02.09.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta rade privredne vlasti

Vladimir Gligorov: Šta rade privredne vlasti
Kada se menjaju ministri, ne menjaju se odgovornosti pojedinih ministarstava. Uzmimo nekoliko onih kojima je u nadležnosti privreda, i dodajmo im centralnu banku. Da bismo mogli da ocenimo da li rade dobro, potrebno je da znamo šta bi trebalo da rade.

Primera radi, šta bi trebalo očekivati od ministarstva finansija? Da finansira javne rashode? Zaista, ali je zapravo mnogo važnije šta čini strukturu rashoda i kako se dolazi do prihoda. Zato što od prvog zavisi socijalna pravičnost, a od drugog privredna efikasnost. Uzmimo primer: socijalna davanja. Recimo da se ona finansiraju iz tekućih doprinosa zaposlenih.

Pretpostavimo dalje da su oni dovoljni da pokriju samo polovinu obaveza socijalnih fondova. Ostalo se finansira porezima. Ostavimo za trenutak pitanje pravičnosti po strani, koji su efekti po efiksanost privređivanja ovakvog finansiranja socijalnih davanja?

Doprinosi su vid štednje, kojom se, zbog prirode sistema socijalnih dvanja, troši na tekuće potrebe, ali koja bi trebalo da obezbedi ista takva prava današnjoj generaciji zaposlenih kada sutra budu nezaposleni, bolesni, stari ili siromašni. Reč je, dakle, o jednoj vrsti osiguranja koje se finansira doprinosima.

Osiguravajuće društvo je država, ali mogu da budu i nezavisni fondovi. Ukoliko je ono valjano odrganizovano, plaćanje doprinosa da bi se finasirale socijalna prava ne bi trebalo da ima negativne posledice po efikasnost privređivanja.

Uzmimo da se pola potreba fiansira porezima, posledice su drukčije. Jer smanjuju interes za investiranje ukoliko padaju na prihode od kapitala ili smanjuju potrošnju zaposlenih ako padaju na prihode od rada, što može da deluje negativno i na zaposlenost i na ukupnu tražnju, pa tako i na privredni rast.

A opet, ako nema privrednog napretka, tada ono što se danas štedi doprinosima sutra neće obezbediti očekivanu socijalnu bezbednost. Danas je stanje isto kao da ste u toku radnog veka ulagali u privredu čija je ukupna vrednost prepolovljena.

Zadatak ministarstva finansija jeste da uskladi zahteve pravičnosti kada je reč o osiguranju od bolesti, starosti, gubitka posla ili siromaštva sa poreskim sistemom koji ne ide na štetu, a bilo bi još bolje kada bi doprinosio efikasnosti privređivanja. Sve ostalo, kao na primer nulta poreska tolerancija ili smanjenje fiskalnog deficita, samo su sredstva ostvarenja osnovnih ciljeva javnih finasija – pravičnosti i efikasnosti.

Šta bi, pak, trebalo da radi ministarstvo privrede? Ono nije, kao što se ponekad misli, tu samo da bude privredi na usluzi. Mada, naravno, svakodnevne aktivnosti se u velikoj meri svode na to rešavanje problema sa kojima se preduzetnici suočavaju.

No, njegov najvažniji zadatak jeste da obezbedi potrebnu regulativu kako bi se privredni poslovi mogli obavljati sa što moguće manjim troškovima koji se odnose na tržišne i poslovne transakcije. Nerazdvojivi deo toga jeste i jasan sistem odgovornosti za poslovne odluke preduzetnika, menadžera, investitora ili finansijskih ustanova. U uslovima kada postoji veliki broj nesolventnih preduzeća ili onih koja su u teškom položaju, potrebna su pravila po kojima će se menjati svojina nad imovinom, angažovali novi menadžeri i omogućila proizvodna i finansijska konsolidacija.

Tako da posao ministarstva privrede nije da obezbedi da preduzeća budu profitabilna i da na sebe, a to će reći na privredu u celini, preuzima rizik neke preduzetničke odluke. Posao jeste pre svega da obezbedi uslove u kojima će se što je moguće nesmetanije odvijati konkurencija preduzetnika i snositi odgovornost za donete odluke.

Kada je reč o ministarstvu za rad, nije nevažno razumeti da ni njemu nije zadatak da zastupa interese radnika ili zaposlenih. Postoji predstava da bi eventualna povećana konkurencija na tržištu rada i veća fleksibilnost cene rada imale za posledicu povećanje nezaposlenosti, jer bi preduzetnici iskoristili priliku da povećaju profit smanjujući broj zaposlenih.

Ovo je pogrešno. Profitabilna preduzeća zapošljavaju, dok ona koja to nisu, dakle u gubicima su, gledaju da smanje troškove, ali i da obezbede finasijsku podršku države, ponekad ukazujući na potrebu da plaćaju zaposlene. Ne može se u realnoj privredi ostvariti dobit ako se ne povećava zaposlenost, osim ukoliko se nije poslovalo rđavo.

Tako posmatrano, ministarstvo rada bi trebalo da se najviše bavi aktivnom politikom zapošljavanja, dakle da omogućava da se usklađuju ponuda i tražnja za radom, to jest za zapošljavanjem. Sistem socijalnog partnerstva ili socijalnog dijaloga bi, pak, trebalo da uskladi interese poslodavaca i radnika kada je reč o platama i ostalim naknadama, kao i o radnim obavezama.

Konačno, šta bi trebalo da čini centralna banka? Ovo dosta zavisi od toga koliki je ugled te institucije. Ukoliko je ona obezbedila da se njen proizvod, domaći novac, koristi u punoj meri, monetarna bi politika trebalo da ima za cilj ne samo stabilnost cena, već i održiv privredni rast. Ukoliko je, međutim, domaći novac inferioran stranom, kao što je slučaj u Srbiji, centralna banka bi trebalo da se stara gotovo isključivo za stabilnost cena.

Troškovi sistema koji je još uvek na snazi u Srbiji, gde se stabilnost vezuje za evro, a inflacija za dinar, veoma je skup, jer deluje negativno na ulaganja usled trajno visokih kamatnih stopa.

To bi otprilike trebalo da rade privredne vlasti.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side