17.09.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Turska kriza

Vladimir Gligorov: Turska kriza
Imamo više teorija krize kursa, od kojih su dve verovatno najuticajnije. Jedna je Krugmanova, a druga je Opstfeldova (Moris Opstfeld je trenutno glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda).

Obe se odnose na korekciju fiksnog kursa. Uzmimo da, iz političkih razloga, vlasti povećaju javnu potrošnju, pa se poveća uvoz, što znači i strano finansiranje, a takođe i nadnice, i ubrza se inflacija. Drukčije rečeno, nominalni kurs je fiksiran, recimo za dolar ili evro, ali realni, recimo, izražen u rastu plata iznad produktivnosti, pa tako i relativno u odnosu na plate u referentnoj privredi. Rizik je da spoljne obaveze neće moći da se finansiraju, jer zbog rasta plata izvoz neće moći, po fiksnom kursu, da donese potreban prihod, a uvoz se neće smanjivati. Ukoliko strani poverioci cene da je realni kurs zaista apresirao i da u budućnosti neće biti dovoljno prihoda iz izvoza da se finansiraju strane obaveze, oni neće čekati taj čas u budućnosti da pobegnu iz, u ovom slučaju turske lire, tada, već sada, odmah. Centralna banka može da troši devizne rezerve ili da poveća kamatnu stopu kako bi zaustavila bekstvo stranog novca, ali kako se time ne uravnotežuje realni kurs izbor je ili recesija, kako bi se smanjili troškovi rada ili devalvacija. Ovo drugo može da se smatra da je manje zlo ukoliko se ne rizikuje solventnost bankarskog sistema ili korporativnih finansija. Recesijom i smanjenjem zaposlenosti i potrošnje se opet rizikuje politička i društvena stabilnost. To je Krugmanova teorija. Opstfeld je uneo elemenat neizvesnosti, tako da kriza može da izbije i kada nije jasno da je realni kurs apresirao, pogotovo ukoliko privredne vlasti neadekvatno reaguju na nagoveštaj izbijanja krize, recimo opteretivši bankarski i korporativni sektor nepotrebno, pa time zapravo učine izbijanje krize kursa verovatnijom.
Turska je prošla kroz nekoliko takvih kriza, ali se onda opredelila sa fleksibilni kurs. Negde na početku ovog veka. Jedna prednost fleksibilnog kursa jeste da centralna banka ne snosi troškove fluktuacije kursa, ne troši nepotrebno devizne rezerve, usled čega bankarski i korporativni sektori gledaju da se osiguraju bilo tako što ne zajme u stranom novcu bilo tako što gledaju da svoje dugove osiguraju od fluktuacija kursa. Naravno, centralna banka teži da izbegne okolnosti u kojim kurs menja vrednost dramatično, što znači da u nekom času, ako je pritisak finansijskog tržišta veliki, Opstfeldov slučaj, dolazi u situaciju koju pokriva Krugmanova teorija gde je ključno je li realni kurs precenjen ili nije. Ukoliko je potrebna velika korekcija kursa, fleksibilnost ne mora da bude dovoljna zaštita.

Kada je reč o turskoj krizi ovih dana, nije jasno da au zadovoljeni ulovi za izbijanje krize kursa. Zaista, postoji nekoliko, uglavnom političkih, izvora neizvesnosti, ali privreda ne ostavlja utisak da postoje ozbiljne neravnoteže.

Slika 1 (svi podaci su uzeti sa Evrostata) pokazuje privredni rast pre i posle krize iz 2008-2009. Slika 2 pokazuje rast zaposlenosti u dobi između 15 i 64 godina. Obe govore o privredi sa dinamičnim razvojem.

 

Slika 1: BDP, rast


Slika 2: Zaposlenost, % 15-64 godina

Slika 3 donosi strani dug u odnosu na BDP, koji se uvećava, ali nije veliki ni istorijski posmatrano, a niti u poređenju sa većinom drugih uporedivih zemalja. Depresijacija lire doprinosi rastu duga, što je problem a la Opstfeld da depresijacija može da dovede do krize stranih dugova i ako za to u stvari nema razloga ex ante.

 

Slika 3: Strani dug, % BDP

Slika  4, međutim, pokazuje da javna potrošnja, bar izražena u kretanju javnog duga, ne može biti Krugmanov uzrok krize kursa. Zbog visoke stope rasta i niskih kamata, javni dug teži da se smanjuje u odnosu na BDP.

 

Slika 4: Javni dug, % BDP

Rizik je da bi to moglo da se promeni sa rastom kamatnih stopa u Americi, što se najčešće i ističe kao mogući uzrok turske krize. Ali taj bi rast morao da bude mnogo veći da bi zaista uticao značajno bilo na strana ili na javna dugovanja.
Jedan izvor mogućih problema jeste sličan onome koji je doveo da jugoslovenske krize početkom osamdesetih godina prošloga veka. Naime, turske banke finansiraju preduzeća kreditima u lirama ali iz sopstvenih pozajmica u dolarima. Ovo zato, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji, jer su kamate na dolar veoma niske, pa su zarade na kredite u lirama dobre. Naravno, to vodi i mogućoj prezaduženosti preduzeća. To, međutim, izgleda da nije slučaj sa domaćinstvima. Tako da rast kamata na dolare i posledično na lire i kombinacija viših kamatnih stopa turske centralne banke i veće depresijacija lire mogu zaista da izazovu krizu finansiranja stranih dugova i da prodube krizu. No, dok je rast privrede negde između 5 i 6 posto, i dok privredne vlasti ne naprave neke veće greške, ne bi trebalo da dođe do izbijanja prave krize kursa. Naravno, politički rizici i nestabilnost mogu da gurnu privredu u krizu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side