27.12.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Sledeća godina

Vladimir Gligorov: Sledeća godina
Možda je najbolje početi izokola. Zašto je pritisak bio veliki da Ukrajina ne potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom? Zato što se ocenilo da će kasnije odustajanje od tog režima biti teže jer će biti skuplje.

To objašnjava i nezadovoljstvo onih koji se zalažu za taj ugovor sa EU. Jer, računaju sa njegovim dugoročnim koristima, a ne toliko sa neposrednim pozitivnim doprinosom dodatne liberalizacije trgovine. Veruje se da se sa svakim korakom povećava trošak odustajanja od puta kojim se ide. Na obema stranama, jer se obaveze Evropske unije prema očekivanjima, recimo, ukrajinske javnosti ne mogu izbeći jednom kada se pokrenu.

Isto važi i za balkanske zemlje koje su učinile dodatne korake u procesu evropskih integracija. U njihovom slučaju postoji i međuzavisnost, koje u ukrajinskom nema. Naime, kako budu napredovali pregovori Srbije sa Evropskom unijom, tako će se sa dodatnom oštrinom postavljati pitanja o tome zašto postoji zastoj u slučaju Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Ako se prvi slučaj može smatrati beznadežnim, stvari sa drugim stoje drukčije. Teško je izbeći pitanje kako to da je moguće normalizovati odnose između Beograda i Prištine, ali ne i između Banjaluke i Sarajeva. Pored toga, napredak Srbije u pregovorima učiniće političko stanje u Bosni i Hercegovini sve manje održivim.

Razrešenje, naravno, može biti samo ono do kojeg je došlo u Srbiji, a to je da se promene vlasti na izborima i da novi ljudi vide korist u tome da se dogovore i pokrenu proces normalizacije i približavanja Evropskoj uniji. Pritisak da do te političke promene dođe biće utoliko veći ukoliko srpski pregovori sa Unijom budu napredovali. Hoće li on biti dovoljno jak sledeće godine, teško je reći. Ali, svakako bi trebalo da počne da se oseća.

Tome bi trebalo dodati i činjenicu da će Kosovo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tokom sledeće godine. To je već međudržavni ugovor, što ne stabilizuje samo stanje na Kosovu, već bi trebalo da ima takav uticaj i na njegove susede. Ne preuzima samo Evropska unija sasvim jasne obaveze prema Kosovu, već to čine i susedne zemlje koje teže članstvu u Uniji, a i samo Kosovo.

Politički, to znači da se ne mogu realistično propagirati politički programi koji zagovaraju jednu ili drugu vrstu promene granica. I opet, utoliko više ukoliko proces pridruživanja Uniji odmakne. Hoće li se to sledeće godine već pokazati na redovnim ili vanrednim izborima ostaje da se vidi, ali bi to svakako trebalo da ima povećani uticaj na političku stabilnost u svim balkanskim zemljama, pa tako i na region u celini.

To sve, međutim, ne utiče neposredno na najveći izazov s kojim će se suočavati ove zemlje sledeće godine – spor ili nikakav privredni oporavak. Izgledi su nešto bolji u Makedoniji usled toga što su ograničenja na vođenje adekvatne privredne politike bila manja. Zaduženost – privatna, javna i prema inostranstvu – bila je manja, pa je i pritisak na smanjenje potrošnje i javnih ulaganja bio i ostao manji.

U drugim zemljama stanje je uglavnom drukčije, pa se teško može očekivati da će se značajnije povećati kako potrošnja, tako i ulaganja. U Hrvatskoj će morati da se sačini plan štednje kako bi se zadovoljili uslovi Evropske unije. Doduše, zemlja bi trebalo da ima koristi od povećanih transfera iz budžeta Unije ukoliko bude uspešna u njihovom korišćenju. No, optimističko očekivanje je da neće doći do dodatnog pada proizvodnje, ne mnogo više od toga, bar ne sledeće godine.

U Srbiji, pak, rizik recesije nije mali. Pre svega zato što se ne može očekivati rast privatne potrošnje, jer su plate i penzije praktično zamrznute, a zaposlenost se ne povećava. Javna potrošnja bi trebalo realno da bude manja, mada će fiskalni deficit biti veći upravo usled usporavanja rasta u odnosu na ovu godinu.

Pozitivan bi doprinos, teorijski, mogli da daju povećana ulaganja i, delimično kao posledica toga, povećani izvoz. Izgledi, međutim, nisu veliki, jer uslovi za ulaganja nisu poboljšani, ako nisu i pogoršani. Izvesna podrška mogla bi da dođe sa strane monetarne politike, jer postoje uslovi za značajno smanjenje kamatnih stopa, a i od depresijacije dinara do koje bi usled toga moglo da dođe.

No, najvažniji bi uticaj trebalo da dođe sa strane strukturnih reformi, dakle od promene regulatornog režima praktično svih tržišta. One ne bi mogle da podstaknu rast sledeće godine, ali bi trebalo značajno da ga ubrzaju u narednim godinama. Tome bi uspešni pregovori sa Evropskom unijom mogli da pomognu, ali pre svega na duži rok. I opet, u tom smislu da odustajanje sve više košta što se dalje dopre na tom putu.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side