20.08.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit
Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

Slično je u Bosni i Hercegovini što se kupovne moći tiče, dok u Makedoniji i pogotovo u Crnoj Gori ima približavanja kupovcne moći onoj u EU. To je usklađeno sa bržim rastom nego u Srbiji. Ova konvergencija sa EU je još izraženija u Bugarskoj i Rumuniji. Tako da stagnatni rast, srpski slučaj, ide uz stagnatnu kupovnu moć, a pozitivan i pogotovo ubrzan rast sa rastom kupovne moći. Iz čega se takođe može zaključiti da u Srbiji nema priblizavanja nivoa cena sa EU, osim možda za razliku u stopama rasta, a nema po svemu sudeći ni značajnijeg približavanja ni u drugim zemljama u ovoj grupi, mimo razlika u stopi rasta, jer je rast kupovne moći uglavnom u skladu sa rastom proizvodnje, odnosno sa razlikom u rastu u odnosu na EU.   

Slika 1: BDP per capita, PPS, % EU28
 

Na Slici 2, vidi se da je, u periodu 2006-2017, Srbija imala najnižu stopu rasta, posle Hrvatske. Odnosi se ne menjaju ni ako se uzme period 2009-2017. ili 2010-2017. Ovaj poslednji period da bi se izbegao uticaj 2009. kada je rast usporen prakitčno svuda. I zapravo, upravo je taj period rđav u Srbiji. Štaviše, rast se u većini drugih zemalja u ovoj grupi ubrzava u skorijoj prošlosti, dok to nije slučaj sa Srbijom. Efekat toga se posebno jasno vidi na primeru Crne Gore, jer raste realna kupovna moć, Slika 1. Što je tačno i za Makedoniju, Bugarsku i Rumuniji, ali ne i za Albaniju i Hrvatsku i gotovo tačno za Bosnu i Hercegovinu.
    
Slika 2: BDP, prosečna stopa rasta, 2006-2017
 

Kupovna snaga zavisi od nivoa cena, Slika 3 i od inflacije, Slika 4. Kao što se vidi iz Slike 4, praktično sve zemlje su iskusile period deflacije ili nultog rasta cena, osim Srbije. U načelu, sve druge privrede bi trebalo da budu u gorem položaju od Srbije, jer deflacija ima negativne posledice na privredni rast. Čak i produžena recesija u Hrvatskoj, a ne samo stagrnacija u Srbiji, nije pračena značajnijim padom cena.

Slika 3: Nivo cena, %EU28
 

Srbija je, svejedno, sklonija bržoj inflaciji usled nestabilnosti kursa. Rumunija takođe ima fleksibilni kurs, ali i rleativno stabilnije promene u rastu cena. Tek sa znatno stabilnijim kursem dinara, inflacija je znatno usporenija u poslednjih nekoliko godina. Svejedno, ako se ceni po kupovnoj snazi, usporavanje inflacije nije uticalo na njen rast.

Slika 4: Inflacija, harmonizovani EU indeks

 

Sve u svemu, dobrobit, merena kupovnom snagom, zavisi od nivoa privredne aktivnosti, a njen rast od privrednog rasta. Zanimljivo je koliko je Srbija zaostala za svim susedima, osim Hrvatske, u poslednjih desetak godina, i posebno u poslednjih nekoliko godina.

 

 

Klik na fotografiju za uvećanje:

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side