25.03.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Šišanje na Kipru

Vladimir Gligorov: Šišanje na Kipru
Vili Saton, poznati pljačkaš banaka, na pitanje zašto pljačka banke navodno je odgovorio: „Zato što se tamo nalaze pare“. Što su, očigledno, otkrili i kiparska vlada, sa jedne strane, i Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, to jest čuvena trojka, sa druge.

Kako i koliko će na kraju oporezovati štediše u kiparskim bankama u ovom času nije sasvim poznato. Kao uostalom i koje će tačno biti posledice ovog pristupa rešavanju finansijskih problema s kojima se suočava Kipar.

Prve reakcije bile su skoncentrisane na onaj deo ovoga plana konsolidacije kiparskog bankarskog sistema kojim se predviđa da se garantovani depoziti umanje za nešto manje od sedam odsto. Jer to bi stvorilo više problema nego što bi pomoglo da se reše bar neki problemi. Naime, mali ulozi, u ovom slučaju do 100 hiljada evra, uživaju državnu garanciju kako bi se izbeglo da dođe do paničnog povlačenja novca iz banaka.

Nijedna banka trenutno nema dovoljno likvidnih sredstava da namiri sve štediše, ako bi svi oni istovremeno tražili svoj novac nazad, pa bi banke bankrotirale. Naravno, tu je i centralna banka koja može da obezbedi potrebna likvidna sredstva sve dok panika traje, ali Kipar bi tu trebalo da se osloni na Evropsku centralnu banku, koja međutim upravo zahteva da deo štete snose štediše, male i još više velike. Zašto?

Centralna banka može da pritekne u pomoć bankama koje se suočavaju s problemom likvidnosti, ali ne i onima koje su nesolventne. U ovom drugom slučaju jedna ili druga vrsta bankrotstva ne može se izbeći, pri čemu državni budžet pokriva garantovane depozite. No, za to su potrebna budžetska sredstva, dakle poreski prihodi.

Ukoliko je, međutim, oporezivanje da bi se namirile štediše socijalno i politički nepopularno, država će gledati da se zaduži kako bi odgovorila svojim obavezama ukoliko može. Kipar je zatražio pozajmicu iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, usled čega i pregovara s pomenutom trojkom koja, opet, nije spremna da preuzme rizik eventualne nemogućnosti kiparske države da vraća te dugove, pa zahteva da jedan deo tereta snose štediše.

U slučaju negarantovanih depozita sporno je samo za koliko bi trebalo da budu ošišani, kako se to kaže. Prvobitni je predlog bio gotovo, ali manje, od 10 odsto. Računalo se verovatno s tim da oni koji drže značajna sredstva u kiparskim bankama znaju da preuzimaju određeni rizik i moguće je da je oko 10 odsto otprilike onoliko koliko bi očekivali da mogu da izgube ili koliko bi ih eventualno koštalo osiguranje.

Velike uloge država ne garantuje upravo iz tih razloga: očekuje se da je zapravo reč o ulaganjima, pa se sa određenim rizikom gubitka unapred računa. Naravno, realizovani gubitak mogao bi da podstakne velike štediše da svoj novac presele u druge banke u drugim zemljama, što je čini se uticalo na kiparske vlasti da prihvate ili čak predlože da rizik s njima podele male štediše. Jer, cilj je da se ne izgubi čitava finansijska industrija koja nije nevažna kiparskoj privredi.

Kako trenutno stvari stoje, međutim, nije izvesno da će predlog o šišanju malih štediša dobiti potrebnu podršku jer se svi odriču autorstva tog dela predloga finansijske konsolidacije Kipra. Iskustva sa takvim konfiskacijama štednje nisu baš najbolja.

Jedan primer je zamrzavanje stare devizne štednje u Jugoslaviji, što je mera koja je imala dalekosežne posledice po finansijski i bankarski sistem, i ne samo po njega. Konfiskacija pomoću inflacije ima drukčije posledice, pa se zemlje radije odlučuju za nju i za druge oblike finansijske represije.

No, štediše onda pobegnu u strani novac, a Kipar je prešao na evro, tako da mu ta sredstva nisu neposredno dostupna. Moguće je da se primene neke mere racionisanog korišćenja bankarskih sredstava, sa čim se već počelo budući da se već nekoliko dana novac ne može podizati iz banaka. Ali neposredno kršenje garancije svakako je najgore rešenje.

Ako se od toga odustane, kao što izgleda verovatno, sve ostalo je zapravo postupak sanacije nesolventnog bankarskog sistema i njime se postavljaju bar tri pitanja.

Prvo, da li će se slično postupiti i u sličnim slučajevima, recimo u Sloveniji, ako do toga dođe, ili u nekim drugim zemljama sa bankarskim problemima? Jer to bi moglo da dovede do povlačenja novca iz tih zemalja, a to opet do ponovnog rasta kamatnih stopa u tim zemljama, što bi moglo Evropsku centralnu banku da stavi pred nova iskušenja.

Drugo, kako će se raspodeliti troškovi, jer je jasno da raste rizik da je ovo samo početak kiparskih finansijskih problema i da na kraju neki od kredita koje sada odobravaju Evropski stabilizacijski fond i Evropska centralna banke neće moći da se vrate. Konačno, koliki će biti gubitak proizvodnje i dohotka na Kipru i šta će nadoknaditi neminovno smanjenje finansijskog sektora?

Tako da male štediše ne mogu da ne izgube, čak i ako se ne posegne za njihovim novcem u kiparskim, njihovim, bankama. Što se ruskih, srpskih i drugih vlasnika velikih kiparskih računa tiče, sve će zavisiti od toga da li su sa ovim rizikom računali i na koji su se način osigurali. Ako nisu, šišanje im ne gine.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.03.2013, 00:59h блаже ангеловски

    Ovo nija kradja nego vracanje lako steknutog novca, sa iskoriscavanjem neregulisanosti profita i los menadjment vlada

  • 26.03.2013, 09:47h Miki (4)

    Da se ovo desilo u Srbiji već bi bili proglašeni za komuniste i otimače...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side