Vladimir Gligorov: Šišanje na Kipru
25.03.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Šišanje na Kipru

Vladimir Gligorov: Šišanje na Kipru
Vili Saton, poznati pljačkaš banaka, na pitanje zašto pljačka banke navodno je odgovorio: „Zato što se tamo nalaze pare“. Što su, očigledno, otkrili i kiparska vlada, sa jedne strane, i Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, to jest čuvena trojka, sa druge.

Kako i koliko će na kraju oporezovati štediše u kiparskim bankama u ovom času nije sasvim poznato. Kao uostalom i koje će tačno biti posledice ovog pristupa rešavanju finansijskih problema s kojima se suočava Kipar.

Prve reakcije bile su skoncentrisane na onaj deo ovoga plana konsolidacije kiparskog bankarskog sistema kojim se predviđa da se garantovani depoziti umanje za nešto manje od sedam odsto. Jer to bi stvorilo više problema nego što bi pomoglo da se reše bar neki problemi. Naime, mali ulozi, u ovom slučaju do 100 hiljada evra, uživaju državnu garanciju kako bi se izbeglo da dođe do paničnog povlačenja novca iz banaka.

Nijedna banka trenutno nema dovoljno likvidnih sredstava da namiri sve štediše, ako bi svi oni istovremeno tražili svoj novac nazad, pa bi banke bankrotirale. Naravno, tu je i centralna banka koja može da obezbedi potrebna likvidna sredstva sve dok panika traje, ali Kipar bi tu trebalo da se osloni na Evropsku centralnu banku, koja međutim upravo zahteva da deo štete snose štediše, male i još više velike. Zašto?

Centralna banka može da pritekne u pomoć bankama koje se suočavaju s problemom likvidnosti, ali ne i onima koje su nesolventne. U ovom drugom slučaju jedna ili druga vrsta bankrotstva ne može se izbeći, pri čemu državni budžet pokriva garantovane depozite. No, za to su potrebna budžetska sredstva, dakle poreski prihodi.

Ukoliko je, međutim, oporezivanje da bi se namirile štediše socijalno i politički nepopularno, država će gledati da se zaduži kako bi odgovorila svojim obavezama ukoliko može. Kipar je zatražio pozajmicu iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, usled čega i pregovara s pomenutom trojkom koja, opet, nije spremna da preuzme rizik eventualne nemogućnosti kiparske države da vraća te dugove, pa zahteva da jedan deo tereta snose štediše.

U slučaju negarantovanih depozita sporno je samo za koliko bi trebalo da budu ošišani, kako se to kaže. Prvobitni je predlog bio gotovo, ali manje, od 10 odsto. Računalo se verovatno s tim da oni koji drže značajna sredstva u kiparskim bankama znaju da preuzimaju određeni rizik i moguće je da je oko 10 odsto otprilike onoliko koliko bi očekivali da mogu da izgube ili koliko bi ih eventualno koštalo osiguranje.

Velike uloge država ne garantuje upravo iz tih razloga: očekuje se da je zapravo reč o ulaganjima, pa se sa određenim rizikom gubitka unapred računa. Naravno, realizovani gubitak mogao bi da podstakne velike štediše da svoj novac presele u druge banke u drugim zemljama, što je čini se uticalo na kiparske vlasti da prihvate ili čak predlože da rizik s njima podele male štediše. Jer, cilj je da se ne izgubi čitava finansijska industrija koja nije nevažna kiparskoj privredi.

Kako trenutno stvari stoje, međutim, nije izvesno da će predlog o šišanju malih štediša dobiti potrebnu podršku jer se svi odriču autorstva tog dela predloga finansijske konsolidacije Kipra. Iskustva sa takvim konfiskacijama štednje nisu baš najbolja.

Jedan primer je zamrzavanje stare devizne štednje u Jugoslaviji, što je mera koja je imala dalekosežne posledice po finansijski i bankarski sistem, i ne samo po njega. Konfiskacija pomoću inflacije ima drukčije posledice, pa se zemlje radije odlučuju za nju i za druge oblike finansijske represije.

No, štediše onda pobegnu u strani novac, a Kipar je prešao na evro, tako da mu ta sredstva nisu neposredno dostupna. Moguće je da se primene neke mere racionisanog korišćenja bankarskih sredstava, sa čim se već počelo budući da se već nekoliko dana novac ne može podizati iz banaka. Ali neposredno kršenje garancije svakako je najgore rešenje.

Ako se od toga odustane, kao što izgleda verovatno, sve ostalo je zapravo postupak sanacije nesolventnog bankarskog sistema i njime se postavljaju bar tri pitanja.

Prvo, da li će se slično postupiti i u sličnim slučajevima, recimo u Sloveniji, ako do toga dođe, ili u nekim drugim zemljama sa bankarskim problemima? Jer to bi moglo da dovede do povlačenja novca iz tih zemalja, a to opet do ponovnog rasta kamatnih stopa u tim zemljama, što bi moglo Evropsku centralnu banku da stavi pred nova iskušenja.

Drugo, kako će se raspodeliti troškovi, jer je jasno da raste rizik da je ovo samo početak kiparskih finansijskih problema i da na kraju neki od kredita koje sada odobravaju Evropski stabilizacijski fond i Evropska centralna banke neće moći da se vrate. Konačno, koliki će biti gubitak proizvodnje i dohotka na Kipru i šta će nadoknaditi neminovno smanjenje finansijskog sektora?

Tako da male štediše ne mogu da ne izgube, čak i ako se ne posegne za njihovim novcem u kiparskim, njihovim, bankama. Što se ruskih, srpskih i drugih vlasnika velikih kiparskih računa tiče, sve će zavisiti od toga da li su sa ovim rizikom računali i na koji su se način osigurali. Ako nisu, šišanje im ne gine.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.03.2013, 00:59h блаже ангеловски

    Ovo nija kradja nego vracanje lako steknutog novca, sa iskoriscavanjem neregulisanosti profita i los menadjment vlada

  • 26.03.2013, 09:47h Miki (4)

    Da se ovo desilo u Srbiji već bi bili proglašeni za komuniste i otimače...

enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side