25.05.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta je to geopolitika

Vladimir Gligorov: Šta je to geopolitika
Možda do pođem od primera koji je izazvao određeno zanimanje, a i nerazumevanje. Uzmimo sve ono što se događa oko gasovoda koji se zove Turski tok. Nije sasvim nevažno za ono što sledi reći da se on sigurno neće zvati tako čim pređe grčku granicu, ako je pređe. To je pitanje identiteta, ne naravno gasovoda, jer on ne zavisi od naziva već od sasvim drugih karakteristika, ali to kako se nešto naziva tamo gde smo mi zadire u naš identitet. Kako? To je dobro pitanje.

Dobro, zanimljivije je to posmatrati sa strane snabdevača gasom, dakle ruske državne kompanije, što će reći Rusije, pod čime se podrazumeva trenutna ruska politika. Uporedimo ugašeni Južni tok sa planiranim Turskim tokom. U čemu je razlika sa stanovišta snabdevača gasom? U tome što u prvom slučaju ne kontroliše samo ponudu gasa, već i korišćenje gasovoda i distribuciju, dakle tržište toga proizvoda. U slučaju Turskog toka, Gasprom i ruske vlasti su svedeni na prodavce gasa, dok upotrebu gasovoda reguliše Evropska unija, a distribuciju tržišna konkurencija.

Kada se ta razlika razume, nije teško videti promenu u ponašanju svih koji su prisutni, bilo kao snabdevači ili trgovci ili konačno potrošači, na tržištu gasom. Geografija, to kuda će gasovod proći igra svakako ulogu, jer od toga zavisi kome će pripasti monopolske rente, zbog izabrane ekonomske geografije, to jest gasovodne rute. No, ni te ni druge rente nisu rezervisane samo za Gasprom, zapravo njemu ostaje samo ona rudna, čije je poreklo u vlasništvu nad izvorima gasa. Ovo poslednje, opet, jer se nalaze na teritoriji Rusije, dok to nije slučaj sa gasovodom, a pogotovo ne sa tržištem gasom.

Razlika je, dakle, u tome što u slučaju kada je prirodni monopol pod kontrolom jednog preduzeća ili države, potrošači konkurišu ne samo za robu, već i za naklonost i povlastice prodavca. Drukčije rečeno, snabdevač kontroliše tržište (nikada apsolutno, ali to je druga tema). Ako tog monopola nema, bar ne nad gasovodom i distribucijom, onda, kao što se sada vidi u slučaju Gasproma i snabdevanja Evrope gasom, prodavac traži načine kako da dođe do kupaca i sa transportne i sa tržišne tačke gledišta.

Razlika se može ovako izraziti: u slučaju Južnog toka reč je bila o političkoj geografiji, dok se kod Turskog toka radi o ekonomskoj. U prvom slučaju, transportni troškovi nisu nevažni, ali je važnija kontrola gasovoda, dakle teritorije, pristupa tržištu. U drugom slučaju, kontrola je decentralizovana, te su transportni troškovi najvažniji. Ovo, naravno, može da bude problem u tom smislu da, recimo u ovom slučaju, evropsko tržište postane nedostupno, jer su transportni troškovi veći nego oni sa kojima se suočavaju konkurenti. Tu ulogu igra ekonomska geografija, da se tako izrazim.

Kako obezbediti kontrolu? Kako politizovati geografiju? Teritorijalnom kontrolom. Jedan način da se ostvari kontrola jeste ono na šta se najčešće misli kada se govori o geopolitici. Taj način jeste preko kontrole nad ljudima koji žive na toj teritoriji. Ona se može ostvariti prinudno ili zavisnošću. Ovaj drugi način je opet specifičan za geopolitiku, jer je reč o polaganju prava na neku teritoriju ne samo na osnovu sposobnosti da se ona kontroliše silom, već zbog toga što se polaže posebno pravo na lojalnost stanovništva na toj teritoriji. Osnov te zavisnosti ili te obaveze lojalnosti prema političkoj vlasti nezavisno od granica, ali ne nezavisno od teritorije, od geografije dakle, može da bude različit, ali se najčešće poteže za onim etničkim ili, u širem smislu, kulturnim. Etnička ili kulturna bliskost, identitet kako se kaže, je osnov lojalnosti - nacionalizam, u etničkom smislu, osnov je patriotizma. Naravno, reč je o odnosu zavisnosti, jer se kolektivni identitet ne bira, bar etnički.

Šta je, dakle, geopolitika? Upotreba etničke, rasne, ili kulturne bliskosti kako bi se ostvarila kontrola nad teritorijama na kojima ljudi sa tim kolektivnim identitetom žive. Cilj, međutim, nisu oni, kao ni sama teritorija ili bar ne konačni. Kako je reč o politici, reč je o korišćenju etničke bliskosti da bi se kontrola nad određenom teritorijom mogla koristiti kako bi se ostvarili interesi nad drugim ljudima, državama, posredna ako ne neposredna. Recimo tako što će se kontrolom nad stanovništvom na određenoj teritoriji ostvariti pravo ili praktična moć veta na odluke država ili političkih zajednica.

Uključujući tu i sopstvenu. Geopolitika je ekspanzivna, ali na kraju krajeva, političku korist imaju njeni nosioci, pre svega u centru, a potom naravno i u lojalnim teritorijama. To je, da se vratim analogiji sa gasovodom, kao što kontrola tržišta gasom preko kontrole prirodnog, dakle teritorijalnog, monopola ne obezbeđuje samo uticaj i kontrolu nad zemljama posrednicama i nad konačnim korisnicama, već, u ovom slučaju, kontrolom Gasproma kontroliše se i ruska država. Isto važi i za etnički nacionalizam i njegovu političku geografiju ili geopolitiku.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side