23.11.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Uzročnost i odgovornost

Vladimir Gligorov: Uzročnost i odgovornost
Krugman je u pravu, ne bi trebalo proglašavati rat posle terorističkog napada. Takođe, ništa se ne postiže proglašavanjem postojanja nepomirljivog ideološkog sukoba.

Zapravo, i sredstva i ciljevi nisu nikako novi, istorijski ili politički posmatrano. Provokacija je jasna, cilj takođe, a odgovor bi trebalo da bude ono što je i u izgledu da se dogodi – da se pokrene mehanizam kolektivne zaštite.         

Svetska zajednica nesumnjivo ne oskudeva u sredstvima da uspostavi mir i odgovarajući politički proces u Siriji. Što ne znači da će politička normalizacija i privredni oporavak u toj zemlji i u okolnim zemljama biti brzi i jednostavni. Kao što ne bi trebalo očekivati da će terorizam nestati. Opet, Evropske unija svakako raspolaže sredstvima da poveća unutrašnju bezbednost, mada to sada izgleda politički složeno, ali onda sve je u Evropi složeno, što ne znači da je i neostvarivo.

Krugman je takođe u pravu da ne bi trebalo pobrkati ni uzroke i posledice niti pravičnu raspodelu odgovornosti. Kako to nije jasno ne retko ni onima kojima je posao da takve stvari razumeju, možda ima smisla to razjasniti.

Krugman kaže da nije potrebno odmah vikati rat, jer je tako počeo onaj u Iraku, za koji nije bilo nikakvog valjanog opravdanja. Kako sada stoje stvari, prvo Obama nije nikako spreman da šalje vojsku, a izgleda da se to ni Putinu ne čini. Neki povlače poređenje sa Bosnom i Hercegovinom, i zaista ono ima smisla. Tamo je bila potrebna politička intervencija svih relevantnih sila, pa potom i međunarodno vojno i političko prisustvo. Slanje međunarodnih mirovnih snaga se pokazalo kao beskorisno, a neposredna vojna intervencija, čak i iz susedne Hrvatske, kao nepoželjno. U svakom slučaju, ako do slanja vojske u Siriju i dođe, to bi trebalo da bude na osnovu mandata Saveta bezbednosti i u okviru primene političkog dogovora, koji bi silom bio nametnut onima koji će biti proglašeni neprijateljima međunarodne zajednice.

Kako će biti sa raspodelom odgovornosti? Tu sada počinje korišćenje protivčinjenične istorije. Ovi koji su, recimo u Bosni i Hercegovini, započeli sve došli su u priliku da nameću političko rešenje. Jer ko bi tamo ratovao da se nisu mešali strani faktori? Tako i u Siriji. Da nije bilo mešanja spolja, Asadova bi vladavina trajala beskonačno uz mir i socijalnu stabilnost. I onda ne bi bilo ni terorista. Pa pošto su stranci krivi za to što je destabilizovana zemlja i što su se stvorili uslovi za terorizam, odgovornost za terorističke napade bi trebalo pripisati Americi i Evropi.

Koješta kaže Krugman. I zaista, mnogo više i nije potrebno reći. Pre svega zato što uzročno-posledična veza ne postoji. To je isto kao kada se traže uzroci rata u Bosni i Hercegovini. Recimo, kažu ljudi koji znaju da to nije tačno, da je samo prihvaćen Lisabonski plan, rata ne bi bilo. Zašto je odbijanje jednog plana uzrok rata? Isto je i sa pozivanjem na to ko je prvi počeo. Zašto bi, da se vratimo poslednjem terorističkom napadu, zašto bi to bilo dovoljno da se krene u rat? Ako su iscrpljene sve političke mogućnosti, pa i tada samo ako je zaista opravdano. U slučaju Bosne i Hercegovine svakako političke mogućnosti nisu ni izdaleka bile iscrpljene, a u slučaju Sirije političko se rešenje naprosto nameće. Nikakve uzročne nužnosti nema da se kreće u rat.

I opštije, Asadov problem nije bio nedostatak političkog rešenja, već uverenje da postoji vojno rešenje. Ili, drukčije rečno, da su ishodi po Asada bili povoljniji ako se osloni na silu nego na mirna politička sredstva. To je procena koju je on napravio, i po njoj delao. Sada je jasno da ta procena nije bila valjana, ali nema spora oko toga ko je odgovoran za Asadove postupke. Kako će, na kraju, izgledati političko rešenje zavisiće delimično i od tih posledica, a i njegova uloga u tome će biti sa ti usklađena.

Isto stoji stvar i sa izvršiocima terorističkih dela. Oni samo ne teže da kažu da su bili primorani na teroristički čin, jer žele da preuzmu odgovornost za njega. To je deo smisla toga čina. Usled toga je posebno besmisleno kada komentatori objašnjavaju ta delanja tako kao da izvršioci nisu čini li ništa drugo nego ono na šta su bili naterani onim što su činili oni koje krive za svoje postupke. To je kao kada neko prebije obično nekoga ko je nemoćan i kaže, Eto šta si me naterao da uradim. To je otprilike kako neki komentatori objašnjavaju, recimo, bombardovanje Sarajeva ili još neverovatnije opsadu Dubrovnika. Sami izvršioci takvih terorističkih ili ratnih dela obično teže slavi, a ne samosažaljenju.

Ovo poslednje zato što žele da jasno istaknu uzročnost, a na osnovu nje i odgovornost, pa onda konačno i zasluge. Pa je stoga Krugman u pravu: odgovornost za teroristički čin je jasna jer je uzročnost nedvosmislena, a isto će važiti i za sve protivmere koje će se preduzeti. Za nadati se je da će se izabrati politički put, za koji trenutno postoji spremnost.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 25.11.2015, 11:08h Boban

    G. Gligorov, da li mislite da je i sa Hitlerom trebalo da se ide na politicko resenje? Hvala, pozdrav.

  • 24.11.2015, 23:50h vladeta perić

    vladimire, vladimire, da li se ikad pitaš odakle dolaze bombe. Kome je u interesu da se one upotrebe? Da li se biznismeni brinu gde će roba završiti i sa kojim posledicama. Ne brani one koji te plaćaju.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side