11.07.2016 Beograd

Vladimir Gligorov: Suvereni član

Vladimir Gligorov: Suvereni član
Postoji nerazumevanje o tome šta je suverenost u međunarodnim odnosima. Uzmimo, analogno, šta se misli kada se govori o suverenom potrošaču? Smisao je da je reč o odgovornom donosiocu odluka.

U domenu na koji se misli može se izabrati šta će se jesti, piti, nositi, koristiti i već raditi i snositi posledice tih odluka. Ne postoji potreba za paternalizmom, dakle za propisima koji tu slobodu izbora ograničavaju, a ne postoji ni obaveza da se dele posledice odluka, dakle da se preuzme odgovornost za posledice pojedinačnih izbora. Moglo bi se, dakle, reći da pravo izbora sledi iz odgovornosti za njegove posledice. Isto važi i za države u međunarodnim odnosima. Sa stanovišta međunarodne zajednice, zemlja je suverena ukoliko je sposobna da odgovara za svoje postupke. I to kako prema drugim državama, tako i prema sopstvenom stanovništvu. Ideja, recimo, da neki tiranin može da radi šta hoće u sopstvenoj zemlji, da recimo krši ljudska prava, nije u skladu sa idejom suverenosti tog tiranina i te zemlje. A pogotovo ne može da se pozove na pravo da donosi suverene odluke koje se tiču drugih država i njihovih građana. Ukoliko nema međunarodnog prava može očekivati, čak eventualni fizički, otpor svih onih koji moraju da snose posledice takvog ponašanja. Može se reći da suverenost podrazumeva bar implicitno postojanje nekog međunarodnog prava ili onoga što se naziva prirodnim pravom kako unutar zemlje, tako i između zemalja. Ili, drukčije rečeno, suverenost je bar implicitno ugovorni odnos, nezavisno od toga je li reč o pojedincima ili o državama. Suvereni potrošač ili suverena država u prećutnom ili izričitom smislu imaju u osnovi ugovorne odnose, biti suveren znači biti suvereni član zajednice bez obzira na to da li s njom ima ili nema izričiti ugovor.

Polazeći od toga, zahtev za sticanjem ili povratkom suverenosti podrazumeva ili uspostavljanje ugovornog odnosa, gde ga prethodno nije izričito bilo, ili zahtev da se postojeći ugovor promeni. Uzmimo sada zahtev Ujedinjenog Kraljevstva (UK) da povrati suverenost u odnosu na Evropsku uniju (EU), šta bi mogao da bude sadržaj tog zahteva? Traži se da UK nema izričite ugovore sa EU pre svega u oblasti slobode kretanja i zapošljavanja u okviru jedinstvenog tržišta. Ovo izgleda kao sasvim razuman zahtev. Nema države, što bi rekli gospoda Faraž i u Americi Tramp, ako ne kontroliše svoje granice, dakle ako ne može da kaže, praktično ne objašnjavajući, ko može a ko ne može da pređe njene granice i da se u njoj zaposli i stekne sva pripadajuća socijalna i druga prava poreskog obveznika. U tome nema zapravo šta da se pregovara, dovoljno je doneti odluku na referendumu ili u suverenom predstavničkom telu.

To, valja podsetiti, u ovom konkretnom slučaju nije bio britanski stav kada su sklapani ugovori o članstvu sa zemljama koje su pristupile Uniji 2004. i 2007. godine. Naprotiv, UK je tražila da te nove članice od prvog dana imaju sva prava koja proističu iz jedinstvenog tržišta. I dok su neke druge zemlje odložile primenu prava na slobodu kretanja i zapošljavanja, UK nije. Taj izbor, jednih da traže postepenost primene do sedam godina i UK da to ne traži, deo je naravno ugovora svih tih zemalja. Šta u tom kontekstu znači zahtev za suverenošću u smislu povratka kontrole nad sopstvenim granicama? Lisabonski ugovor daje dve mogućnosti: da se postigne sporazum o novom ugovoru i da se, po isteku dve godine, postojeći raskine. Ovo drugo ne tačku po tačku već u potpunosti. Dakle, ako UK želi da povrati kontrolu nad sopstvenom granicama to može biti samo na suveren način, a to znači da ne može da bude tako da drugim zemljama stvara nove obaveze i troškove, koje one nisu spremne da prihvate.

Ovo je sasvim jasno već zbog toga što je, sada odlazeći, prvi ministar Kameron pregovarao sa Unijom i postigao određene dogovore o tome kako da se modifikuje postojeći Lisabonski ugovor u delu koji se odnosi na UK. Jedinstveno tržište, međutim, ili podrazumeva sva prava unutar EU ili ne podrazumeva niti jedno, bez obzira na specifične modalitete primene – bio je ishod tih pregovora. Kritičari Kamerona su tvrdili da je on bio nespreman da se ponaša u skladu s punom britanskom suverenošću jer bi inače naprosto sproveo ono što je u interesu zemlje čiji je prvi ministar. Toje, vidi se sada posle referenduma, demagoško korišćenje suverenosti, gde se smatra da zemlja ima pravo da postupa u skladu sa svojim interesima i ne preuzima odgovornost za posledice po druge zemlje s kojima u ovom slučaju čak ima izričit ugovor.

To, postalo je jasno odmah posle referenduma, zaista omogućava Britaniji da se iz Lisabonskog ugovora povuče jer je taj akt secesije suverenog člana EU regulisan tim ugovorom, ali da se povuče iz jedne obaveze, ne i iz drugih – osim ukoliko o tome postigne sporazum sa EU. Ukoliko tog sporazuma nema, a jasno je iz prethodnih pregovora, da je to malo verovatno, suverenost će biti povraćena, ali ne uz članstvo. To je izbor koji će UK morati da napravi. Biti suveren znači biti član međunarodne zajednice u kojoj prava proističu iz spremnosti i sposobnosti da se preuzmu pripadajuće obaveze. Biti suveren znači biti suvereni član zajednice.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side