03.02.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta rešavaju izbori?

Vladimir Gligorov: Šta rešavaju izbori?
Jedna dobra strana prevremenih izbora jeste da omogućavaju da se raspravlja o programu buduće vlade. Na osnovu toga bi nova vlada mogla da se ponaša u skladu sa mandatom koji je na izborima dobila.

On bi trebalo da se zasniva na sticanju dodatne legitimnosti za strategiju evropskih integracija i za sprovođenje Briselskog sporazuma kao njihovog glavnog uslova. A potom na konkretnim promenama, koje bi trebalo da budu ustavnog karaktera, uz strategiju privrednih reformi.

Ako se izbori tako posmatraju, pitanje je koliki su izgledi da oni zaista i imaju taj karakter? To zavisi od ponašanja svih onih koji će u predizbornoj raspravi i kampanji učestvovati. Valja poći od razumevanja da će se ovim izborima dobiti vlada koja će, kako sada stoje stvari, biti mnogo homogenija od većine prethodnih, bar od političkih promena iz 2000. godine, pa će morati da bude i utoliko odgovornija.

U vremenu od poslednjih izbora se moglo govoriti o tome kako su politička podrška i konkretna odgovornost u neravnoteži, ali to više neće biti slučaj posle ovih izbora. Taj teret odgovornosti bi trebalo da bude jasno istaknut u predizbornoj kampanji. To se najbolje postiže tako što se traži da oni koji pretenduju na vlast što je moguće jasnije i konkretnije navedu koja je to politika za koju traže podršku glasača?

Ovo je važno ne samo da bi se buduća vlada mogla pozvati na odgovornost, što je nužan uslov funkcionisanja demokratskog sistema vladanja i odlučivanja, već i da bi glasači mogli da uporede program za koji su glasali sa onima za koje nisu. Što racionalizuje njihov izbor kod sledećeg glasanja.

Hoće li tako i biti? To u velikoj meri zavisi od toga hoće li izbori biti slobodni i pošteni. Ovo prvo, da budu slobodni, podrazumeva da niko ne strahuje da će imati negativne posledice zbog toga što se zalagao za politiku ili stranku koja nije na izborima pobedila. Nije dovoljno da se ne kradu glasovi, već i da se na glasača ne utiče drugim sredstvima, osim političkim programima i argumentacijom kojom se oni propagiraju.

Zadovoljavanje ovog uslova jednim delom zavisi i od stranaka koje će se naći u opoziciji, pa i od postojanja onih koje nemaju realne izglede na pobedu ili na učešće u budućoj vladajućoj koaliciji. Ovo je u stabilnijim demokratijama uloga ideologije. Naime, stranka koja mobiliše, primera radi, glasače na levici, nezavisno od toga gde će se tačno povući crta između levice i desnice, neće pretendovati na koaliciju sa strankama na desnici, a isto važi i obratno.

Tako da glasač čiji su interesi na jednoj strani ideološkog prostora neće biti napušten od svoje stranke pošto će njeno rukovodstvo doneti odluku da zaboravi na ideologiju – pa tako i na sopstveni program – kako bi se domogla vlasti. Budući da ponašanje stranaka povećava rizik glasača i onih koji učestvuju u javnoj raspravi jer gube i ideološku i političku podršku. Tako da se izbori mogu smatrati slobodnim ne samo kada se ne kradu glasovi, nego i kada ne moraju da se izdaju uverenja.

Izbori su, uz to, pošteni ukoliko se može naći javni prostor za raspravu, gde se bar čini napor da se jasno iskristališu interesi i političke namere ideoloških i političkih preduzetnika. To je ono što bi trebalo da omoguće sredstva informisanja u najširem smislu te reći. To ne znači da je realno očekivati potpuni nedostatak pristrasnosti, a to verovatno i nije poželjno.

Već je potrebno da postoji dovoljan stepen konkurencije među, recimo, novinama, kako bi se otežali pokušaji dezinformisanja i zapravo gubila podrška ako bi se davala nerealna ili sasvim neostvariva obećanja. Ovi prevremeni izbori su prilika i da se oformi takva tolerantna i zahtevna javnost kako bi se moglo reći da su glasovi, kada budu prebrojani, usklađeni sa stvarnim interesima, vrednostima i politikama glasača, da je, dakle, konačna odluka u skladu sa opštom voljom kako se to kaže.

To bi nekako trebalo da se reši predstojećim prevremenim izborima. Kako sada stoje stvari, uslovi neće biti baš najbolji, bar što se raspoloživog vremena tiče, a i zbog nespremnosti većine političkih stranaka i drugih učesnika u javnoj raspravi i političkoj konkurenciji da zaista temeljno rasprave šta se želi od Vlade u sledeće četiri godine.

Cilj ne bi trebalo da bude da se osvoji vlast ili participacija u njoj, već da se donesu strateške ustavne, spoljnopolitičke i privredne odluke, dakle odluke o tome šta se očekuje od vlade da učini u mandatu koji dobija i za šta će tačno biti odgovorna. Ukoliko se to ne postigne na ovim, to će onda morati da se učini na nekim budućim, prevremenim ili redovnim, izborima.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 5.02.2014, 10:47h dragi

    e! Aj molim te.... Bice onako kako Amerika i EU hoce. Dakle beli listici. zuti, plavi, crni, braon NEBITNO!

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side