18.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji
Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

Za ovo poslednje postoji naravno primer Južne Koreje, mada nije izvesno da bi sadašnja američka administracija podržala merkantilističku strategiju razvoja jer ne gleda sa odobravanjem trgovačku i industrijsku politiku koja podrazumeva nesmetan pristup američkom tržištu. Taj se futuristički film, navodno, veoma dopao Kimu.

Koje su, međutim, strateške posledice eventualnog sporazuma SAD sa Severnom Korejom i tranzicije ove druge u tržišnu privredu? U vreme Sovjetskog Saveza i komunističke Kine, takav bi razvoj podrazumevao ujedinjenje dve Koreje i veći uticaj SAD u toj regiji i u Aziji uopšte. To bi naprosto bila jedna uvećana Južna Koreja. Sada stvari nisu više takve. Kina i Rusija su neka vrsta državnog i oligarhijskog kapitalizma, a ova prva je dominantna privreda ne samo u tom delu Azije. Tako da bi privreda ujedinjene Koreje, kao uostalom sve veći broj azijskih industrijalizovanih privreda, u Kini imala najznačajnijeg trgovačkog i privrednog partnera. Tako da bi sada ujedinjena Koreja mogla da znači da bi se povećao uticaj Kine. Na račun Japana i Amerike.

Pogotovo zato što bi nestala potreba da SAD svojim nuklearnim štitom garantuju bezbednost Južnoj ili ujedinjenoj Koreji. Na početku će, kao što je i najavljeno, biti potrebno da SAD garantuju da neće ugroziti bezbednost Severne Koreje, ali ako bi zaista ta zemlja krenula da razvija neki vid državnog kapitalizma i postepeno se približavala Južnoj Koreji, smanjila bi se potreba za prisustvom Amerike, to jest njenih vojnih i snaga bezbednosti u čitavoj toj regiji.

Nije lako videti koje bi mogle da budu posledice. Delimično bi to zavisilo od toga kako će Kina videti svoju ulogu u Aziji i u svetu uopšte. Iz evropske perspektive Kina je komercijalna sila. Kad je reč o bezbednosti, njen je uticaj mali, a koliko se može videti, kineske vlasti i ne teže da ga uvećaju. Razlog je jednostavan – koji bi mogli da budu geopolitički ciljevi Kine u Evropi? Maova Kina, to je bilo nešto drugo. Postojala je ideološka konkurencija, koje sada više nema i koja se neće obnoviti.

To razlikuje Rusiju od Kine. I to u Evropi, ne u Aziji. Rusija nudi kontrarevolucionarnu ideologiju zapadnom svetu, koja nema mnogo smisla u Aziji. I ta ponuda nailazi na korisnike među desnim populistima. Ali u Aziji Rusija je samo vojna sila, koja će takođe imati smanjenu ulogu ukoliko se reši korejski problem. S privredne tačke gledišta, Rusija nema mnogo toga da ponudi industrijskim azijskim zemljama, osim naravno prirodnog bogatstva. Rusija pod Putinom teži da se afirmiše kao geopolitička sila, za šta ima malo uslova u Aziji, bar tamo gde je kineski uticaj veliki i raste.

Tako da, bar na prvi pogled, mir na Korejskom poluostrvu vodi smanjenom uticaju SAD i Rusije u tom delu sveta i rastu kineskog uticaja, pogotovo ukoliko se zaista Severna Koreja okrene privrednom razvoju. Sa strateške tačke gledišta, opet na prvi pogled, Japan će se suočiti s najvećim izazovom. Ujedinjena Koreja je ozbiljna privredna sila, pogotovo ukoliko je dobro povezana s kineskom privredom. Privredno posmatrano, to je povoljno za Japan, koji može da bude važan partner i Koreji i Kini. Međutim, povećani uticaj Kine u celoj toj regiji svakako će predstavljati nelagodnost za Japan, pogotovo ukoliko SAD, kako je Tramp najavio, smanje svoje prisustvo.

Uz to, američka administracija pritiska svoje saveznike u Evropi, ali i Kanadu i Japan, da promene trgovačke odnose sa Amerikom, što opet potencijalno jača uticaj Kine. Uostalom, kako kinesko društvo bude imućnije, tako će rasti kineske potrebe za uvozom, što će dodatno povećati njen uticaj na zemlje izvoznice, povećaće, dakle, zavisnost japanske privrede od kineskog tržišta. Opet, tu evropske zemlje ne mogu da imaju nikakav strateški uticaj jer koliko je Kina komercijalna sila u Evropi, toliko su evropske zemlje, Evropska unija u celini, komercijalna sila u Aziji. Tako da EU ne može da bude zamena za SAD ukoliko se strateška uloga ove poslednje smanji rešenjem korejskog spora.

Naravno, nije uopšte izvesno da će Severna Koreja krenuti u privrednu tranziciju, a niti da će se najavljeni sporazum sa SAD održati. No, verovatno je tačno da sada, za razliku od ranije, tranzicija u Severnoj Koreji i eventualno ujedinjenje dve Koreje povećavaju uticaj Kine, a ne kao ranije Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side