29.04.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Zamka likvidnosti

Vladimir Gligorov: Zamka likvidnosti
Ne samo Pol Krugman, već i Međunarodni monetarni fond (MMF), upozoravaju da su izazovi sa kojima se privredna politika suočava u ovoj krizi razlikuje od onih u uobičajenim poslovnim ciklusima – zato što je monetarna politika sputana zamkom likvidnosti pa je, kratkoročno posmatrano, potrebna ekspanzivna fiskalna politika.

Doduše, programi koje MMF nudi zemljama koje se suočavaju sa velikim finansijskim problemima uglavnom pozivaju na štednju i, dakle, na restriktivnu fiskalnu politiku. Otkuda ta nesaglasnost?

Šta je zamka likvidnosti? Kada je reč o dolaru, britanskoj funti, jenu ili evru, to je kada je kamatna stopa odgovarajuće centralne banke jednaka nuli ili je veoma blizu njoj. Usled toga, monetarnom se politikom ne može na uobičajen način podstaći privredna aktivnost, jer kamatna stopa ne može dodatno da se smanji.

Tako da ako domaćinstva i preduzetnici i pri kamatnoj stopi od nula odsto cene da im se više isplati da drže novac, a da ga ne ulažu, centralna banka ne može da na njihovo ponašanje utiče smanjenjem kamatne stope čime bi, kad bi mogla, učinila držanje novca još manje privlačnim, a čime bi uticala na potrošnju ili na ulaganja, a u najboljem slučaju, i na jedno i na drugo.

Ukoliko, dakle, bar uobičajene monetarne mere postaju nemoćne, alternativa je povećana javna potrošnja ili smanjenje poreza, što naravno vodi povećanom zaduživanju i rastu javnog duga.

No, u okolnostima kada su kamatne stope praktično jednake nuli, zaduživanje države je zapravo veoma jeftino, što dodatno opravdava ekspanzivnu fiskalnu politiku. Kasnije, naravno, kada se izađe iz zamke likvidnosti, neophodno je smanjiti javnu potrošnju ili povećati poreze ili neku kombinaciju jednoga i drugoga.

Šta, međutim, činiti kada je svet u zamci likvidnosti, ali neka konkretna, mala, a finansijski rovita privreda, ne može da dođe do dodatnih kredita prema niskim kamatnim stopama? Recimo, balkanske zemlje zajme po kamatnim stopama od pet do sedam odsto u evrima. U tom se smislu može reći da se i one nalaze u zamci likvidnosti?

Pre godinu ili dve veoma je bilo popularno poređenje Španije sa Velikom Britanijom po tome što je razlika prinosa na njihove državne obveznice bila velika, a javni dug ove druge bio je veći od one prve (kao procenat od BDP-a). Objašnjenje je bilo da Velika Britanija zajmi u svom, a Španija u tuđem novcu, jer svoj nema.

Koliko je to tačno druga je tema, pogotovo što su se stvari promenile posle promene politike Evropske centralne banke koja je stavila do znanja da je evro, naravno, i španski novac.

No, kako stoji stvar sa zemljama koje imaju sopstveni novac, ali ga malo ko koristi? To je, uglavnom, balkanska situacija. Dinar, kuna ili denar ne koriste se previše ni kada se štedi niti kada se daju krediti. Usled bojazni da bi centralna banka u svakom času mogla da odluči da ih obezvredi, rizik finansiranja u domaćem novcu trajno je povećan, usled čega se ne samo isplati štedeti u evrima, uglavnom, već i uzimati kredite u inostranstvu, usled čega su kamatne stope u domaćem novcu visoke, pa se čak i države sve više zadužuju u inostranstvu, gde im se zaračunavaju visoke kamate, po nekoliko procentnih poena iznad onih koje plaća zemlja čiji je to novac i koje su uhvaćene u zamci likvidnosti.

Tako nastaje monetarno-fiskalni režim kad centralna banka ne može baš mnogo da uradi na smanjenju kamatnih stopa, mada su one visoke ili veoma visoke, a fiskalne vlasti ne mogu da se zadužuje dodatno, jer javni dug raste neodrživim tempom pošto su i kamatne stope u stranom novcu previsoke čak i ako se privreda ne bi nalazila u recesiji ili u stagnaciji, već bi imala relativno pristojan privredni rast.

U tim okolnostima MMF bi ili mogao da dela kao svetska centralna banka – otprilike kao što je odlučila da se ponaša Evropska centralna banka kada je reč o evrozoni – ili mora da nastavi da upozorava na neodrživost fiskalne politike zemalja koje merama sopstvene centralne banke ne mogu da pojeftine kreditiranje.

Kako je prva opcija ili sasvim neizvodljiva ili može samo u veoma ograničenom smislu da se koristi, ostaje ovo drugo. To je i razlog da MMF poziva razvijene zemlje da ne mare za fiskalne deficite dok se ne obezbedi održivi privredni oporavak, a traži od malih, manje razvijenih, a finansijski problematičnih zemalja, čak i kada se nalaze u recesiji i čija je monetarna politika nemoćna kao da je uhvaćena u zamku likvidnosti iako su kamatne stope neprihvatljivo visoke – da se posvete štednji, da smanjuju potrošnju i povećavaju poreze kako bi smanjile fiskalne deficite i tako obuzdale rast javnog duga.

To samo steže zamku likvidnosti i pogoršava stanje u javnim finansijama, jer privrednog oporavka nema.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side