29.10.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo
Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

Uz to, a zbog Prespanskog sporazuma, pogoršani su ruski odnosi sa Grčkom. Pre toga, kada je Crna Gora odlučivala o učlanjenju u NATO, ruska je politika gledala da je od toga odvrati koliko god je mogla. Konačno, nezavisno od toga šta govori Ivica Dačić, predsednik Putin je vidljivo nezadovoljan izgledima da se Srbija i Kosovo dogovore jer taj dogovor svakako neće biti u skladu sa ruskim tumačenjem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Ostaje samo Republika Srpska, čiji je, međutim, uticaj na regionalna kretanja minimalan. Tako da se nameće zaključak da, na Balkanu bar, Rusija uglavnom podržava one koji gube.

Nasuprot tome, i nezavisno od podozrivih stavova Amerike i Evropske unije, kineski uticaj uglavnom raste. Jedan očigledan razlog jeste da je kineska privreda druga po veličini u svetu, dok je ruska relativno mala u odnosu ne samo na kinesku nego i SAD i EU. Uz to, kineska privreda se još uvek uvećava po relativno visokoj stopi rasta, što nije slučaj sa ruskom. Konačno, Kina sve više prednjači u industriji i u novim tehnologijama, dok ruska privreda najviše zavisi od primarnog sektora i od promena na svetskom tržištu, koje znaju da budu nepredvidive i stoga velike.

Strategije ovih dveju zemalja takođe su različite. Negde od prvih promena u Ukrajini i Gruziji, od njihovih obojenih revolucija, i posle jačanja opozicije, ruske su vlasti, koje su do tada, bar kada je reč o privredi, bile privržene liberalnijim merama privredne politike, te su vlasti prigrlile nacionalizam i politiku povratka ruskog strateškog uticaja u tradicionalno ruskim, ali i u sovjetskim područjima, recimo na Balkanu. Do tada je ruska politika sarađivala sa američkom pre svega da bi od, recimo, veta na Ahtisarijev plan za Kosovo postala suparnička, a sada gotovo neprijateljska.

Opet, kineska politika, svakako izvan Azije, bila je uglavnom trgovačka. Tamo gde ima sirovina, što uglavnom nije ni Balkan niti Evropa, trgovačka strategija liči na nemačku tridesetih godina prošloga veka, koju je odlično prikazao Hiršman u knjizi iz 1945. Reč je o uspostavljanju strukturne povezanosti, neko bi rekao zavisnosti, u službi nacionalnih kineskih interesa. Ti su interesi pre svega skoncentrisani na privredni razvoj. Sa vremenom, naravno, pitanje će biti da li će se i na koji način Kina demokratizovati.

Nezavisno od toga, kada je reč o Evropi, ulaganja su uglavnom usmerena na nesmetani pristup tržištu. Nema mnogo smisla težiti strukturnoj zavisnosti od kineske privrede i politike, budući da je reč o razvijenom delu sveta koji svakako ne oskudeva o komparativnim prednostima i u industriji i u uslugama. I male balkanske privrede moraju da se uklope u te komparativne prednosti ukoliko bi trebalo da obezbede značajnije prisustvo na evropskom tržištu. Tako da je više reč o međuzavisnosti, a ne pre svega o trgovini i ulaganjima koja služe nacionalnom interesu kojeg je teško odrediti kada je reč o kineskom prisustvu u Evropi.

Čak i kada je reč o odnosu Evrope i Amerike. Ruska politika povremeno prigrli iluziju kako će se Evropa odvojiti od SAD ili, podsećajući se Hladnog rata, kako će SAD prihvatiti politiku kondominijuma nad Evropom u savezništvu sa Rusijom. U to su polagane nade iza vlade Buša Mlađeg i za Obamine vladavine, a pogotovo su očekivanja porasla sa izborom Donalda Trampa. Upravo sada, međutim, Tramp najavljuje novu trku u naoružanju, gde će razlike u privrednim potencijalima igrati ne malu ulogu.

Kina je zemlja sasvim drukčije privredne težine. Zaista, trgovački rat sa SAD bi koštao obe zemlje, ali Kina zapravo ima mnogo prostora da se okrene domaćem tržištu. Obama je imao ideju koja je usklađena sa činjenicama da uspostavi trgovački sporazum sa pacifičkim zemljama, pa potom pregovara sa Kinom i integriše je u svetski trgovački poredak, sa povoljnim posledicama po svetsku stabilnost. To je Tramp odbacio. Kao što je i Putin odbacio prethodnu Jeljcinovu politiku kooperativne Rusije.

Putinova politika sa pozicije snage problem je za Evropu, dok sporovi SAD i Kine nemaju ni izbliza tu težinu. Iako Kina zapravo jeste snažna, a Rusija zapravo ne. Usled čega trgovačka politika Kine ne zavisi od političkih kretanja, recimo na Balkanu, dok je ruska politika osuđena, čini se, da podržava gubitnike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side