavljanja nove, nacionalističke trgovačke politike jer je EU ozbiljna trgovačka sila i nije saglasna s takvom američkom trgovačkom politikom. Ukoliko bi se EU raspala, to bi značajno promenilo odnos snaga u trgovačkim pregovorima. Nije u ovom času izvesno da li će Trampova administracija dodatno podsticati populističke, anti-EU partije u Evropi. I hoće li to tim partijama pomoći ili ne.

Konačno, ovakva trgovačka politika, uz nameru da se povećaju ulaganja u američku infrastrukturu, ima fiskalne posledice koje su uglavnom negativne u tom smislu da će povećati fiskalni deficit i javni dug. Uz to, vršiće pritisak na inflaciju i tako će jačati kurs dolara jer će se kamatne stope povećati. To će zahtevati dodatne mere zaštite, ako bi se zaista ostalo kod nameravane trgovačke politike, a uz to bi bilo potrebno značajnije smanjiti izdatke na sve druge budžetske obaveze osim za vojsku. To znači za socijalna i penzijska davanja, kao i za obrazovanje i manje-više sve druge javne potrebe. Time će se platiti nova trgovačka politika i povećani rashodi za bezbednost.

Najavljuju se i očekivane mere ograničavanja imigracije i deportacije onih koji nelegalno rade u SAD. Kao i mere uperene protiv prava žena, kada je reč, recimo, o abortusu, zbog čega su održane masovne demonstracije širom zemlje. Neizvesnosti, dakle, nema, održivost će biti na probi na izborima kroz dve godine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side