18.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji
Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

Za ovo poslednje postoji naravno primer Južne Koreje, mada nije izvesno da bi sadašnja američka administracija podržala merkantilističku strategiju razvoja jer ne gleda sa odobravanjem trgovačku i industrijsku politiku koja podrazumeva nesmetan pristup američkom tržištu. Taj se futuristički film, navodno, veoma dopao Kimu.

Koje su, međutim, strateške posledice eventualnog sporazuma SAD sa Severnom Korejom i tranzicije ove druge u tržišnu privredu? U vreme Sovjetskog Saveza i komunističke Kine, takav bi razvoj podrazumevao ujedinjenje dve Koreje i veći uticaj SAD u toj regiji i u Aziji uopšte. To bi naprosto bila jedna uvećana Južna Koreja. Sada stvari nisu više takve. Kina i Rusija su neka vrsta državnog i oligarhijskog kapitalizma, a ova prva je dominantna privreda ne samo u tom delu Azije. Tako da bi privreda ujedinjene Koreje, kao uostalom sve veći broj azijskih industrijalizovanih privreda, u Kini imala najznačajnijeg trgovačkog i privrednog partnera. Tako da bi sada ujedinjena Koreja mogla da znači da bi se povećao uticaj Kine. Na račun Japana i Amerike.

Pogotovo zato što bi nestala potreba da SAD svojim nuklearnim štitom garantuju bezbednost Južnoj ili ujedinjenoj Koreji. Na početku će, kao što je i najavljeno, biti potrebno da SAD garantuju da neće ugroziti bezbednost Severne Koreje, ali ako bi zaista ta zemlja krenula da razvija neki vid državnog kapitalizma i postepeno se približavala Južnoj Koreji, smanjila bi se potreba za prisustvom Amerike, to jest njenih vojnih i snaga bezbednosti u čitavoj toj regiji.

Nije lako videti koje bi mogle da budu posledice. Delimično bi to zavisilo od toga kako će Kina videti svoju ulogu u Aziji i u svetu uopšte. Iz evropske perspektive Kina je komercijalna sila. Kad je reč o bezbednosti, njen je uticaj mali, a koliko se može videti, kineske vlasti i ne teže da ga uvećaju. Razlog je jednostavan – koji bi mogli da budu geopolitički ciljevi Kine u Evropi? Maova Kina, to je bilo nešto drugo. Postojala je ideološka konkurencija, koje sada više nema i koja se neće obnoviti.

To razlikuje Rusiju od Kine. I to u Evropi, ne u Aziji. Rusija nudi kontrarevolucionarnu ideologiju zapadnom svetu, koja nema mnogo smisla u Aziji. I ta ponuda nailazi na korisnike među desnim populistima. Ali u Aziji Rusija je samo vojna sila, koja će takođe imati smanjenu ulogu ukoliko se reši korejski problem. S privredne tačke gledišta, Rusija nema mnogo toga da ponudi industrijskim azijskim zemljama, osim naravno prirodnog bogatstva. Rusija pod Putinom teži da se afirmiše kao geopolitička sila, za šta ima malo uslova u Aziji, bar tamo gde je kineski uticaj veliki i raste.

Tako da, bar na prvi pogled, mir na Korejskom poluostrvu vodi smanjenom uticaju SAD i Rusije u tom delu sveta i rastu kineskog uticaja, pogotovo ukoliko se zaista Severna Koreja okrene privrednom razvoju. Sa strateške tačke gledišta, opet na prvi pogled, Japan će se suočiti s najvećim izazovom. Ujedinjena Koreja je ozbiljna privredna sila, pogotovo ukoliko je dobro povezana s kineskom privredom. Privredno posmatrano, to je povoljno za Japan, koji može da bude važan partner i Koreji i Kini. Međutim, povećani uticaj Kine u celoj toj regiji svakako će predstavljati nelagodnost za Japan, pogotovo ukoliko SAD, kako je Tramp najavio, smanje svoje prisustvo.

Uz to, američka administracija pritiska svoje saveznike u Evropi, ali i Kanadu i Japan, da promene trgovačke odnose sa Amerikom, što opet potencijalno jača uticaj Kine. Uostalom, kako kinesko društvo bude imućnije, tako će rasti kineske potrebe za uvozom, što će dodatno povećati njen uticaj na zemlje izvoznice, povećaće, dakle, zavisnost japanske privrede od kineskog tržišta. Opet, tu evropske zemlje ne mogu da imaju nikakav strateški uticaj jer koliko je Kina komercijalna sila u Evropi, toliko su evropske zemlje, Evropska unija u celini, komercijalna sila u Aziji. Tako da EU ne može da bude zamena za SAD ukoliko se strateška uloga ove poslednje smanji rešenjem korejskog spora.

Naravno, nije uopšte izvesno da će Severna Koreja krenuti u privrednu tranziciju, a niti da će se najavljeni sporazum sa SAD održati. No, verovatno je tačno da sada, za razliku od ranije, tranzicija u Severnoj Koreji i eventualno ujedinjenje dve Koreje povećavaju uticaj Kine, a ne kao ranije Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side