08.04.2019 Beograd

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast

Vladimir Gligorov: Tržište i vlast
Kod zamrznutih sukoba međunarodni uticaj je obično usredsređen na poboljšanje nepolitičkih veza sukobljenih strana.

Potrebno je bar uspostaviti prekogranične tržišne veze, nezavisno od toga što su političke veze minimalne ili nepostojeće, budući da je reč o zamrznutom sukobu. Ciljevi su, kratkoročno posmatrano, minimalni – obezbediti korišćenje zajedničke infrastrukture, obnavljanje društvenih veza i razmena dobara i usluga. Dugoročno posmatrano, nada je da će porast međuzavisnosti dovesti do prevazilaženja političkog spora koji je u osnovi zamrznutog sukoba. Spor je, naravno, teritorijalni, što znači da bi trebalo da, uopšteno govoreći, rast interesa za zajedničkim tržištem umanji značaj spora o teritorijama. I, posledično, da će dovesti do političke saradnje namesto sukoba.

Ukoliko je ta strategija normalizacije, da je tako nazovem, uspešna, ako načelno govoreći može da bude uspešna, onda teritorijalna razgraničenja i političko ustrojstvo nisu važni. Sasvim je svejedno ko kontroliše koju teritoriju i koji su politički odnosi između pojedinih političkih jedinica. Privredni ili, pojednostavljeno, tržišni interesi će učiniti politički sistem ili političke sisteme irelevantnim u smislu da neće predstavljati prepreku privrednom razvoju. Dugoročno posmatrano, trebalo bi da se privredni interesi pretoče u funkcionalnije ustavno uređenje i politički sistem.

Da je to tačno, bio je zaključak mnogih koji su uticali na institucionalni razvoj postdejtonske Bosne i Hercegovine. Sam sporazum u Dejtonu pošao je od pretpostavke da je teritorijalno razgraničenje potrebno jer je reč o sukobljenim stranama koje, iz istorijskih i kulturnih razloga, ne mogu da žive u integrisanom političkom prostoru. Tako da je Ustav praktično legalizovao Bosnu i Hercegovinu kao zemlju zamrznutih sukoba.

Ono što je iznenadilo neke od međunarodnih posmatrača, pa je uticalo i na strategiju međunarodnih finansijskih ustanova za obnovu i razvoj Bosne i Hercegovine, bilo je veoma brzo širenje tržišta, poznatog kao Arizona tržište. Obično je potrebno mnogo vremena i napora da se trgovina između sukobljenih strana obnovi i ona često ostaje prilično ograničena i zapravo je reč o nekoj vrsti šverca ili crne berze. U Bosni i Hercegovini se tržište koje je postojalo, mada u ograničenom obimu, i za vreme rata, veoma brzo razvilo čim su oružani sukobi obustavljeni. Pa je izveden zaključak da samo ustavno uređenje zemlje ne bi trebalo da bude prepreka privrednom razvoju – ako se uspostave koliko-toliko uobičajeni uslovi u kojima tržište može da nastavi pozitivno da utiče na privredne aktivnosti. Ključni uslov, smatralo se, jeste privatizacija. Time bi se uspostavila suverenost privatnih interesa nad javnim, pa bi se ovaj drugi, naravno vremenom, prilagodio prvom. I u nekom času, posle okončane obnove, recimo, trebalo bi očekivati ustavnu reformu i nastanak normalne države Bosne i Hercegovine.

To se nije ostvarilo. Pedi Ešdaun je razumeo da međuzavisnost privrednih interesa, koja je i inače imala nedostatke, neće biti dovoljna i da su potrebna politička rešenja. Takođe, nije bilo zablude o tome da bi zemlja s takvim ustavnim uređenjem mogla da ima sopstvenu monetarnu politiku, pa je centralna banka obavezana na režim valutnog odbora, a i inače je pod stalnim nadzorom Međunarodnog monetarnog fonda. Konačno, i možda najvažnije, uveden je jedinstven sistem posrednih poreza, što će reći poreza na dodatnu vrednost. Centralne vlasti imaju veoma mala budžetska sredstva, ali najznačajniji izvor poreskih prihoda nije decentralizovan na entitete i kantone. Ovo je prihvaćeno iz fiskalnih, a ne tržišnih razloga jer nemali deo prihoda od poreza na dodatu vrednost potiče iz uvoza. Gde je zaista tržište odigralo ključnu ulogu jer je trgovačka politika centralizovana.

Ali unutrašnje tržište i privatizacija nisu doveli do, kako se to kaže, spontanog razvoja privrednih, pravnih i političkih ustanova. Što je pouka za zamrznute sukobe. Čak i ako se uspe u uspostavljanju tržišnih odnosa preko granica sukobljenih strana, vlasti na jednoj ili drugoj teritoriji će imati ako ne neki drugi, a ono interes da se finansiraju iz korupcije, prodajući usluge i zaštitu. Tako da su potrebna politička sredstva da bi se ostvarile političke promene. Tržište, čak tako slobodno kao na Arizona putu, to ne može da obezbedi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side