25.01.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Strategija reformi i izbori

Vladimir Gligorov: Strategija reformi i izbori Foto: Medija centar
Da li će prevremeni izbori da uspore reforme? Koje reforme? Koje su tačno reforme bile predviđene u sledećih nekoliko meseci koje će sada biti odložene? Koje, opet, reforme nisu bile odložene u poslednjih par godina, pa da bismo imali osnova da očekujemo da ne bi bilo odložene ni sada kada ne bi bilo prevremenih izbora?

Pođimo od ovog poslednjeg pitanja. Najčešće se ističu uspesi u fiskalnoj konsolidaciji. Ona, u meri u kojoj je izvršena, nije posledica fiskalne reforme, jer je zapravo nije ni bilo. Smanjene su plate i penzije i korigovane su neke poreske stope, a poboljšana je i naplata javnih prihoda. Tu je sada ključno pitanje kako je izabrana strategija fiskalne konsolidacije uticala na reforme javnog sektora i javne administracije? Imajući u vidu da tih reformi nije bilo, moglo bi da se zaključi da je izabrana strategija fiskalne konsolidacije usporila reforme, pre svega u javnom sektoru. Zašto?

Zato što je smanjenje plata i penzija nepopularna mera, koja je za posledicu imala pojačan otpor drugim merama, pre svega onim koje je trebalo da oslobode poreske obveznike od obaveze da pokrivaju gubitke, subvencionišu čak i privatna ulaganja, a i da pokrivaju troškove javnih nabavki, među kojima i one koji se pripisuju korupciji. Uz to, odužila se modernizacija javne uprave i reforma sistema naknada za rad budžetskih korisnika. Uzevši ukupno, izabrana strategija fiskalne konsolidacije je zapravo usporila reforme u javnom sektoru i povećala je otpor reformama uopšte.

Da li su javne finansije konsolidovane? Ovde je baltički primer koristan kao poređenje. Uzmimo, kao u Letoniji, da je rast javnog duga veoma brz i neodrživ u dužem periodu, država je dakle u stanju bankrotstva, što će reći ne može da izvršava preuzete obaveze. Tada je smanjenje izdataka na plate, penzije i na obaveze po socijalnom i zdravstvenom osiguranju jedan način da se zaustavi rast javnog duga. No, da bi se time postigao željeni cilj, potrebno je da je javni sektor već modernizovan i da je efikasan, što je bio slučaj u Letoniji. Ukoliko nije, kao u Srbiji, mere zamrzavanja plata i penzija, koje su ranije primenjivane, ili realnog smanjenja plata i penzija, čemu se najčešće pribegavalo devalvacijom i ubrzanjem inflacije, ili kao sada nominalnim smanjenjem plata i penzija, najčešće se samo odlaže rast tih izdataka, jer je reč o odlaganju troškova, jer ni način rada niti produktivnost nisu povećani.

Tim se putem ide ako je država bankrotirala, dakle mora da štedi jer ne može da ispunjava obaveze, a zamrzavanje plata i penzija ili čak njihovo nominalno smanjenje je mera koja se može najbrže sprovesti. Usled čega je najčešće Međunarodni monetarni fond i podržava ili preporučuje. Međutim, te su mere nepopularne, i iskustvo uči da često usporavaju poreske i reforme javnih izdataka, tamo gde javni sektor nije modernizovan. Jer se teže opravdavaju smanjenja zaposlenih i bilo kakve mere povećanja poreskog tereta, pošto su poreski obveznici osiromašeni. Tako da se takvom strategijom fiskalne konsolidacije usporavaju ne samo fiskalne reforme, nego i druge.

Slično se može reći i za reformu tržišta rada. U uslovima visoke nezaposlenosti, nepopularne reforme radnih prava i obaveza mogu da imaju političku cenu u otporu privatizaciji i finansijskoj konsolidaciji, jer one idu sa očekivanjem da će se dodatno povećati rizik da se posao izgubi ili da ne može da se nađe. Tako da je, opet, bolja strategija da se reforme tržišta rada sprovedu pošto se valjano reše svojinski odnosi i uspostavi odgovarajuća pravna i institucionalna podrška svim privrednim delatnicima. Opet, MMF i Svetska banka podržavaju reforme tržišta rada i kada je sve drugo nereformisano, jer računaju da će se time povećati politička potreba da se i te druge reforme obave.

Naravno, da bi tako i bilo, da bi dakle štednja na platama i penzijama i reforma radnih prava imale za posledicu ne samo sporiji rast javnog duga i olakšanje poslovanja preduzetnicima, već i moderniji i održiv javni sektor, kao i valjane ustanove radnih i preduzetničkih prava i obaveza, potrebna je politička podrška. Koja je nesumnjivo slabila usled neprestanog odlaganja najavljenih mera, bilo da je reč o modernizaciji javne uprave i službi ili o privatizaciji ili o finansijskoj konsolidaciji gubitaša ili praktično manje više svega što spada u paket reformi.

U tom kontekstu bi trebalo posmatrati prevremene izbore. Nema sumnje da su motivi vladajućih partija politički, dakle da povećaju vlast, a ne prvenstveno reformski, kao i da su motivi patriotske opozicije da ospore spoljnopolitička opredeljenja vlade, ali bi ako niko drugi onda demokratska opozicija trebalo da predizbornu kampanju usmeri na debatu u reformama o njenoj strategiji i o potrebi da se mandat koji će se tako dobiti na izborima zaista i iskoristi da se konačno promene ustanove i pravila koje koče razvoj i privrede i zemlje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side