09.03.2020 Beograd

Vladimir Gligorov: Ustanove

Vladimir Gligorov: Ustanove
Teorijski, ustanove, takve kakve su u nekoj zemlji, ne objašnjavaju političke, privredne i uopšte društvene prilike u njoj. Dugoročno posmatrano, nezavisno od toga kako je, recimo, politički ili pravni sistem uređen, sve dok deluje u skladu sa svojim ustrojstvom, da se tako izrazim, stepen razvijenosti, primera radi, neće zavisiti od tih ustanova u tom smislu da bi on bio različit u drugačijem uređenju.

Uzmimo, primera radi, zemlju sa sistemom diskrecionog odlučivanja. Ukoliko nije reč o diskrecionizmu koji je nedosledan, razvijenost te zemlje, dugoročno posmatrano, ne bi trebalo da se razlikuje od one s vladavinom prava. Isto se može reći i za poređenja između demokratskih i nedemokratskih režima. Teorijska i empirijska literatura je ogromna i mišljenja o tome koje je tumačenje ispravno razlikuju se.

Ja polazim od neoklasičnog modela, gde ishodi zavise od individualnih i grupnih preferencija (vrednovanja), od raspoloživih proizvodnih dobara i od tehnologije ili, opštije rečeno, od znanja. U dužem vremenskom periodu ljudi će uskladiti svoje ponašanje sa sistemom ustanova i ostvariti ono što vrednuju, za šta imaju sredstva i kako znaju da ih upotrebe. Imaju li predsednički ili parlamentarni sistem; imaju li proporcionalni ili većinski sistem izbora; imaju li kontinentalni ili britanski pravni sistem; da li je zemlja centralizovana ili je federalizovana; sa privatnim ili državnim sistemom osiguranja; sve to, dugoročno posmatrano, ne određuje nivo razvijenosti.

U tom smislu ustanove nisu važne. Ukoliko se sa odgovarajućom doslednošću primenjuju i dok se očekuje da će tako biti i u budućnosti.
Koliko god da ovo izgleda nerealno, činjenice ne govore baš jasno ili ne govore uopšte protiv neoklasične teorije. Njena prednost jeste što ukazuje na značaj individualnih i političkih vrednovanja, na korišćenje sredstava kojima oni raspolažu i na značaj znanja i inovativnosti. S političkog stanovišta, to bi trebalo da utiče na mere koje se preduzimaju kako bi se ostvarili poželjni ciljevi.

Uzmimo, međutim, da građani veruju da je bolje živeti u sukobu sa susedima nego u bilo kom mirnom režimu. Ili, neka ljudi veruju da je nauka pretnja njihovoj veri i da je nepotrebno ulagati u njen razvoj. Bolje je živeti siromašno s verom nego bogato a bezverno. Ili da tehnološki razvoj vodi nejednakosti i drugim nepoželjnim društvenim posledicama. Tehnologija, recimo da verujete, uništava sve što je lepo, umetnost, dakle. Ili, konačno, razvoj nauke ide uz odbacivanje vere, a inovacije razaraju društveni i čak porodični život.

Uverenja, dakle, mogu da utiču na to šta ćete vrednovati, a pojedinačne i društvene vrednosti uticaće na društvene i privredne ishode.
Ili, uzmimo da je zemlja u sukobu sa susedima. Ili da je jedan deo zemlje u sukobu sa drugim delom ili delovima zemlje. To će, naravno, uticati na ponašanje ljudi isto kao i na to kako će se koristiti raspoloživa sredstva. Uzmimo da živite sa jednom ili drugom vrstom zamrznutog sukoba, bilo da je reč o sukobu oko teritorija ili oko ustrojstva zemlje. Ishodi, politički ili privredni, svakako mogu da budu gori nego što bi bili da sukoba nema.

Recimo, zbog toga što će se sredstva koristiti na te sukobe, a ne na aktivnosti koje imaju povoljniji uticaj na politički i privredni razvoj. Uz to, zemlja u sukobu sa susedima može da izabere da ima politički sistem koji će nastaviti da podstiče ili bar održava te sukobe.

To su, teorijski posmatrano, razlozi zaostalosti. Nije nevažno ima li zemlja dobre i stabilne ustanove, šta god da je to. No, u najvećem broju slučajeva ustanove su prilagođene vrednovanjima ljudi, tome na šta smatraju da bi trebalo da troše sredstva i tome koliko ljudi cene znanje. Jedna strana toga jeste i spremnost da se uči od drugih, pa i kada je reč o tome da se uvoze ustanove. Ali opet, da bi na taj način ustanove uticale pozitivno na razvoj, potrebno je da se ceni da vredi učiti od drugih.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side