25.05.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta je to geopolitika

Vladimir Gligorov: Šta je to geopolitika
Možda do pođem od primera koji je izazvao određeno zanimanje, a i nerazumevanje. Uzmimo sve ono što se događa oko gasovoda koji se zove Turski tok. Nije sasvim nevažno za ono što sledi reći da se on sigurno neće zvati tako čim pređe grčku granicu, ako je pređe. To je pitanje identiteta, ne naravno gasovoda, jer on ne zavisi od naziva već od sasvim drugih karakteristika, ali to kako se nešto naziva tamo gde smo mi zadire u naš identitet. Kako? To je dobro pitanje.

Dobro, zanimljivije je to posmatrati sa strane snabdevača gasom, dakle ruske državne kompanije, što će reći Rusije, pod čime se podrazumeva trenutna ruska politika. Uporedimo ugašeni Južni tok sa planiranim Turskim tokom. U čemu je razlika sa stanovišta snabdevača gasom? U tome što u prvom slučaju ne kontroliše samo ponudu gasa, već i korišćenje gasovoda i distribuciju, dakle tržište toga proizvoda. U slučaju Turskog toka, Gasprom i ruske vlasti su svedeni na prodavce gasa, dok upotrebu gasovoda reguliše Evropska unija, a distribuciju tržišna konkurencija.

Kada se ta razlika razume, nije teško videti promenu u ponašanju svih koji su prisutni, bilo kao snabdevači ili trgovci ili konačno potrošači, na tržištu gasom. Geografija, to kuda će gasovod proći igra svakako ulogu, jer od toga zavisi kome će pripasti monopolske rente, zbog izabrane ekonomske geografije, to jest gasovodne rute. No, ni te ni druge rente nisu rezervisane samo za Gasprom, zapravo njemu ostaje samo ona rudna, čije je poreklo u vlasništvu nad izvorima gasa. Ovo poslednje, opet, jer se nalaze na teritoriji Rusije, dok to nije slučaj sa gasovodom, a pogotovo ne sa tržištem gasom.

Razlika je, dakle, u tome što u slučaju kada je prirodni monopol pod kontrolom jednog preduzeća ili države, potrošači konkurišu ne samo za robu, već i za naklonost i povlastice prodavca. Drukčije rečeno, snabdevač kontroliše tržište (nikada apsolutno, ali to je druga tema). Ako tog monopola nema, bar ne nad gasovodom i distribucijom, onda, kao što se sada vidi u slučaju Gasproma i snabdevanja Evrope gasom, prodavac traži načine kako da dođe do kupaca i sa transportne i sa tržišne tačke gledišta.

Razlika se može ovako izraziti: u slučaju Južnog toka reč je bila o političkoj geografiji, dok se kod Turskog toka radi o ekonomskoj. U prvom slučaju, transportni troškovi nisu nevažni, ali je važnija kontrola gasovoda, dakle teritorije, pristupa tržištu. U drugom slučaju, kontrola je decentralizovana, te su transportni troškovi najvažniji. Ovo, naravno, može da bude problem u tom smislu da, recimo u ovom slučaju, evropsko tržište postane nedostupno, jer su transportni troškovi veći nego oni sa kojima se suočavaju konkurenti. Tu ulogu igra ekonomska geografija, da se tako izrazim.

Kako obezbediti kontrolu? Kako politizovati geografiju? Teritorijalnom kontrolom. Jedan način da se ostvari kontrola jeste ono na šta se najčešće misli kada se govori o geopolitici. Taj način jeste preko kontrole nad ljudima koji žive na toj teritoriji. Ona se može ostvariti prinudno ili zavisnošću. Ovaj drugi način je opet specifičan za geopolitiku, jer je reč o polaganju prava na neku teritoriju ne samo na osnovu sposobnosti da se ona kontroliše silom, već zbog toga što se polaže posebno pravo na lojalnost stanovništva na toj teritoriji. Osnov te zavisnosti ili te obaveze lojalnosti prema političkoj vlasti nezavisno od granica, ali ne nezavisno od teritorije, od geografije dakle, može da bude različit, ali se najčešće poteže za onim etničkim ili, u širem smislu, kulturnim. Etnička ili kulturna bliskost, identitet kako se kaže, je osnov lojalnosti - nacionalizam, u etničkom smislu, osnov je patriotizma. Naravno, reč je o odnosu zavisnosti, jer se kolektivni identitet ne bira, bar etnički.

Šta je, dakle, geopolitika? Upotreba etničke, rasne, ili kulturne bliskosti kako bi se ostvarila kontrola nad teritorijama na kojima ljudi sa tim kolektivnim identitetom žive. Cilj, međutim, nisu oni, kao ni sama teritorija ili bar ne konačni. Kako je reč o politici, reč je o korišćenju etničke bliskosti da bi se kontrola nad određenom teritorijom mogla koristiti kako bi se ostvarili interesi nad drugim ljudima, državama, posredna ako ne neposredna. Recimo tako što će se kontrolom nad stanovništvom na određenoj teritoriji ostvariti pravo ili praktična moć veta na odluke država ili političkih zajednica.

Uključujući tu i sopstvenu. Geopolitika je ekspanzivna, ali na kraju krajeva, političku korist imaju njeni nosioci, pre svega u centru, a potom naravno i u lojalnim teritorijama. To je, da se vratim analogiji sa gasovodom, kao što kontrola tržišta gasom preko kontrole prirodnog, dakle teritorijalnog, monopola ne obezbeđuje samo uticaj i kontrolu nad zemljama posrednicama i nad konačnim korisnicama, već, u ovom slučaju, kontrolom Gasproma kontroliše se i ruska država. Isto važi i za etnički nacionalizam i njegovu političku geografiju ili geopolitiku.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side