29.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo
Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

Uz to, a zbog Prespanskog sporazuma, pogoršani su ruski odnosi sa Grčkom. Pre toga, kada je Crna Gora odlučivala o učlanjenju u NATO, ruska je politika gledala da je od toga odvrati koliko god je mogla. Konačno, nezavisno od toga šta govori Ivica Dačić, predsednik Putin je vidljivo nezadovoljan izgledima da se Srbija i Kosovo dogovore jer taj dogovor svakako neće biti u skladu sa ruskim tumačenjem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Ostaje samo Republika Srpska, čiji je, međutim, uticaj na regionalna kretanja minimalan. Tako da se nameće zaključak da, na Balkanu bar, Rusija uglavnom podržava one koji gube.

Nasuprot tome, i nezavisno od podozrivih stavova Amerike i Evropske unije, kineski uticaj uglavnom raste. Jedan očigledan razlog jeste da je kineska privreda druga po veličini u svetu, dok je ruska relativno mala u odnosu ne samo na kinesku nego i SAD i EU. Uz to, kineska privreda se još uvek uvećava po relativno visokoj stopi rasta, što nije slučaj sa ruskom. Konačno, Kina sve više prednjači u industriji i u novim tehnologijama, dok ruska privreda najviše zavisi od primarnog sektora i od promena na svetskom tržištu, koje znaju da budu nepredvidive i stoga velike.

Strategije ovih dveju zemalja takođe su različite. Negde od prvih promena u Ukrajini i Gruziji, od njihovih obojenih revolucija, i posle jačanja opozicije, ruske su vlasti, koje su do tada, bar kada je reč o privredi, bile privržene liberalnijim merama privredne politike, te su vlasti prigrlile nacionalizam i politiku povratka ruskog strateškog uticaja u tradicionalno ruskim, ali i u sovjetskim područjima, recimo na Balkanu. Do tada je ruska politika sarađivala sa američkom pre svega da bi od, recimo, veta na Ahtisarijev plan za Kosovo postala suparnička, a sada gotovo neprijateljska.

Opet, kineska politika, svakako izvan Azije, bila je uglavnom trgovačka. Tamo gde ima sirovina, što uglavnom nije ni Balkan niti Evropa, trgovačka strategija liči na nemačku tridesetih godina prošloga veka, koju je odlično prikazao Hiršman u knjizi iz 1945. Reč je o uspostavljanju strukturne povezanosti, neko bi rekao zavisnosti, u službi nacionalnih kineskih interesa. Ti su interesi pre svega skoncentrisani na privredni razvoj. Sa vremenom, naravno, pitanje će biti da li će se i na koji način Kina demokratizovati.

Nezavisno od toga, kada je reč o Evropi, ulaganja su uglavnom usmerena na nesmetani pristup tržištu. Nema mnogo smisla težiti strukturnoj zavisnosti od kineske privrede i politike, budući da je reč o razvijenom delu sveta koji svakako ne oskudeva o komparativnim prednostima i u industriji i u uslugama. I male balkanske privrede moraju da se uklope u te komparativne prednosti ukoliko bi trebalo da obezbede značajnije prisustvo na evropskom tržištu. Tako da je više reč o međuzavisnosti, a ne pre svega o trgovini i ulaganjima koja služe nacionalnom interesu kojeg je teško odrediti kada je reč o kineskom prisustvu u Evropi.

Čak i kada je reč o odnosu Evrope i Amerike. Ruska politika povremeno prigrli iluziju kako će se Evropa odvojiti od SAD ili, podsećajući se Hladnog rata, kako će SAD prihvatiti politiku kondominijuma nad Evropom u savezništvu sa Rusijom. U to su polagane nade iza vlade Buša Mlađeg i za Obamine vladavine, a pogotovo su očekivanja porasla sa izborom Donalda Trampa. Upravo sada, međutim, Tramp najavljuje novu trku u naoružanju, gde će razlike u privrednim potencijalima igrati ne malu ulogu.

Kina je zemlja sasvim drukčije privredne težine. Zaista, trgovački rat sa SAD bi koštao obe zemlje, ali Kina zapravo ima mnogo prostora da se okrene domaćem tržištu. Obama je imao ideju koja je usklađena sa činjenicama da uspostavi trgovački sporazum sa pacifičkim zemljama, pa potom pregovara sa Kinom i integriše je u svetski trgovački poredak, sa povoljnim posledicama po svetsku stabilnost. To je Tramp odbacio. Kao što je i Putin odbacio prethodnu Jeljcinovu politiku kooperativne Rusije.

Putinova politika sa pozicije snage problem je za Evropu, dok sporovi SAD i Kine nemaju ni izbliza tu težinu. Iako Kina zapravo jeste snažna, a Rusija zapravo ne. Usled čega trgovačka politika Kine ne zavisi od političkih kretanja, recimo na Balkanu, dok je ruska politika osuđena, čini se, da podržava gubitnike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side