16.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Zajedničko tržište

Vladimir Gligorov: Zajedničko tržište Foto: Medija centar Beograd
Šta je tržište? To su pre svega pravila trgovanja. U teoriji, tržište je u stanju anarhije, gde nema prisile, što ne znači da ne postoji, kako je to Hajek govorio, spontani poredak. On se, taj poredak, zasniva na spontano nastalim pravilima. Recimo, podrazumevaju se dobrovoljnost, reciprocitet i poverenje.

No, nastaju sporovi, pa je potrebno da se oni rešavaju. Odluke se, opet, moraju donositi oslanjanjem na neka pravila, tako da nije dovoljno, recimo, reći da je slobodno trgovati već je potrebno obezbediti da trgovina zaista i bude slobodna.

Pored, da ih tako nazovem, tržišnih ustanova, potrebna je i trgovačka politika. Recimo, u odnosu na druga tržišta. Tržište robom bi trebalo da bude usklađeno sa tržištem rada, ili s finansijskim tržištem, ili s tržištem usluga. Potom dolazi prekogranična trgovina, gde je potrebno odrediti ili dogovoriti se o tome kako se prelazi granica. Recimo, šta sa carinama, ili sa standardima, ili sa eventualnim problemima na jednoj strani granice koji mogu da imaju posledice na drugoj strani granice. Posebno kada je reč o tržištu rada i o finansijskom tržištu. Čak i da je reč o skupu anarhičnih tržišta, postojali bi svi ti problemi.

A onda dolazi na red privredna politika u nedostatku političke anarhije. Kod toga je potrebno zapaziti da su sva sredstva privredne politike supstitutivna, ako ne pojedinačno onda u kombinaciji sa drugim. Uz to, političke zajednice su teritorijalne, pa recimo može svaka država da ima sopstveni novac. I da novčanom politikom utiče na trgovinu slično carinama, recimo ako su carine ukinute. Isto važi i za poreski sistem, kojim se može uticati na praktično sva tržišta.

Sa svim se ovim suočava Velika Britanija u pregovorima sa Evropskom unijom. Najzanimljiviji je primer regulisanja buduće trgovine između Republike Irske i Severne Irske. Obe strane se protive ponovnom podizanju granica. Pa se govori o gotovo nevidljivoj granici, što bi bilo obezbeđeno različitim tehnološkim inovacijama. To ne bi značilo da je uspostavljeno ili sačuvano zajedničko tržište jer se olakšavanjem prelaska granice ne integrišu tržišta zato što se razlikuju propisi, carine, politika prema trećim tržištima i, konačno, privredna politika. Tako da se može prevoziti roba kao da granice i nema, ali nje, sa stanovišta pravila trgovanja, i te kako ima. Pogotovo kada je reč o tržištu usluga i rada.

Isto važi i za zajedničko tržište na Zapadnom Balkanu. Već postoji regionalna zona slobodne trgovine (CEFTA), kojom se reguliše ne samo promet robe već i tržište usluga, a moglo bi da se ustanovi i tržište rada. Kada se zagovara takvo zajedničko tržište, veoma se često navode troškovi prelaska granice. Ali uzmimo da se tu prekopira rešenje koje će se primeniti u odnosima Irske i Britanije, kada se naravno nađe. Ostaje potreba da se uskladi sva regulativa između svih zemalja članica. Recimo, u oblasti zapošljavanja i svega što je s tim povezano. Pa na red dolazi finansijsko tržište, gde bi bilo potrebno da se uspostavi jedinstvena kontrola banaka.

Naravno, zajedničko tržište bi najverovatnije podrazumevalo i carinsku uniju. Uzmimo da se ona dogovori; dakle, da se ujednače carine prema trećim zemljama. Ovo, naravno, podrazumeva da se trgovački sporazumi s tim trećim zemljama dogovaraju i potpisuju zajednički. To može da znači i da je jedna zemlja spremna da plaća veću cenu za proizvod druge zemlje jer se carinska unija štiti od trećih zemalja koje imaju jeftiniji proizvod.

Uz sve to, potrebno je usaglašavanje privrednih politika. Uzmimo da neke zemlje imaju fleksibilne kurseve, a druge fiksne ili čak koriste strani novac, evro, primera radi. One koje to mogu devalvacijom bi poboljšale, bar kratkoročno, svoje izglede na zajedničkom tržištu. Isti se cilj može postići i drugim merama privredne politike, recimo u ovom slučaju fiskalnom devalvacijom (povećanjem poreza na potrošnju i smanjenjem poreza na dohodak). Uz to, moguće su ne male razlike u strukturnim politikama, pod čim se podrazumevaju svakojake razlike u pravilima koja važe na tržištima pojedinih zemalja.

To sve trebalo bi ujednačiti kako bi se uspostavilo zajedničko tržište. Koje postoji u Evropskoj uniji, mada uz ne mali broj nedostataka. I koje se gradi već nekoliko decenija. U slučaju Zapadnog Balkana verovatno bi najbrži put stvaranja zajedničkog tržišta bio pristupanje Evropskoj uniji. Što, kao što se vidi, ide sporo, tamo gde uopšte ide.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw