16.04.2018 Beograd

Vladimir Gligorov: Zajedničko tržište

Vladimir Gligorov: Zajedničko tržište Foto: Medija centar Beograd
Šta je tržište? To su pre svega pravila trgovanja. U teoriji, tržište je u stanju anarhije, gde nema prisile, što ne znači da ne postoji, kako je to Hajek govorio, spontani poredak. On se, taj poredak, zasniva na spontano nastalim pravilima. Recimo, podrazumevaju se dobrovoljnost, reciprocitet i poverenje.

No, nastaju sporovi, pa je potrebno da se oni rešavaju. Odluke se, opet, moraju donositi oslanjanjem na neka pravila, tako da nije dovoljno, recimo, reći da je slobodno trgovati već je potrebno obezbediti da trgovina zaista i bude slobodna.

Pored, da ih tako nazovem, tržišnih ustanova, potrebna je i trgovačka politika. Recimo, u odnosu na druga tržišta. Tržište robom bi trebalo da bude usklađeno sa tržištem rada, ili s finansijskim tržištem, ili s tržištem usluga. Potom dolazi prekogranična trgovina, gde je potrebno odrediti ili dogovoriti se o tome kako se prelazi granica. Recimo, šta sa carinama, ili sa standardima, ili sa eventualnim problemima na jednoj strani granice koji mogu da imaju posledice na drugoj strani granice. Posebno kada je reč o tržištu rada i o finansijskom tržištu. Čak i da je reč o skupu anarhičnih tržišta, postojali bi svi ti problemi.

A onda dolazi na red privredna politika u nedostatku političke anarhije. Kod toga je potrebno zapaziti da su sva sredstva privredne politike supstitutivna, ako ne pojedinačno onda u kombinaciji sa drugim. Uz to, političke zajednice su teritorijalne, pa recimo može svaka država da ima sopstveni novac. I da novčanom politikom utiče na trgovinu slično carinama, recimo ako su carine ukinute. Isto važi i za poreski sistem, kojim se može uticati na praktično sva tržišta.

Sa svim se ovim suočava Velika Britanija u pregovorima sa Evropskom unijom. Najzanimljiviji je primer regulisanja buduće trgovine između Republike Irske i Severne Irske. Obe strane se protive ponovnom podizanju granica. Pa se govori o gotovo nevidljivoj granici, što bi bilo obezbeđeno različitim tehnološkim inovacijama. To ne bi značilo da je uspostavljeno ili sačuvano zajedničko tržište jer se olakšavanjem prelaska granice ne integrišu tržišta zato što se razlikuju propisi, carine, politika prema trećim tržištima i, konačno, privredna politika. Tako da se može prevoziti roba kao da granice i nema, ali nje, sa stanovišta pravila trgovanja, i te kako ima. Pogotovo kada je reč o tržištu usluga i rada.

Isto važi i za zajedničko tržište na Zapadnom Balkanu. Već postoji regionalna zona slobodne trgovine (CEFTA), kojom se reguliše ne samo promet robe već i tržište usluga, a moglo bi da se ustanovi i tržište rada. Kada se zagovara takvo zajedničko tržište, veoma se često navode troškovi prelaska granice. Ali uzmimo da se tu prekopira rešenje koje će se primeniti u odnosima Irske i Britanije, kada se naravno nađe. Ostaje potreba da se uskladi sva regulativa između svih zemalja članica. Recimo, u oblasti zapošljavanja i svega što je s tim povezano. Pa na red dolazi finansijsko tržište, gde bi bilo potrebno da se uspostavi jedinstvena kontrola banaka.

Naravno, zajedničko tržište bi najverovatnije podrazumevalo i carinsku uniju. Uzmimo da se ona dogovori; dakle, da se ujednače carine prema trećim zemljama. Ovo, naravno, podrazumeva da se trgovački sporazumi s tim trećim zemljama dogovaraju i potpisuju zajednički. To može da znači i da je jedna zemlja spremna da plaća veću cenu za proizvod druge zemlje jer se carinska unija štiti od trećih zemalja koje imaju jeftiniji proizvod.

Uz sve to, potrebno je usaglašavanje privrednih politika. Uzmimo da neke zemlje imaju fleksibilne kurseve, a druge fiksne ili čak koriste strani novac, evro, primera radi. One koje to mogu devalvacijom bi poboljšale, bar kratkoročno, svoje izglede na zajedničkom tržištu. Isti se cilj može postići i drugim merama privredne politike, recimo u ovom slučaju fiskalnom devalvacijom (povećanjem poreza na potrošnju i smanjenjem poreza na dohodak). Uz to, moguće su ne male razlike u strukturnim politikama, pod čim se podrazumevaju svakojake razlike u pravilima koja važe na tržištima pojedinih zemalja.

To sve trebalo bi ujednačiti kako bi se uspostavilo zajedničko tržište. Koje postoji u Evropskoj uniji, mada uz ne mali broj nedostataka. I koje se gradi već nekoliko decenija. U slučaju Zapadnog Balkana verovatno bi najbrži put stvaranja zajedničkog tržišta bio pristupanje Evropskoj uniji. Što, kao što se vidi, ide sporo, tamo gde uopšte ide.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side