Vladimir Gligorov: Šta dalje
26.03.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta dalje

Vladimir Gligorov: Šta dalje
Sasvim je na mestu tražiti promenu strategije opozicionog delovanja. To, međutim, ne objašnjava zašto su izgubljeni izbori, i ranije a i sada u Beogradu. Možda je bolje ubuduće bojkotovati izbore i, uopšte, možda je bolja strategija delegitimizacije vlasti.

No, kada je reč o izborima u Beogradu, nema nikakve sumnje da je bar delimično poraz posledica ponude nekonkurentnog programa i oslanjanje na ličnosti, a ne na stranke. Da li bi ishod bio bolji sa drukčijim pristupom, to ne možemo znati, ali da je poraz, bar u određenoj meri, posledica izborne strategije opozicije, to svakako možemo da znamo, i ja mislim i da znamo.

E sada, koji su izgledi strategije delegitimizacije vlasti? To svakako zavisi od opozicione politike. Normativno posmatrano, kao što sam ne jednom pisao, vlast nije legitimna iz najmanje dva razloga. Jedan jeste neustavna promena parlamentarnog u predsednički sistem. Drugi jeste nepoštovanje vladavine prava. Tome se može dodati i treći razlog, a to su neslobodni i neravnopravni izbori, ali to je više političko nego normativno kršenje legitimnosti. U svakom slučaju, postoje normativni i politički osnovi da se ospori legitimnost vlasti. To zahteva krizu legitimnosti.

Koje bi mere mogle da budu deo opozicionog napora da se javnost suoči sa krizom legitimnosti? Neučestvovanje u radu Skupštine jedna je mogućnost, ali je problem u tome što su gotovo sve opozicione stranke u međuvremenu, od poslednjih izbora, izgubile podršku. Tako da nije verovatno da bi se napuštanjem Skupštine ostvario bolji rezultat na prevremenim izborima, što bi bio cilj tog bojkotovanja. Pored toga, izmeštanjem vlasti iz Skupštine u Predsedništvo države delegitimizacija predstavničkog tela je i tako već izvršena.

Osporavanje legitimnosti šefa države složeniji je zadatak. Priliku, međutim, pruža predstojeća rasprava o promeni Ustava. Uz šta bi trebalo da se održe i prevremeni izbori. I jedno i drugo bi trebalo da podstakne raspravu o legitimnosti predsedničkog sistema u kojem Vlada i Skupština imaju fasadnu izvršnu i zakonodavnu vlast. Za očekivati je da će se rasprava usmeriti na sporazum sa Kosovom i na one promene u Ustavu koje će uz to ići, što je tema na kojoj će opozicija izgubiti. Na temi legitimnosti predsednika, Vlade i Skupštine bi izgledi bili veći.

U tom kontekstu bilo bi potrebno da se značajno poboljšaju odnosi opozicije sa inostranstvom. Bila bi potrebna ozbiljna regionalna politika i politika saradnje, pre svega, sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Državama. Kao uostalom i sa svim drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Za to bi bio potreban program koji opozicija, ili bar jedan njen značajan deo, sada nema. Vučić će, kaže se, uživati podršku EU i SAD sve dok obećava da će odustati od Kosova. Uzmimo da je tako, mada nije. Šta tačno predlaže opozicija? Kada razgovara sa strancima, a ne razgovara o Vučiću, o čemu s njima razgovara? Recimo, što bi bilo izuzetno važno, o tome kako bi opozicione stranke, kada bi došle na vlast, doprinele regionalnoj saradnji i stabilnosti? Ne mali deo opozicije na to ima odgovor kojim se nadmeće u nacionalizmu s Naprednom strankom, a drugi deo nema nikakav odgovor. Ukoliko bi imali odgovor, to bi bio jedan način da se dovede u pitanje legitimnost ne naprosto Vučića već nezakonitog predsedničkog sistema.

Regionalna saradnja je veoma važna, recimo, Evropskoj uniji iz bar dva razloga. Jedan jeste sigurnost i stabilnost. Jer, od početka raspada Jugoslavije do danas evropske zemlje i Sjedinjene Države troše ne mala finansijska i politička sredstva, a u nekim slučajevima rizikuju i život svojih građana, kako bi se koliko-toliko uspostavila i održavala bezbednost i stabilnost na Balkanu i posebno u regiji u kojoj srpska politika ima ne mali uticaj upravo na njih. Ovo je nauk iz epizode sa balvanima na Kosovu. Tadašnja opozicija, a sadašnja vlast, nezavisno od proklamacija i tada i sada, iskazala je spremnost da stabilizuje stanje na severu Kosova. Mnogi koji su sada u opoziciji, a tada su bili na vlasti ili su je podržavali, mnogi od njih nisu bili u stanju da uvere međunarodne činioce da su na to spremni i da su za to sposobni. A opet, svako ko bi da se predstavi kao opozicija koja bi mogla da vlada morao bi da ima jasan stav o bezbednosti i stabilnosti, to jest o tome kako bi preuzimanjem vlasti obezbedio konstruktivnu srpsku politiku, pre svega kada je reč o postojećim sporovima u regiji, i tako izbegao nove krize.

Drugi razlog jeste da je posebno Evropskoj uniji jasno da je potreban razvoj na Balkanu i da su sredstvo tog razvoja ulaganja, domaća i strana. I da bi bilo dobro da bar jedan njihov deo bude većeg obima, što opet zahteva bolju infrastrukturu i veće tržište. Što podrazumeva da se razreše svi zamrznuti sukobi, nezavisno od toga koliko je dubok led, da se tako izrazim.

Sve će to doći na red kada se bude menjao Ustav i na predstojećim izborima, koji će biti potrebni da bi se izvršile promene, a delovaće privlačno jer je opozicija slaba. U tom kontekstu će se raspravljati i o legitimnosti vlasti i o regionalnoj politici. Opozicija bi mogla da bude uspešna ukoliko bi sama imala odgovor na ključna pitanja, kako glasača tako i suseda i drugih stranih partnera.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side