11.07.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Suvereni član

Vladimir Gligorov: Suvereni član
Postoji nerazumevanje o tome šta je suverenost u međunarodnim odnosima. Uzmimo, analogno, šta se misli kada se govori o suverenom potrošaču? Smisao je da je reč o odgovornom donosiocu odluka.

U domenu na koji se misli može se izabrati šta će se jesti, piti, nositi, koristiti i već raditi i snositi posledice tih odluka. Ne postoji potreba za paternalizmom, dakle za propisima koji tu slobodu izbora ograničavaju, a ne postoji ni obaveza da se dele posledice odluka, dakle da se preuzme odgovornost za posledice pojedinačnih izbora. Moglo bi se, dakle, reći da pravo izbora sledi iz odgovornosti za njegove posledice. Isto važi i za države u međunarodnim odnosima. Sa stanovišta međunarodne zajednice, zemlja je suverena ukoliko je sposobna da odgovara za svoje postupke. I to kako prema drugim državama, tako i prema sopstvenom stanovništvu. Ideja, recimo, da neki tiranin može da radi šta hoće u sopstvenoj zemlji, da recimo krši ljudska prava, nije u skladu sa idejom suverenosti tog tiranina i te zemlje. A pogotovo ne može da se pozove na pravo da donosi suverene odluke koje se tiču drugih država i njihovih građana. Ukoliko nema međunarodnog prava može očekivati, čak eventualni fizički, otpor svih onih koji moraju da snose posledice takvog ponašanja. Može se reći da suverenost podrazumeva bar implicitno postojanje nekog međunarodnog prava ili onoga što se naziva prirodnim pravom kako unutar zemlje, tako i između zemalja. Ili, drukčije rečeno, suverenost je bar implicitno ugovorni odnos, nezavisno od toga je li reč o pojedincima ili o državama. Suvereni potrošač ili suverena država u prećutnom ili izričitom smislu imaju u osnovi ugovorne odnose, biti suveren znači biti suvereni član zajednice bez obzira na to da li s njom ima ili nema izričiti ugovor.

Polazeći od toga, zahtev za sticanjem ili povratkom suverenosti podrazumeva ili uspostavljanje ugovornog odnosa, gde ga prethodno nije izričito bilo, ili zahtev da se postojeći ugovor promeni. Uzmimo sada zahtev Ujedinjenog Kraljevstva (UK) da povrati suverenost u odnosu na Evropsku uniju (EU), šta bi mogao da bude sadržaj tog zahteva? Traži se da UK nema izričite ugovore sa EU pre svega u oblasti slobode kretanja i zapošljavanja u okviru jedinstvenog tržišta. Ovo izgleda kao sasvim razuman zahtev. Nema države, što bi rekli gospoda Faraž i u Americi Tramp, ako ne kontroliše svoje granice, dakle ako ne može da kaže, praktično ne objašnjavajući, ko može a ko ne može da pređe njene granice i da se u njoj zaposli i stekne sva pripadajuća socijalna i druga prava poreskog obveznika. U tome nema zapravo šta da se pregovara, dovoljno je doneti odluku na referendumu ili u suverenom predstavničkom telu.

To, valja podsetiti, u ovom konkretnom slučaju nije bio britanski stav kada su sklapani ugovori o članstvu sa zemljama koje su pristupile Uniji 2004. i 2007. godine. Naprotiv, UK je tražila da te nove članice od prvog dana imaju sva prava koja proističu iz jedinstvenog tržišta. I dok su neke druge zemlje odložile primenu prava na slobodu kretanja i zapošljavanja, UK nije. Taj izbor, jednih da traže postepenost primene do sedam godina i UK da to ne traži, deo je naravno ugovora svih tih zemalja. Šta u tom kontekstu znači zahtev za suverenošću u smislu povratka kontrole nad sopstvenim granicama? Lisabonski ugovor daje dve mogućnosti: da se postigne sporazum o novom ugovoru i da se, po isteku dve godine, postojeći raskine. Ovo drugo ne tačku po tačku već u potpunosti. Dakle, ako UK želi da povrati kontrolu nad sopstvenom granicama to može biti samo na suveren način, a to znači da ne može da bude tako da drugim zemljama stvara nove obaveze i troškove, koje one nisu spremne da prihvate.

Ovo je sasvim jasno već zbog toga što je, sada odlazeći, prvi ministar Kameron pregovarao sa Unijom i postigao određene dogovore o tome kako da se modifikuje postojeći Lisabonski ugovor u delu koji se odnosi na UK. Jedinstveno tržište, međutim, ili podrazumeva sva prava unutar EU ili ne podrazumeva niti jedno, bez obzira na specifične modalitete primene – bio je ishod tih pregovora. Kritičari Kamerona su tvrdili da je on bio nespreman da se ponaša u skladu s punom britanskom suverenošću jer bi inače naprosto sproveo ono što je u interesu zemlje čiji je prvi ministar. Toje, vidi se sada posle referenduma, demagoško korišćenje suverenosti, gde se smatra da zemlja ima pravo da postupa u skladu sa svojim interesima i ne preuzima odgovornost za posledice po druge zemlje s kojima u ovom slučaju čak ima izričit ugovor.

To, postalo je jasno odmah posle referenduma, zaista omogućava Britaniji da se iz Lisabonskog ugovora povuče jer je taj akt secesije suverenog člana EU regulisan tim ugovorom, ali da se povuče iz jedne obaveze, ne i iz drugih – osim ukoliko o tome postigne sporazum sa EU. Ukoliko tog sporazuma nema, a jasno je iz prethodnih pregovora, da je to malo verovatno, suverenost će biti povraćena, ali ne uz članstvo. To je izbor koji će UK morati da napravi. Biti suveren znači biti član međunarodne zajednice u kojoj prava proističu iz spremnosti i sposobnosti da se preuzmu pripadajuće obaveze. Biti suveren znači biti suvereni član zajednice.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side