21.01.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Teško je napustiti Evropsku uniju

Vladimir Gligorov: Teško je napustiti Evropsku uniju
Zašto? Uzmimo Jugoslaviju, poređenja radi. Kada se raspadala Jugoslavija verovalo se da će, bar sa ekonomske tačke gledišta, Srbija proći bolje od Slovenije.

Jer, dokazivalo se, Slovenija više zavisi od srpskog tržišta nego Srbija od slovenačkog. Takođe, verovalo se da će manje razvijene republike i Kosovo proći najgore. Konačno, hrvatski su političari i ekonomisti dokazivali da će se Hrvatska fiskalno rasteretiti jer se neće prelivati dohodak, kako se govorilo, od razvijenih u nerazvijena područja. Ništa od toga nije bilo tačno.

Razlozi raspada nisu bili ekonomski već etnički, bez obzira na ono što se neprestano govorilo o eksploataciji razvijenih od strane manje razvijenih i, naravno, obratno. Za srpske nacionaliste najvažnije je bilo ujedinjenje srpskog naroda, političko i teritorijalno. Uostalom kao i za druge, mada je kod njih uglavnom bila reč o očuvanju, osim u slučaju Hrvatske koja je imala teritorijalne pretenzije prema Bosni i Hercegovini. Ovo valja imati u vidu kako bi bilo jasno da se iz posledica ne mogu jednostavno izvući uzroci i pouke za budućnost.

Svejedno, Slovenija je relativno brzo sa jugoslovenskog prešla na evropsko tržište, a vratila se na bivše jugoslovensko kada su ratovi završeni. Mada je udeo jugoslovenskog tržišta, posebno ako se izuzme hrvatsko, značajno manje važan nego što je bilo u zajedničkoj državi. No, devedesetih godina prošloga veka trgovina između bivših jugoslovenskih država gotovo je zamrla. Čak i posle 1995. nije se naročito brzo oporavljala. Srbija je imala najveće gubitke. Hrvatska je zaista deindustrijalizovana, ali to je bar jednim delom bila posledica privredne politike koja se temeljila na razvoju turizma i na tržištu nekretninama. Ovo poslednje prošlo je veoma rđavo posle kraha 2008-2009. No, ako se samo posmatraju gubici u trgovini, Srbija je prošla najgore – upravo suprotno od očekivanja zagovornika napuštanja Jugoslavije.

Posebno je zanimljiva fiskalna argumentacija jer je ona bila u osnovi hrvatskog nacionalnog pitanja. Jugoslavija je bila fiskalno veoma decentralizovana, pogotovo ako se izuzmu izdaci za vojsku i federalnu administraciju. Fond za nerazvijene bio je izuzetak, čiji ekonomski efekti nisu bili valjano analizirani. Po raspadu vojni izdaci su, naravno, povećani, posebno u budžetima Hrvatske i Srbije. I danas, posle toliko godina, javni izdaci su verovatno značajno veći, kao udeo u bruto domaćem proizvodu, nego što su bili u Jugoslaviji. U svakom slučaju, nisu značajno smanjeni – što će reći da nove države njihove poreske obveznike koštaju više nego Jugoslavija. Na stranu to što bi javni troškovi Jugoslavije, da je opstala kao demokratska zemlja i postala članica Evropske unije, bili značajno manji, o transferima iz evropskih fondova da i ne govorimo.

Raspadi, dakle, umeju da budu skupi, a troškovi mogu da padnu na one koji to ne očekuju. Evropska unija je slična Jugoslaviji po jedinstvenom tržištu, koje nije savršeno, i po fiskalnoj decentralizovanosti, uz jednu značajnu razliku – nema izdataka za vojsku. I, zapravo, zemlje članice Evropske unije troše veoma malo, za evropske istorijske standarde, na vojsku. Što je osnova verovanja da bi isto bio slučaj i sa Jugoslavijom, da je opstala. Svejedno, kao i u Jugoslaviji, raspravlja se o tome ko koga iskorišćava i ko snosi tuži poreski teret. I ko bi, posledično, prošao gore ako bi se Evropska unija raspala.

Ne neočekivano, Nemačka, veruje se, ima veće koristi od članstva u EU od drugih jer ima suficite u trgovini na jedinstvenom tržištu i izvan njega. Ovde može biti od interesa poređenje sa raspravama u Jugoslaviji. Uzmimo da Slovenija uplaćuje u fond za nerazvijene, ko bi mogao da ima čistu korist od toga? To zavisi od toga da li se novac koristi za uvoz iz Slovenije. Ukoliko da, onda je Slovenija na dobitku jer razvija izvozni sektor kroz povećani izvoz u manje razvijene republike i na Kosovo. Što objašnjava zašto je Sloveniji bilo lakše da se prebaci na evropsko tržište jer je imala razvijen izvozni sektor.

Slično bi bio slučaj i s Nemačkom, ali i sa drugim zemljama članicama koje doprinose fondovima Evropske unije namenjenim manje razvijenim zemljama članicama. Recimo, Ujedinjeno Kraljevstvo bi trebalo da ima korist u povećanoj trgovini koja je posledica njenog doprinosa budžetu Evropske unije i tako i budžetima zemalja srednje Evrope, na Baltiku i na Balkanu. Naravno, sa razvojne tačke gledišta, ovi transferi su korisni zemljama koje ih primaju na isti način kao i strana direktna ulaganja. Jer povećavaju proizvodne sposobnosti i, u meri u kojoj su usmerene u izvozni sektor, povećavaju njihov izvoz. Pogotovo ukoliko se uzme u obzir i izvoz na treća tržišta. Za razliku od Jugoslavije, u kojoj su manje razvijene republike i Kosovo uglavnom imali male izvozne sektore, manje razvijene zemlje članice Evropske unije su po pravilu (Grčka je izuzetak) znatno otvorenije, to će reći izvoze znatno veći deo ukupne proizvodnje od razvijenijih.

Tako da nikako nije izvesno da bi razvijenije zemlje članice prošle bolje ako bi se Evropska unija raspala. Što se čini da je nauk iz iskustva Ujedinjenog Kraljevstva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side