23.12.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro Medija centar
Zašto se raspao jugoslovenski novčani savez, a evropski opstaje uprkos mnogobrojnim sličnostima? I šta bi se iz toga moglo zaključiti o novčanoj politici u malim, otvorenim privredama kao što su one na Balkanu?

Najpre o sličnostima. Osnovna je u tome što su u Jugoslaviji, kao i sada u zoni evra, postojale zemlje poverioci i zemlje dužnici. Onda su to u velikoj meri bile Slovenija i Hrvatska, a sada je to u evrozoni pre svih Nemačka. Uz to, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u evrozoni, nije postojao takozvani bankarski savez, pre svega usled značajne fiskalne decentralizacije. Zapravo, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u Evropskoj uniji, nisu postojali neposredni poreski prihodi, osim onih od carina. To praktično znači da su ne samo sve značajne socijalne funkcije decentralizovane na zemlje članice, već i da zaštitu od eventualnih finansijskih kriza treba da pruži lokalni, a ne savezni budžet. Iz čega se može predvideti da će novčani i politički savez biti stavljen na veliku probu ako dođe do krize dugova, stranih ili domaćih. Postaviće se pitanje o tome ko bi trebalo da plaća čije troškove i zašto, a odgovor bi mogao da bude da nema spremnosti da se oni snose zajednički i onda zapravo i nema zajednice.

U jugoslovenskom slučaju do raspada nije došlo pretežno iz ekonomskih ili monetarnih razloga, pa bi se čak moglo reći da je postojala spremnost da se s njima zemlja suoči jer je 1988. došlo do solidarnog preuzimanja odgovornosti za sve strane dugove, a korišćena je i inflacija kako bi se smanjili ili eliminisali unutrašnji dugovi. Do raspada je došlo iz političkih razloga, ali to je druga tema.

U Evropskoj uniji nema spremnosti da se uspostavi zajednica poverilaca i dužnika ili se ona veoma sporo formira. Takođe, ne razmišlja se o tome da se pribegne finansijskoj represiji, dakle da se inflacijom oporezuju poverioci i pomogne dužnicima. Razlika je i u tome što se politički sporovi rešavaju demokratskim i sredstvima dogovaranja unutar institucija Evropske unije. Zaista, popularnost nacionalista raste, ali za sada više kao glas protesta, a manje kao realna alternativa. Ima onih koji smatraju da bi upravo u tim okolnostima bilo lakše odustati od novčanog saveza i povratiti monetarnu suverenost, ali to još uvek nije popularno praktično nigde. Zašto?

Osnovni razlog je taj što se procenjuje da bi međudržavna preraspodela bila manja od one unutar samih država. Drukčije rečeno, izgubili bi domaći poverioci, štediše pre svih, i to više nego što bi se dobilo nestajanjem ili smanjenjem obaveza prema stranim poveriocima. Uz to, dodatno bi se smanjila vrednost ne samo rada, već i imovine svake vrste. U izvesnom smislu odustajanje od vraćanja stranih dugova bilo bi nadoknađeno prodajom imovine strancima po znatno nižoj ceni. To je u velikoj meri ono što dogodilo u Jugoslaviji i u zemljama koje su iz nje nastale. Nije da se to nije predviđalo, ali se računalo da će se sve to nadoknaditi političkim dobicima. Te zablude za sada u Evropskoj uniji nema, pa tako i nema zahteva za novčanom devolucijom.

Šta to znači za male balkanske zemlje koje imaju sopstveni novac? Ono što se vidi jeste da one nisu postigle nikakvu monetarnu suverenost. Zapravo, jugoslovenski dinar, koji nikada nije bio u potpunosti konvertibilan, osim možda manje od godinu dana 1990, bio je razmenljiv za drugi novac praktično svuda gde je to bilo značajno, dok se to ne može reći za novac gotovo svih balkanskih zemalja. Evro i ponegde dolar je stvarni ili rezervni novac, domaći je novac zapravo samo sredstvo inflatornog poreza ili zarade na takozvanoj senjoraži (proviziji centralne banke na štampanju novca).

Teorijski, sopstveni bi novac mogao da bude od koristi kao sredstvo održavanja konkurentnosti privrede. Recimo, u sadašnjim okolnostima kuna bi mogla da devalvira, kao što je devalvirao dinar, na primer. To bi trebalo da podrži izvoz i ubrza privredni oporavak. Ovo bi trebalo da se dogodi preko smanjenja plata u evrima, ukoliko naravno plate nisu indeksirane u evrima. To svakako nije slučaj sa zemljama koje su već neko vreme u novčanom savezu, što je dodatni razlog da vraćanje novčane suverenosti ne izgleda naročito privlačno ni privrednim i monetarnim vlastima.

U većini balkanskih zemalja koje imaju svoj novac monetarne vlasti nisu sposobne da koriste režim plivajućeg kursa, dok devalvacije uglavnom teže da imaju kratkoročno dejstvo usled ubrzanja inflacije i tereta dugova u stranom novcu. Tako da kada zemlje članice evrozone uporede stanje u kojem se nalaze sa onim u uporedivim zemljama koje imaju sopstveni novac (o efektima raspada jugoslovenske novčane unije da i ne govorimo), ostanak u Evropskoj monetarnoj uniji izgleda sasvim privlačno.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side