30.12.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Trideset godina

Vladimir Gligorov: Trideset godina
Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

To je, na neki način, u skladu s nekakvom političkom pravilnošću. I posle pada Miloševića, demokrate, podeljene u dva stranke, bile su čitavu deceniju na vlasti. Sada, posle trideset godina, nije lako videti šta se od nje može očekivati.
Režim danas nije u usponu već je na zalasku vlasti. Tako da opoziciona stranka koja bi trebalo da preuzme odgovornost za zemlju kada se današnji režim uruši – nema smisla. Režim je već potrošio svoje vreme. Potrebna je, dakle, stranka koje može da preuzme vlast sledeće ili one tamo godine, a to Demokratska stranka trenutno nije.

Posle trideset godina, demokrate nisu uspele da budu stabilna stranačka alternativa, bilo kao vlast ili kao opozicija.

Zašto? Jedan razlog jeste što nije reč o liderskoj stranci. Ovo bi u normalnim okolnostima bila prednost i garancija stabilnosti. U srpskim političkim okolnostima to se pokazalo kao problem jer su sve druge stranke liderske.

Tako da svako ko ne bi uspeo da instrumentalizuje Demokratsku stranku da bi zadovoljio sopstvene liderske ambicije, on bi osnivao sopstvenu stranku. Što, naravno, šteti stranci.

Drugi razlog jeste što stranka nema, kako se to kaže, hrabrost da zastupa svoja uverenja. U svojoj prvobitnoj verziji stranka je trebalo da raščisti sa svim što je ostalo od urušenog Miloševićevog režima. Za to, u početku, nije imala dovoljnu podršku, a nije izvesno ni da je imala volju, a potom zaista nije imala volju. I svi su neuspesi išli njoj na teret.

Tridesetogodišnjica je povod da se gleda unapred, šta sledećih trideset godina? Najpre je tu potreba demokratizacije zemlje. To podrazumeva značajne institucionalne promene, za koje je potrebno da se stranka zalaže. Jedna je izmena izbornog sistema. Koji ne ide naruku strankama koje nisu liderske. Druga je decentralizacija jer sadašnji sistem podstiče i održava autoritarizam. Uz to, povećava regionalne razlike i zavisnost manje razvijenih krajeva od centra, što, pored nepotrebne koncentracije vlasti, podstiče korupciju. Konačno, vlasti ne bi trebalo da se bave međudržavnim privrednim poslovima kod kojih nema prave konkurencije i gde se ne zna šta je tačno i za šta ugovoreno. I šta se i zbog čega subvencioniše.

Naravno, eventualna demokratska vlast trebalo bi da uredi odnose sa susedima, pre svega sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Verujem da je svakome jasno da su režimi koji se u Srbiji smenjuju autokratski i korumpirani zato što nisu jasno uređeni osnovni međudržavni odnosi. To stoji na putu normalizacije političkih odnosa unutar zemlje, a i valjanom programu političkih reformi i mera kako bi se obezbedio održivi napredak. Sledećih trideset godina neće se razlikovati od poslednjih trideset godina ako se zemlja ne normalizuje.
Konačno, potreba je podrška demokratske Evrope. Ne samo zemlje srednje i istočne Evrope već i autoritarne zemlje na jugu Evrope demokratizovale su se i stabilizovale kako političke tako i privredne prilike, uz podršku Evropske ekonomske zajednice ili Unije. Jugoslavija je tu priliku propustila, i to ne jednom i ne samo u momentu raspada, a takođe i Srbija.

Demokrate u Srbiji bi morale da uspostave partnerski odnos sa demokratskom Evropom u napuštanju autokratije jedne ili druge vrste. I u uspostavljanju vladavine prava. Opet, ako se pogleda kako stvari ne samo funkcionišu u Srbiji već i kako se politika opravdava, celishodnost a ne pravo je osnova režima, funkcionisanja njegovih ustanova i politike. Najveći uspeh režima, Miloševićevog i ovog naprednjačko-socijalističkog jeste upravo normalizacija opravdavanja sredstava ciljevima. Do tačke kada ljudi zapravo više i ne vide da su izgubili ne samo zaštitu prava već i prava.

Sledećih trideset godina trebalo bi da počne već posle Nove godine jer se režimu vidi kraj. Samo još da postoji stranka koja je dorasla zadatku.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 31.12.2019, 11:19h ljupa

    tacno. pravo zboris. DS je ispunila zadatak (padom milosevicevog rezima). ali ko joj je dao taj zadatak?.......

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side