Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora
13.01.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora
Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

Poređenja bi bilo najbolje prikazati grafički, ali ja ovde imam mali prostor i grafikoni ne izgledaju naročito lepo u novinama. Tako da ću se osloniti na tek nekoliko podataka u brojkama i slovima.

Najpre, kako stoji stvar sa realnim proizvodom po glavi stanovnika? U trenutku secesije, Crna Gora je već imala viši realni BDP po stanovniku od Srbije – Crna Gora, 2007, nešto manje od pet hiljada evra, a Srbija nešto više od četiri. Dok je 2018. realni BDP po stanovniku Crne Gore bio nešto više od 6.200 evra, a Srbije oko hiljadu evra manje. Po kupovnoj snazi, BDP po stanovniku Crne Gore je 2007. bio jedva nešto veći od srpskog, dok je 2018. bio oko 50 odsto proseka Evropske unije, a Srbije jedva 40 odsto. Povećana razlika, zapravo, napravljena je posle 2012, a posebno posle 2015.

Od 2013. do 2018. privredni rast Crne gore značajno je brži od rasta srpske privrede. Za nekih 10 procentnih poena, ako se naprosto saberu godišnje stope rasta; naravno, više od toga kumulativno. Valja voditi računa o tome da se nastala razlika u razvijenosti, bar po ovom najopštijem indikatoru, ne može tako lako i brzo prevazići. Srbiji će biti potrebne godine da stigne Crnu Goru. Što je svakako zaključak nad kojim bi imalo smisla zamisliti se.

Naime, u zajedničkoj državi, a tu mislim na Jugoslaviju pre 1991, Crna Gora je spadala u grupu nerazvijenih republika i bila je korisnik fonda za manje razvijene republike i pokrajinu Kosovo. Uz to, primala je i budžetske dotacije. Već pre osamostaljivanja, a pogotovo posle 2006, Crna Gora je fiskalno samostalna, dakle iz svojih prihoda i zaduživanja namiruje sopstvene prihode. I, kao što sam već naveo, Srbija sada ima manji BDP po stanovniku.

I druga poređenja ne idu u korist Srbije. Možda ima smisla samo ukazati na to koliko ove dve zemlje ulažu. Ovde su zanimljive dve stvari. Jedna je da je udeo ulaganja u domaćem proizvodu Crne Gore značajno veći od udela u Srbiji. Prvih nekoliko godina posle osamostaljenja, pogotovo. Iako su obe zemlje sve do krize 2008-2009. imale visoke nivoe ulaganja. Ovo je zanimljivo zbog toga što je osamostaljivanje bilo viđeno, od investitora, kao veoma pozitivan čin.

Druga stvar je da su posle krize crnogorske vlasti pokrenule značajna ulaganja u infrastrukturu, što je proces koji još traje. Vratiću se na to. Srpske vlasti su tek odskora počele značajnije da ulažu u infrastrukturne projekte. Koji su bolje osmišljeni i imaju veći uticaj na ukupnu privrednu aktivnost, ostaje da se vidi. Tek i po tome Srbija zaostaje za Crnom Gorom.

Za Crnu Goru su ta ulaganja od velikog značaja zato što je reč o maloj zemlji sa velikim regionalnim razlikama. Imajući u vidu geografiju, jasno je da je potrebno mnogo napora uložiti da bi se povezala obala sa unutrašnjošću zemlje. A povezanost nije samo važna da bi se ljudi i roba lakše kretali već i zbog usklađivanja komparativnih prednosti zemlje.

Jer, mada je sektor usluga dominantan i takav će i ostati i, štaviše, povećaće svoj značaj kada se infrastrukturom povežu svi delovi zemlje, svejedno je jasno da sever Crne Gore, pa i drugi kontinentalni delovi ne mogu da se specijalizuju za turističke usluge. Ali mogu da imaju prednost u jednoj ili drugoj vrsti industrije ukoliko imaju brz pristup lukama, i tako i tržištima. To bez sumnje važi i za granična područja Srbije.

Za razliku od Crne Gore, nije izvesno da su infrastrukturna ulaganja u Srbiji usklađena s njenim komparativnim prednostima. Jer, kao zemlja koja nema izlaz na more, srpske su komparativne prednosti u industriji (i poljoprivredi, ali to ostavljam po strani). Nije, međutim, očigledno da je rđava infrastruktura ograničavajući faktor industrijskog razvoja Srbije. Tako da je manje jasno da će se srpska infrastrukturna ulaganja isplatiti, dok bi to trebalo da je slučaj sa onima u Crnoj Gori.

Tek, očekivanja su mogla biti i veća, ali u meri u kojoj su ona bila pozitivna, razvoj posle osamostaljivanja opravdao ih je u Crnoj Gori. Nije u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side