31.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

Vladimir Gligorov: Sledeća kriza
Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

Već u velikoj meri onog koji je preovladao posle 2001, kada je centralna banka opet težila da niskim kamatnim stopama podrži privrednu aktivnost, pre svega preko potrošnje i podrške tržištu nekretnina. Ovo poslednje ušlo je u recesiju kada je centralna banka, nekoliko godina pre krize iz 2008, takođe rešila da normalizuje monetarnu politiku rastom kamatnih stopa. I kriza na tržištu nekretnina, koje u veoma velikoj meri zavisi od kredita, pokrenula je finansijsku krizu jer su se banke, koje u ne maloj meri uzimaju upravo nekretnine kao kolateral, bile suočene sa rizikom bankrotstva. To je uzrokovalo krizu likvidnosti u svetu, koju je američka centralna banka, u ne maloj meri delujući kao svetska centralna banka, rešila upravo tim pozajmicama sa niskim i u osnovi negativnim realnim kamatnim stopama.

Zato sada strah od pominjanja da možda postoje neki problemi s likvidnošću američkih banaka. Likvidnost, zapravo, nikada nije problem jer, ukoliko je samo reč o tome, centralna banka je tu da obezbedi onoliku likvidnost kolika je potrebna. To nije tačno kada je reč, recimo, o srpskoj centralnoj banci jer je ograničavaju rezerve stranog novca. U Srbiji dinar nije rezervni novac, usled čega je nemoguće centralnoj banci da stvore onoliko rezervi komercijalnim bankama koliko im je potrebno. To, međutim, nije ograničenje s kojim se suočava američka centralna banka. Tako da ako se pominje problem likvidnosti, javlja se zebnja da nije možda reč o solventnosti, dakle o eventualnom bankrotstvu banaka. Jer je to problem koji ne može da se reši merama monetarne politike.

Ta zebnja, da postoji rizik koji nije poznat finansijskom tržištu, ali jeste, recimo, fiskalnim vlastima, utiče na oprez na tržištu kapitala, što objašnjava skorašnji pad vrednosti akcija. Opet, to nije nešto čime bi trebalo da se bavi monetarna politika jer naprosto to nije u uzročnoposledičnoj vezi s promenama u nivou kamatnih stopa. Povećana likvidnost, ili kolokvijalno rečeno štampanje para, uticali bi povoljno na kretanja na berzama, ali ne bi rešili problem solventnosti ukoliko bi on postojao.

Usled čega se sada nagađa da bi američka privreda mogla da se suoči s novom krizom. To izgleda verovatnije ukoliko se dodaju uticaji svetskih privrednih kretanja, na koja opet utiču carinski rat i niz drugih faktora, koji se svi podvode pod rast neizvesnosti. I sada ne mali broj komentatora, uzevši sve u obzir, svodi krajnji uzrok negativnih kretanja upravo na nameravanu promenu monetarnog režima američke centralne banke. Jer, kako pred 2008, tako i danas – to je jedan vid tog razumevanja onoga što se sada događa na svetskim berzama.

Ta analogija je najverovatnije pogrešna. Ima uticajnih ekonomista, među kojima je najznačajniji Lari Samers, koji smatraju da zapravo povratak na normalni monetarni režim, gde je kamatna stopa američke centralne banke negde oko četiri odsto, više nije moguć jer se brži ekonomski rast može postići samo promenom monetarnog i fiskalnog režima, gde su kamatne stope značajno niže, a državna ulaganja, pre svega u infrastrukturu u širem smislu te reči, značajno veća. Inače su razvijene privrede ušle u režim sekularne stagnacije, tj. niske dugoročne stope rasta. Tako da normalizacija monetarne politike ili režima ne mogu a da privredu ne uvedu u recesiju.

Ovo bi mogla biti razmatranja koja će imati smisla kada centralna banka bude odlučivala o tome koji je nivo kamatne stope koju ona kontroliše zapravo normalan. Jer, u ovom času realna kamatna stopa, dakle nominalna stopa od oko 2,5 odsto minus inflacija od oko ili malo iznad dva odsto – praktično je jednaka nuli. To je više nego kada je kamatna stopa bila nula odsto, ili jedan, ili 1,5 odsto, pa svakako njen rast utiče na preuređenje portfelja banaka, korporacija i pojedinaca, gde je ulaganje u akcije manje privlačno nego što je bilo pri nižim kamatnim stopama, ali taj uticaj na vrednosti na berzama ne bi trebalo da ima negativne posledice ni na likvidnost niti na solventnost bilo banaka bilo korporacija. Pa ni na kretanja na tržištu nekretnina. Čak i ako se očekuje da kamatna stopa centralne banke dođe do tri odsto, to je još uvek veoma niska realna kamatna stopa, koja je zapravo jedino relevantna za odluke o ulaganjima, pa tako i za privredna kretanja.

Tako da nema osnova tvrdnji da monetarna politika uzrokuje probleme likvidnosti i solventnosti kod banaka i korporacija – i tako uzrokuje usporavanje privrednog rasta i čak vodi sledećoj krizi. Može se možda tvrditi da američka centralna banka žuri da normalizuje monetarnu politiku, dakle da dođe do višeg nivoa kamatnih stopa kako bi mogla da podstakne i banke i privredu kada do recesije dođe, iz svih onih drugih razloga koji se zbirno podvode pod rastuću neizvesnost. Jer, kada do sledeće krize dođe, biće potrebno ponovo smanjiti kamate na nulu i štampati pare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side