18.06.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji
Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

Za ovo poslednje postoji naravno primer Južne Koreje, mada nije izvesno da bi sadašnja američka administracija podržala merkantilističku strategiju razvoja jer ne gleda sa odobravanjem trgovačku i industrijsku politiku koja podrazumeva nesmetan pristup američkom tržištu. Taj se futuristički film, navodno, veoma dopao Kimu.

Koje su, međutim, strateške posledice eventualnog sporazuma SAD sa Severnom Korejom i tranzicije ove druge u tržišnu privredu? U vreme Sovjetskog Saveza i komunističke Kine, takav bi razvoj podrazumevao ujedinjenje dve Koreje i veći uticaj SAD u toj regiji i u Aziji uopšte. To bi naprosto bila jedna uvećana Južna Koreja. Sada stvari nisu više takve. Kina i Rusija su neka vrsta državnog i oligarhijskog kapitalizma, a ova prva je dominantna privreda ne samo u tom delu Azije. Tako da bi privreda ujedinjene Koreje, kao uostalom sve veći broj azijskih industrijalizovanih privreda, u Kini imala najznačajnijeg trgovačkog i privrednog partnera. Tako da bi sada ujedinjena Koreja mogla da znači da bi se povećao uticaj Kine. Na račun Japana i Amerike.

Pogotovo zato što bi nestala potreba da SAD svojim nuklearnim štitom garantuju bezbednost Južnoj ili ujedinjenoj Koreji. Na početku će, kao što je i najavljeno, biti potrebno da SAD garantuju da neće ugroziti bezbednost Severne Koreje, ali ako bi zaista ta zemlja krenula da razvija neki vid državnog kapitalizma i postepeno se približavala Južnoj Koreji, smanjila bi se potreba za prisustvom Amerike, to jest njenih vojnih i snaga bezbednosti u čitavoj toj regiji.

Nije lako videti koje bi mogle da budu posledice. Delimično bi to zavisilo od toga kako će Kina videti svoju ulogu u Aziji i u svetu uopšte. Iz evropske perspektive Kina je komercijalna sila. Kad je reč o bezbednosti, njen je uticaj mali, a koliko se može videti, kineske vlasti i ne teže da ga uvećaju. Razlog je jednostavan – koji bi mogli da budu geopolitički ciljevi Kine u Evropi? Maova Kina, to je bilo nešto drugo. Postojala je ideološka konkurencija, koje sada više nema i koja se neće obnoviti.

To razlikuje Rusiju od Kine. I to u Evropi, ne u Aziji. Rusija nudi kontrarevolucionarnu ideologiju zapadnom svetu, koja nema mnogo smisla u Aziji. I ta ponuda nailazi na korisnike među desnim populistima. Ali u Aziji Rusija je samo vojna sila, koja će takođe imati smanjenu ulogu ukoliko se reši korejski problem. S privredne tačke gledišta, Rusija nema mnogo toga da ponudi industrijskim azijskim zemljama, osim naravno prirodnog bogatstva. Rusija pod Putinom teži da se afirmiše kao geopolitička sila, za šta ima malo uslova u Aziji, bar tamo gde je kineski uticaj veliki i raste.

Tako da, bar na prvi pogled, mir na Korejskom poluostrvu vodi smanjenom uticaju SAD i Rusije u tom delu sveta i rastu kineskog uticaja, pogotovo ukoliko se zaista Severna Koreja okrene privrednom razvoju. Sa strateške tačke gledišta, opet na prvi pogled, Japan će se suočiti s najvećim izazovom. Ujedinjena Koreja je ozbiljna privredna sila, pogotovo ukoliko je dobro povezana s kineskom privredom. Privredno posmatrano, to je povoljno za Japan, koji može da bude važan partner i Koreji i Kini. Međutim, povećani uticaj Kine u celoj toj regiji svakako će predstavljati nelagodnost za Japan, pogotovo ukoliko SAD, kako je Tramp najavio, smanje svoje prisustvo.

Uz to, američka administracija pritiska svoje saveznike u Evropi, ali i Kanadu i Japan, da promene trgovačke odnose sa Amerikom, što opet potencijalno jača uticaj Kine. Uostalom, kako kinesko društvo bude imućnije, tako će rasti kineske potrebe za uvozom, što će dodatno povećati njen uticaj na zemlje izvoznice, povećaće, dakle, zavisnost japanske privrede od kineskog tržišta. Opet, tu evropske zemlje ne mogu da imaju nikakav strateški uticaj jer koliko je Kina komercijalna sila u Evropi, toliko su evropske zemlje, Evropska unija u celini, komercijalna sila u Aziji. Tako da EU ne može da bude zamena za SAD ukoliko se strateška uloga ove poslednje smanji rešenjem korejskog spora.

Naravno, nije uopšte izvesno da će Severna Koreja krenuti u privrednu tranziciju, a niti da će se najavljeni sporazum sa SAD održati. No, verovatno je tačno da sada, za razliku od ranije, tranzicija u Severnoj Koreji i eventualno ujedinjenje dve Koreje povećavaju uticaj Kine, a ne kao ranije Amerike.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side