03.06.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Sve gore

Vladimir Gligorov: Sve gore
Sada su vojske u pripravnosti. Mobilišu se saveznici. Razmenjuju se optužbe. Crtaju se granice. Vođe se nadmeću u patriotizmu. Javnost se zasipa vestima o zlim neprijateljima koji smišljaju nepojmljive stvari. Sjajno.

Šta je cilj svega toga? Uzmimo da se ne želi vojni sukob, čemu se teži? Otkako se počelo s tim razgraničenjem, bio sam zaprepašćen koliko je ljudi spremno da u tome vidi rešenje spora. Štaviše, istorijsko rešenje. Već kada ljudi počnu da govore o istorijskim rešenjima, trebalo bi početi strepiti. I da je reč o nekom području gde sukoba nije bilo ili nije bilo takoreći juče, a svi valjda znaju kako su izgledala istorijska rešenja takozvanih nacionalnih pitanja na prostoru bivše Jugoslavije. Uostalom, Slovenija i Hrvatska ne mogu da se sporazumeju o granici, o razgraničenju u pravom smislu te reči. Iako je reč o zemljama koje, kao članice Evropske unije, zapravo i nemaju prave međusobne granice.

Dakle, da bi Srbija došla do teritorije na severu Kosova, morala bi da je vojno okupira ili oslobodi, kako bi već ko gledao na to. Slično je i sa Preševskom dolinom, o kojoj ne prestaje da govori gospodin Tači. No, kako obe strane to razumeju, nije neočekivano da će gledati da ojačaju svoje pozicije pre nego što do toga zaista i dođe. I onda stvari ne mogu nego da budu iz dana u dan, iz čina u čin – sve gore.

Tu su, naravno, i sujete ljudi na vlasti. Uzmimo izlaganje gospodina Vučića u srpskoj Skupštini. U meri u kojoj se on obraćao stranoj javnosti, poruka je bila da jedino s njim ima smisla razgovarati i pregovarati jer opozicija nema šta da ponudi. Nema ponudu, opozicija, ni spoljnim silama, a ni domaćoj javnosti. To, imajući u vidu da nije uopšte jasno šta on tačno ima da ponudi, ide zajedno sa upozorenjima svima i pretnje neprijatelju da je vojska spremna. I eto, što bi se reklo, faktora stabilnosti.

Na drugoj strani, gospodin Tači kaže da je sve to zapravo uprazno jer Vučić i ne može ili, još gore, ne sme ništa da uradi tom vojskom. Tome valja dodati već uobičajeno neodgovorne izjave gospodina Dačića i eto stanja u kojem su svi pred izazovom da se dokažu da su sila s kojom valja računati. Sledeći korak jeste da se mobiliše podrška svih Srba svuda i svih Albanaca svuda, da se međusobno moralno degradiraju – recimo, da je na obema stranama reč o moralnom talogu, i onda valja delati.

Do čina neće doći, to ne znači da ne može da dođe, pre svega zato što postoje jasne međunarodne obaveze i sredstva da se granica između Srbije i Kosova očuva. Legalno, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Odluka, recimo, da srpska vojska zauzme sever Kosova dovela bi do potpune promene međunarodnog položaja zemlje. Nezavisno od eventualnog sukoba ne samo sa kosovskim nego i s međunarodnim snagama. Nije nezamislivo da Rusija i s manjom angažovanošću Kina izraze podršku, odnosno razumevanje, ali to bi stavilo Srbiju i njene rukovodioce u položaj Republike Srpske i njenih vlasti. O odnosima sa susedima, neposrednim i posrednim, da i ne govorimo.

Tako da zaista nije jasno šta je tačno cilj? Gospoda Vučić i Dačić nisu baš na vrhuncu popularnosti i podrške u narodu, ali neposredno ne preti gubitak vlasti. Uostalom, kako nema mnogo izgleda da će kosovske vlasti popustiti, ishod neće biti baš naročito slavan. A zasigurno nije jasno da su srpske vlasti spremne za radikalno stanje koje bi usledilo ukoliko bi zaista krenule u razgraničenje.

Opet, isto kako nije shvatljivo da oni koji se u međunarodnoj javnosti bave ovim sporom ne razumeju šta su teritorijalni sporovi na Balkanu, uostalom kao i svuda drugde, sasvim je nejasno kako srpski političari ne vide gde vodi posezanje za oružjem. Kao što nije jasno kako to da gospodin Vučić, sva je prilika, ne razume rizik s kojim se suočava neko koga strane sile vide kao faktor stabilnosti.

Dakle, kao što se moglo predvideti, ništa dobro ne može da se očekuje kada se počne sa raspravom o teritorijama. Zasad se ide iz lošeg u gore.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side