20.04.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Reparacije

Vladimir Gligorov: Reparacije
Budući da Grčka postavlja pitanje nemačkih reparacija, nije nezanimljivo podsetiti se rasprava o nemačkim reparacijama posle Prvog svetskog rata, u kojima su posebno značajnu ulogu imali Kejnz, koji je smatrao tadašnje zahteve koji su postavljeni Nemačkoj nerazumnim, i Olin, kasnije poznati švedski ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade.

Ostaviću po strani detalje, koji uostalom nisu naročito važni, i samo pogledati koliko bi eventualni transferi novca pomogli Grčkoj. Uz to, potrebno je uzeti u obzir da ono što važi za transfere novca, bilo da je reč o reparacijama ili doznakama ili o stranoj pomoći, važi i za strana ulaganja, bez obzira na to što prvi ne stvaraju neposredne finansijske obaveze prema inostranstvu, a drugi stvaraju.

Uzmimo da Nemačka stvarno plati reparaciju Grčkoj, recimo u evrima, šta će se dalje događati s tim novcem? Ili, postavimo pitanje drukčije, uzmimo da Nemačka uloži zahtevanu sumu novca, kao što se ponegde i sugeriše, koje bi bile posledice po grčku i po nemačku privredu? Neki u ovom kontekstu ukazuju na primer transfera sredstava iz zapadne u istočnu Nemačku od pada Berlinskog zida do danas. Nije izvesno da je od njih veću korist imao istok, a ne zapad, a nije nemoguće i da je Nemačka u celini bila na gubitku. No, to je samo upozorenje da ne bi trebalo biti siguran da zemlja koja plaća reparacije mora da prođe gore od zemlje koja ih prima, što je jedan od Olinovih argumenata u pomenutoj polemici sa Kejnzom.

Uzmimo, dakle, primer stranih ulaganja. Recimo, Nemačka uloži, naravno u nekom vremenskom periodu, 300 ili nešto manje milijardi evra u Grčku. Za toliko, opet u određenom vremenskom periodu, mora da poraste i nemački izvoz, jer se iz njega naravno namiruju nemačka prekogranična ulaganja. Jedan deo tog izvoza ići će u Grčku, jer ta zemlja mnogo uvozi iz Nemačke. Reč je, naravno, o industrijskim proizvodima. Kako bi Grčka imala više novca za prihod od reparacija, tražnja za nemačkim proizvodima bi se povećala, pa bi oni, bar u Grčkoj, bili skuplji (poskupele bi i grčke usluge, ali to ostavljam po strani). Sav taj povećani nemački izvoz ne bi išao u Grčku, pa nije lako izračunati po kojim bi tačno cenama Nemačka povećala izvozne prihode, ali je sasvim moguće da bi bilo čak potrebno da se nemačka proizvodnja poveća kako bi se zadovoljio povećani izvoz. Kako Nemačka može da uzima kredite sa veoma niskim, praktično negativnim, kamatnim stopama, plaćanje reparacija Grčkoj zapravo bi dovelo do povećanja nemačke proizvodnje za izvoz. A kako bi povećane nemačke finansijske obaveze prema inostranstvu obuzdale rast nemačkih nadnica, nemačka proizvodnja za izvoz mogla bi da bude i veća nego što je potrebno da bi se ostvarili prihodi potrebni da se plate reparacije.

Kako stoji stvar na Grčkoj strani? Zanimljivost ovog zamišljenog slučaja plaćanja nemačkih reparacija Grčkoj jeste u tome što mi znamo šta se događalo u Grčkoj u periodu velikog priliva stranog novca. Grčka ima veliki strani dug zato što je u dobra vremena pozajmljivala novac od nemačkih i drugih stranih banaka, po praktično nemačkim kamatnim uslovima, usled članstva u monetarnoj uniji i uglavnom ih ulagala u imovinu ili kapital koji nisu naročito mnogo povećali grčki izvoz. Naravno, strani novac, bilo da je reč o transferu kao što su to reparacije, ili o kreditu, ili se stavlja na stranu ili se troši na uvoz. I ukoliko se ne uveća izvozna ponuda, biće teško vratiti dug ili samo uravnotežiti trgovački bilans drukčije nego smanjenjem potrošnje ili prodajom imovine.

Naravno, reparacije ne moraju da se vraćaju, ali ne moraju ni strani dugovi ako se povećaju toliko da se izazove socijalna pobuna, što se i dogodilo u Grčkoj. Kejnz je zaista video tu opasnost u nemačkom slučaju. Doduše, Nemačka je doživela bum u periodu posle kraja posleratne hiperinflacije i pre izbijanja velike ekonomske krize, pa je odbijanje da se plaćaju reparacije više bilo politički motivisano, a ne zato što je njihov teret bio neizdrživo veliki. No, u slučaju Grčke prekid priliva stranih sredstava doveo je do duboke privredne krize, pa onda i do protesta uperenog protiv zahteva kreditora.

No, uzmimo da se taj dug otpiše kao da je reč o reparacijama Nemačke, šta se menja u grčkoj privredi? U ovom je času uvoz iz Nemačke i drugih zemalja, koje ovde ostavljam po strani, veoma ograničen, jer je potrebno štedeti da bi se vratio dug. Ukoliko bi se otpisao dug, Grčka bi mogla da uzme nove pozajmice i da počne da uvozi, recimo nemačku industrijsku robu. Što je svakako dobro za grčku potrošnju i nemačku proizvodnju. Isto bi se postiglo i ako bi se obnovljena grčka potrošnja finansirala nemačkim reparacijama.

Drukčije bi, naravno, bilo kada bi se povećale nemačke plate, pa onda i potrošnja, a tako i uvoz. Kako je to teško postići, bar ne u većem obimu, pregovorima nemačkih poslodavaca i sindikata, možda bi bilo najbolje da se izvrši transfer novca Nemačkoj, čime bi se svakako povećao njen uvoz. Jedino što je Nemački uvoz iz Grčke praktično zanemarljiv. Tako da se transferima u bilo koji od ta dva pravca ne može mnogo učiniti za Grčku. Potrebno je da ona poveća proizvodnju za izvoz, a u tome nedostatak novca, bilo u vidu kredita ili unilateralnih transfera, nije ključni problem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side