25.01.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Strategija reformi i izbori

Vladimir Gligorov: Strategija reformi i izbori Foto: Medija centar
Da li će prevremeni izbori da uspore reforme? Koje reforme? Koje su tačno reforme bile predviđene u sledećih nekoliko meseci koje će sada biti odložene? Koje, opet, reforme nisu bile odložene u poslednjih par godina, pa da bismo imali osnova da očekujemo da ne bi bilo odložene ni sada kada ne bi bilo prevremenih izbora?

Pođimo od ovog poslednjeg pitanja. Najčešće se ističu uspesi u fiskalnoj konsolidaciji. Ona, u meri u kojoj je izvršena, nije posledica fiskalne reforme, jer je zapravo nije ni bilo. Smanjene su plate i penzije i korigovane su neke poreske stope, a poboljšana je i naplata javnih prihoda. Tu je sada ključno pitanje kako je izabrana strategija fiskalne konsolidacije uticala na reforme javnog sektora i javne administracije? Imajući u vidu da tih reformi nije bilo, moglo bi da se zaključi da je izabrana strategija fiskalne konsolidacije usporila reforme, pre svega u javnom sektoru. Zašto?

Zato što je smanjenje plata i penzija nepopularna mera, koja je za posledicu imala pojačan otpor drugim merama, pre svega onim koje je trebalo da oslobode poreske obveznike od obaveze da pokrivaju gubitke, subvencionišu čak i privatna ulaganja, a i da pokrivaju troškove javnih nabavki, među kojima i one koji se pripisuju korupciji. Uz to, odužila se modernizacija javne uprave i reforma sistema naknada za rad budžetskih korisnika. Uzevši ukupno, izabrana strategija fiskalne konsolidacije je zapravo usporila reforme u javnom sektoru i povećala je otpor reformama uopšte.

Da li su javne finansije konsolidovane? Ovde je baltički primer koristan kao poređenje. Uzmimo, kao u Letoniji, da je rast javnog duga veoma brz i neodrživ u dužem periodu, država je dakle u stanju bankrotstva, što će reći ne može da izvršava preuzete obaveze. Tada je smanjenje izdataka na plate, penzije i na obaveze po socijalnom i zdravstvenom osiguranju jedan način da se zaustavi rast javnog duga. No, da bi se time postigao željeni cilj, potrebno je da je javni sektor već modernizovan i da je efikasan, što je bio slučaj u Letoniji. Ukoliko nije, kao u Srbiji, mere zamrzavanja plata i penzija, koje su ranije primenjivane, ili realnog smanjenja plata i penzija, čemu se najčešće pribegavalo devalvacijom i ubrzanjem inflacije, ili kao sada nominalnim smanjenjem plata i penzija, najčešće se samo odlaže rast tih izdataka, jer je reč o odlaganju troškova, jer ni način rada niti produktivnost nisu povećani.

Tim se putem ide ako je država bankrotirala, dakle mora da štedi jer ne može da ispunjava obaveze, a zamrzavanje plata i penzija ili čak njihovo nominalno smanjenje je mera koja se može najbrže sprovesti. Usled čega je najčešće Međunarodni monetarni fond i podržava ili preporučuje. Međutim, te su mere nepopularne, i iskustvo uči da često usporavaju poreske i reforme javnih izdataka, tamo gde javni sektor nije modernizovan. Jer se teže opravdavaju smanjenja zaposlenih i bilo kakve mere povećanja poreskog tereta, pošto su poreski obveznici osiromašeni. Tako da se takvom strategijom fiskalne konsolidacije usporavaju ne samo fiskalne reforme, nego i druge.

Slično se može reći i za reformu tržišta rada. U uslovima visoke nezaposlenosti, nepopularne reforme radnih prava i obaveza mogu da imaju političku cenu u otporu privatizaciji i finansijskoj konsolidaciji, jer one idu sa očekivanjem da će se dodatno povećati rizik da se posao izgubi ili da ne može da se nađe. Tako da je, opet, bolja strategija da se reforme tržišta rada sprovedu pošto se valjano reše svojinski odnosi i uspostavi odgovarajuća pravna i institucionalna podrška svim privrednim delatnicima. Opet, MMF i Svetska banka podržavaju reforme tržišta rada i kada je sve drugo nereformisano, jer računaju da će se time povećati politička potreba da se i te druge reforme obave.

Naravno, da bi tako i bilo, da bi dakle štednja na platama i penzijama i reforma radnih prava imale za posledicu ne samo sporiji rast javnog duga i olakšanje poslovanja preduzetnicima, već i moderniji i održiv javni sektor, kao i valjane ustanove radnih i preduzetničkih prava i obaveza, potrebna je politička podrška. Koja je nesumnjivo slabila usled neprestanog odlaganja najavljenih mera, bilo da je reč o modernizaciji javne uprave i službi ili o privatizaciji ili o finansijskoj konsolidaciji gubitaša ili praktično manje više svega što spada u paket reformi.

U tom kontekstu bi trebalo posmatrati prevremene izbore. Nema sumnje da su motivi vladajućih partija politički, dakle da povećaju vlast, a ne prvenstveno reformski, kao i da su motivi patriotske opozicije da ospore spoljnopolitička opredeljenja vlade, ali bi ako niko drugi onda demokratska opozicija trebalo da predizbornu kampanju usmeri na debatu u reformama o njenoj strategiji i o potrebi da se mandat koji će se tako dobiti na izborima zaista i iskoristi da se konačno promene ustanove i pravila koje koče razvoj i privrede i zemlje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side