14.04.2014 Beograd

Vladimir Gligorov: Subvencije i porezi

Vladimir Gligorov: Subvencije i porezi
Uzmimo da su vlasti donele odluku koliko će i na šta trošiti i ko će i kojim porezima to da plati, pa se onda neki od tih poreskih obveznika izuzmu iz neke od poreskih obaveza.

 To je isto kao da im je naplaćen porez, pa im je odobrena subvencija u tom iznosu. Kako bi se ta poreska olakšica ili ta subvencija opravdali? Pa, najčešće bi se reklo da se time podstiče određena aktivnost – poreski teret je ograničava ili onemogućuje. Recimo, predlaže se privremena subvencija za zapošljavanje, to jest da se neko vreme ne plaćaju doprinosi (detalji će tek biti poznati, ali oni nisu toliko važni za ovo što će se ovde reći). Zašto, a i koji se efekti mogu očekivati?

Tri su razloga, verovatno, najvažnija. Jedan jeste da su doprinosi previše veliki, pa se ne isplate dodatna zapošljavanja. Drugi jeste da se očekuje da će biti prijavljeni oni koji rade na crno, ukoliko je plaćanje doprinosa upravo razlog takvog rada. Treći bi mogao da se odnosi na one kojima je to prvo zaposlenje, pa troškove eventualnog nezadovoljstva poslodavaca njihovim radom padaju na budžet.

Kada je reč o prvom razlogu, suviše veliki doprinosi, privremena ih mera ne uklanja. Uzmimo da poslodavci ne plaćaju doprinose godinu dana, a potom ih ta obaveza čeka. Nije jasno zašto oni ne bi raskinuli ugovor sa subvencionisanim radnicima, jer se i dalje ne isplati da ih drže na platnom spisku ukoliko moraju da plaćaju doprinose, koji su previše veliki. Slično je i sa drugim razlogom, sa crnim tržištem.

Osim što u jednom, moguće velikom, broju slučajeva ne bi bilo isplativo prijavljivati one koji su zaposleni na crno, jer bi moglo biti teže kasnije ih ponovo prebaciti na crni platni spisak. Rad na crno mora bar u nekom smislu da bude nepoznat fiskalnim i drugim vlastima, a prijavljivanje zaposlenih bi svakako bila informacija za koju javne vlasti ne bi mogle da kažu da im nije dostupna.

Uzmimo alternativni predlog – da se svim poslodavcima smanje doprinosi, trajno. Moguće je da se isplati ponuditi zaposlenje samo ako je stopa doprinosa jednaka nuli. Ali to je malo verovatno. Verovatno postoji određen poreski teret, u ovom slučaju teret doprinosa, koji ne ograničava ili bar ne sprečava u potpunosti isplativost dodatnog ulaganja pa tako i dodatnog zapošljavanja.

Ukoliko je to tačno, tada bi najbolje bilo smanjiti opštu stopu doprinosa, čime bi se uticalo na povećanu isplativost ulaganja, a time i zapošljavanja. Uz to, bar neki od onih koji su na crnom platnom spisku bili bi prijavljeni, jer bi se legalizacijom toga rada mogli smanjiti rizici eventualnog suočavanja sa vlastima, a nestao bi i trošak podmićivanja, koji je gotovo neodvojiv od crne berze.

Mogle bi, takođe, postojati i pogodnosti legalnog poslovanja, pre svega kada je reč o pristupu finansijskom tržištu, a i proizvodnja bi mogla da se proširuje. Jedno od ograničenja sa kojima se suočavaju preduzeća koja rade ili zapošljavaju na crno jeste da ne mogu da bodu oči, dakle suočavaju se sa ograničenim mogućnostima širenja posla. Ili bar ono ide sa rastućim troškom podmićivanja.

Dakle, ako se zaista teži poreskom stimulisanju zapošljavanja, trajno smanjenje poreskog tereta koji utiče na ulaganja, kao što je slučaj sa doprinosima, bolje je od privremenog oslobađanja od plaćanja ovog ili nekog drugom vida poreskih obaveza.

Drukčije stoji stvar sa onima koji po prvi put sklapaju ugovor o radu. Obe strane mogu da ne budu zadovoljne izborom, posle određenog vremena. Usled toga se često najpre sklapaju ugovori na određeno vreme, a tek nakon tog perioda, taj gotovo probni rad može da preraste u stalno zaposlenje. Država može da oceni da tržište rada nije dovoljno razvijeno ili ima neotklonjive nedostatke, pa da taj rizik da se prvo zaposlenje neće pokazati kao obostrano korisno, dakle da taj rizik na jedan ili drugi način preuzme.

Rizik potiče iz činjenice da i na strani radnika i na strani poslodavca postoji elemenat privatnog znanja, dakle nedovoljnog uzajamnog poznavanja, pa je nezadovoljstvo moguće. Na razvijenijim tržištima rada ovaj je rizik manji nego na onima kakva su, recimo, u Srbiji. Diplome znače nešto drugo, preporuke takođe, a i rezimei i poslovne knjige i prospekti, kao i intervjui, obostranosu informativniji.

Ukoliko nije tako, fiskalna olakšica ili osiguranje bi mogli da budu korisni – na jednoj strani niži doprinosi, a na drugoj naknada za nezaposlene. Ove subvencije po prirodi stvari moraju da budu privremene, ali zahtevaju i prilično razrađeno administriranje. Ukoliko ovog drugog nema, takav vid podsticanja zapošljavanja neće imati željeni efekat.

No, potrebno je uočiti da ovaj treći razlog da se fiskalno interveniše na tržištu rada samo obezbeđuje da zapošljavanje bude efikasno, a ne donosi novo zapošljavanje. Prethodna dva razloga mogu samo da dovedu do privremenog povećanja zaposlenosti ili registrovanog broja zaposlenih, ali su trajni efekti zanemarljivi. Tako da ako se veruje da bi poreskim merama moglo da se utiče na zapošljavanje, potrebno je zaboraviti na privremene subvencije i gledati kako da se trajno smanje porezi na rad.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side