31.12.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

Vladimir Gligorov: Sledeća kriza
Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

Već u velikoj meri onog koji je preovladao posle 2001, kada je centralna banka opet težila da niskim kamatnim stopama podrži privrednu aktivnost, pre svega preko potrošnje i podrške tržištu nekretnina. Ovo poslednje ušlo je u recesiju kada je centralna banka, nekoliko godina pre krize iz 2008, takođe rešila da normalizuje monetarnu politiku rastom kamatnih stopa. I kriza na tržištu nekretnina, koje u veoma velikoj meri zavisi od kredita, pokrenula je finansijsku krizu jer su se banke, koje u ne maloj meri uzimaju upravo nekretnine kao kolateral, bile suočene sa rizikom bankrotstva. To je uzrokovalo krizu likvidnosti u svetu, koju je američka centralna banka, u ne maloj meri delujući kao svetska centralna banka, rešila upravo tim pozajmicama sa niskim i u osnovi negativnim realnim kamatnim stopama.

Zato sada strah od pominjanja da možda postoje neki problemi s likvidnošću američkih banaka. Likvidnost, zapravo, nikada nije problem jer, ukoliko je samo reč o tome, centralna banka je tu da obezbedi onoliku likvidnost kolika je potrebna. To nije tačno kada je reč, recimo, o srpskoj centralnoj banci jer je ograničavaju rezerve stranog novca. U Srbiji dinar nije rezervni novac, usled čega je nemoguće centralnoj banci da stvore onoliko rezervi komercijalnim bankama koliko im je potrebno. To, međutim, nije ograničenje s kojim se suočava američka centralna banka. Tako da ako se pominje problem likvidnosti, javlja se zebnja da nije možda reč o solventnosti, dakle o eventualnom bankrotstvu banaka. Jer je to problem koji ne može da se reši merama monetarne politike.

Ta zebnja, da postoji rizik koji nije poznat finansijskom tržištu, ali jeste, recimo, fiskalnim vlastima, utiče na oprez na tržištu kapitala, što objašnjava skorašnji pad vrednosti akcija. Opet, to nije nešto čime bi trebalo da se bavi monetarna politika jer naprosto to nije u uzročnoposledičnoj vezi s promenama u nivou kamatnih stopa. Povećana likvidnost, ili kolokvijalno rečeno štampanje para, uticali bi povoljno na kretanja na berzama, ali ne bi rešili problem solventnosti ukoliko bi on postojao.

Usled čega se sada nagađa da bi američka privreda mogla da se suoči s novom krizom. To izgleda verovatnije ukoliko se dodaju uticaji svetskih privrednih kretanja, na koja opet utiču carinski rat i niz drugih faktora, koji se svi podvode pod rast neizvesnosti. I sada ne mali broj komentatora, uzevši sve u obzir, svodi krajnji uzrok negativnih kretanja upravo na nameravanu promenu monetarnog režima američke centralne banke. Jer, kako pred 2008, tako i danas – to je jedan vid tog razumevanja onoga što se sada događa na svetskim berzama.

Ta analogija je najverovatnije pogrešna. Ima uticajnih ekonomista, među kojima je najznačajniji Lari Samers, koji smatraju da zapravo povratak na normalni monetarni režim, gde je kamatna stopa američke centralne banke negde oko četiri odsto, više nije moguć jer se brži ekonomski rast može postići samo promenom monetarnog i fiskalnog režima, gde su kamatne stope značajno niže, a državna ulaganja, pre svega u infrastrukturu u širem smislu te reči, značajno veća. Inače su razvijene privrede ušle u režim sekularne stagnacije, tj. niske dugoročne stope rasta. Tako da normalizacija monetarne politike ili režima ne mogu a da privredu ne uvedu u recesiju.

Ovo bi mogla biti razmatranja koja će imati smisla kada centralna banka bude odlučivala o tome koji je nivo kamatne stope koju ona kontroliše zapravo normalan. Jer, u ovom času realna kamatna stopa, dakle nominalna stopa od oko 2,5 odsto minus inflacija od oko ili malo iznad dva odsto – praktično je jednaka nuli. To je više nego kada je kamatna stopa bila nula odsto, ili jedan, ili 1,5 odsto, pa svakako njen rast utiče na preuređenje portfelja banaka, korporacija i pojedinaca, gde je ulaganje u akcije manje privlačno nego što je bilo pri nižim kamatnim stopama, ali taj uticaj na vrednosti na berzama ne bi trebalo da ima negativne posledice ni na likvidnost niti na solventnost bilo banaka bilo korporacija. Pa ni na kretanja na tržištu nekretnina. Čak i ako se očekuje da kamatna stopa centralne banke dođe do tri odsto, to je još uvek veoma niska realna kamatna stopa, koja je zapravo jedino relevantna za odluke o ulaganjima, pa tako i za privredna kretanja.

Tako da nema osnova tvrdnji da monetarna politika uzrokuje probleme likvidnosti i solventnosti kod banaka i korporacija – i tako uzrokuje usporavanje privrednog rasta i čak vodi sledećoj krizi. Može se možda tvrditi da američka centralna banka žuri da normalizuje monetarnu politiku, dakle da dođe do višeg nivoa kamatnih stopa kako bi mogla da podstakne i banke i privredu kada do recesije dođe, iz svih onih drugih razloga koji se zbirno podvode pod rastuću neizvesnost. Jer, kada do sledeće krize dođe, biće potrebno ponovo smanjiti kamate na nulu i štampati pare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side