18.05.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Šta se događa u Makedoniji

Vladimir Gligorov: Šta se događa u Makedoniji
Reč je pre svega o krizi legitimnosti, a potom o nasilju. Nije primarno reč o međuetničkom sporu.

Šta je kriza legitimnosti? Zanimljivo je da iako su one veoma česte, posebno u poslednje vreme, retko ko smatra da se njima bilo šta objašnjava. Kod nekih je to zato što ne mogu da se pomire sa tim da je u Ukrajini naprosto ustao veliki broj ljudi protiv odluke tadašnjeg predsednika da ne potpiše ugovor o spoljnoj trgovini sa Evropskom unijom. Pa su skloniji da u protestima i zahtevima za smenom vlasti vide strane prste, često i ne pokušavajući da motivišu delanja tih mračnih sila, koje po nekima zrače iz ambasada.

Zapravo, sled događaja je prilično predvidljiv. Pokreću se protesti, koji ili privuku masovniju podršku ili ne. Ako ne, onda krize legitimnosti nema i protesti prestaju ili postaju irelevantni. U nekim slučajevima, kao jednim delom sada u Makedoniji, vlasti precene stepen svoje legitimnosti i primene jedan ili drugi oblik sile. Pokreću krivični postupak protiv vođe protesta ili gledaju da ih silom rasture. Takvim ponašanjem vlasti, ponekad nepotrebno, stavljaju legitimnost na probu. I ako se takva primena prinudnih mera ocene kao preterana, nešto što možda i ne bi dobilo potrebnu podršku, može da preraste u opšti bunt.

Ovo je otprilike stilizovana slika i onoga što se događa u Makedoniji, bar kada je reč o protestima opozicije. Kako su vlasti posegle za legalnim nasiljem, ali ne i sa potrebnom legitimnošću, kako bi se obračunale sa opozicijom, i kako počinje da biva jasno da se zaoštrava kriza legitimnosti vlasti, jer opozicija mobiliše veću podršku i stoga ne namerava da odustane, politička je stabilnost ugrožena, što deluje podsticajno na aktere koji upravo na nasilna sredstva jedino i računaju.

Ovde ima smisla uporediti sukob iz 2001. sa ovim današnjim. I tada je VMRO bio na vlasti, u koaliciji sa jednom drugom, a ne ovom današnjom albanskom partijom. U tadašnjoj pobuni politički cilj se veoma brzo iskristalisao. Zahtevano je povećanje ustavnih prava Albanaca u Makedoniji. Partija koja je nastala iz tog protesta, Partija za demokratsku integraciju, DUI, tražila je ustavne reforme, koje je i dobila i potom je osvojila većinu albanskih glasova na izborima i u vladi je od te 2002. godine. VMRO se, pak, vratio na vlast 2006. Koalicija te dve partije vlada do danas.

E sada, današnji zagovornici nasilnih akcija nemaju nikakav sličan politički program. Cilj svakako postoji, govori se o oslobođenju Albanaca, ali politička podrška je ograničena, ako je uopšte ima. Na jednoj strani su albanske u Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji koje učestvuju u demokratskoj političkoj igri, i koje ne mogu odgovorno da objasne zašto bi težile nasilnim sredstvima kako bi se postigli politički ciljevi, koji god da su. Uz to, ne postoji nikakva međunarodna podrška nasilnim pobunama u zemlji u kojoj postoje i ustavna i politička sredstva zaštite sopstvenih interesa.

Opet, 2001, pobuna je bila najviše uperena protiv albanskih stranaka koje su sarađivale sa makedonskim partijama. Nastajuća partija DUI osporila je legitimnost tim drugim albanskim partijama. Uz politički program koji je potom i realizovan, to je obezbedilo promenu u odnosu snaga među albanskim partijama. Sličan je cilj i sadašnjeg delovanja Oslobodilačke armije, samo što joj nedostaje program koji bi je politički legitimisao. Sve eventualne alternative bi podrazumevale teritorijalne korekcije, a za to nema podrške ni kod susednih albanskih država, o ostalim međunarodnim činiocima i da ne govorimo.

Tu je sada potrebno ukazati na još dve stvari. Jedna od njih jeste ne baš neočekivano preuzimanje odgovornosti i posezanje za zaslugama na obema stranama, i onoj u čije ime govori Oslobodilačka armija i na strani vlasti. U suštini reč je o jednom tragičnom i potpuno besciljnom sukobu, u kojem niko ne može ništa da dobije, postoje samo gubici.

Druga je stvar problem sa kojim se suočava Evropska unija. Kako se pokazala nemoćnom da premosti spor između Grčke i Makedonije, koji je gotovo nemoguće formulisati, ali čije postojanje i relevantnost je EU prihvatila, sada se suočava sa posledicom da nema baš neka sredstva uticanja na politička kretanja u Makedoniji. U prethodnom slučaju, 2001, EU je izrazila nedvosmislenu i pravovremenu solidarnost sa zemljom, mada ne i sa vladom, jer je na vrhuncu sukoba pokrenula pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Sada za tako dramatičnim potezima nema potrebe, ali je belodano da ih ne bi ni bilo kada bi bili potrebni, jer potrebne sposobnosti nema.

I šta sada? Krize legitimnosti se rešavaju izborima. Verovatno bi bilo najbolje da se svi relevantni činioci dogovore o tome kada i pod kojim uslovima bi prevremeni izbori trebalo da se održe. A posle njih bi bilo dobro kada bi EU pokrenula pregovore sa Makedonijom, kao što neće.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side