23.12.2013 Beograd

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro

Vladimir Gligorov: Zašto opstaje evro Medija centar
Zašto se raspao jugoslovenski novčani savez, a evropski opstaje uprkos mnogobrojnim sličnostima? I šta bi se iz toga moglo zaključiti o novčanoj politici u malim, otvorenim privredama kao što su one na Balkanu?

Najpre o sličnostima. Osnovna je u tome što su u Jugoslaviji, kao i sada u zoni evra, postojale zemlje poverioci i zemlje dužnici. Onda su to u velikoj meri bile Slovenija i Hrvatska, a sada je to u evrozoni pre svih Nemačka. Uz to, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u evrozoni, nije postojao takozvani bankarski savez, pre svega usled značajne fiskalne decentralizacije. Zapravo, ni u Jugoslaviji, kao ni sada u Evropskoj uniji, nisu postojali neposredni poreski prihodi, osim onih od carina. To praktično znači da su ne samo sve značajne socijalne funkcije decentralizovane na zemlje članice, već i da zaštitu od eventualnih finansijskih kriza treba da pruži lokalni, a ne savezni budžet. Iz čega se može predvideti da će novčani i politički savez biti stavljen na veliku probu ako dođe do krize dugova, stranih ili domaćih. Postaviće se pitanje o tome ko bi trebalo da plaća čije troškove i zašto, a odgovor bi mogao da bude da nema spremnosti da se oni snose zajednički i onda zapravo i nema zajednice.

U jugoslovenskom slučaju do raspada nije došlo pretežno iz ekonomskih ili monetarnih razloga, pa bi se čak moglo reći da je postojala spremnost da se s njima zemlja suoči jer je 1988. došlo do solidarnog preuzimanja odgovornosti za sve strane dugove, a korišćena je i inflacija kako bi se smanjili ili eliminisali unutrašnji dugovi. Do raspada je došlo iz političkih razloga, ali to je druga tema.

U Evropskoj uniji nema spremnosti da se uspostavi zajednica poverilaca i dužnika ili se ona veoma sporo formira. Takođe, ne razmišlja se o tome da se pribegne finansijskoj represiji, dakle da se inflacijom oporezuju poverioci i pomogne dužnicima. Razlika je i u tome što se politički sporovi rešavaju demokratskim i sredstvima dogovaranja unutar institucija Evropske unije. Zaista, popularnost nacionalista raste, ali za sada više kao glas protesta, a manje kao realna alternativa. Ima onih koji smatraju da bi upravo u tim okolnostima bilo lakše odustati od novčanog saveza i povratiti monetarnu suverenost, ali to još uvek nije popularno praktično nigde. Zašto?

Osnovni razlog je taj što se procenjuje da bi međudržavna preraspodela bila manja od one unutar samih država. Drukčije rečeno, izgubili bi domaći poverioci, štediše pre svih, i to više nego što bi se dobilo nestajanjem ili smanjenjem obaveza prema stranim poveriocima. Uz to, dodatno bi se smanjila vrednost ne samo rada, već i imovine svake vrste. U izvesnom smislu odustajanje od vraćanja stranih dugova bilo bi nadoknađeno prodajom imovine strancima po znatno nižoj ceni. To je u velikoj meri ono što dogodilo u Jugoslaviji i u zemljama koje su iz nje nastale. Nije da se to nije predviđalo, ali se računalo da će se sve to nadoknaditi političkim dobicima. Te zablude za sada u Evropskoj uniji nema, pa tako i nema zahteva za novčanom devolucijom.

Šta to znači za male balkanske zemlje koje imaju sopstveni novac? Ono što se vidi jeste da one nisu postigle nikakvu monetarnu suverenost. Zapravo, jugoslovenski dinar, koji nikada nije bio u potpunosti konvertibilan, osim možda manje od godinu dana 1990, bio je razmenljiv za drugi novac praktično svuda gde je to bilo značajno, dok se to ne može reći za novac gotovo svih balkanskih zemalja. Evro i ponegde dolar je stvarni ili rezervni novac, domaći je novac zapravo samo sredstvo inflatornog poreza ili zarade na takozvanoj senjoraži (proviziji centralne banke na štampanju novca).

Teorijski, sopstveni bi novac mogao da bude od koristi kao sredstvo održavanja konkurentnosti privrede. Recimo, u sadašnjim okolnostima kuna bi mogla da devalvira, kao što je devalvirao dinar, na primer. To bi trebalo da podrži izvoz i ubrza privredni oporavak. Ovo bi trebalo da se dogodi preko smanjenja plata u evrima, ukoliko naravno plate nisu indeksirane u evrima. To svakako nije slučaj sa zemljama koje su već neko vreme u novčanom savezu, što je dodatni razlog da vraćanje novčane suverenosti ne izgleda naročito privlačno ni privrednim i monetarnim vlastima.

U većini balkanskih zemalja koje imaju svoj novac monetarne vlasti nisu sposobne da koriste režim plivajućeg kursa, dok devalvacije uglavnom teže da imaju kratkoročno dejstvo usled ubrzanja inflacije i tereta dugova u stranom novcu. Tako da kada zemlje članice evrozone uporede stanje u kojem se nalaze sa onim u uporedivim zemljama koje imaju sopstveni novac (o efektima raspada jugoslovenske novčane unije da i ne govorimo), ostanak u Evropskoj monetarnoj uniji izgleda sasvim privlačno.

autor: Vladimir Gligorov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side