04.05.2015 Beograd

Vladimir Gligorov: Zavisnost i moć

Vladimir Gligorov: Zavisnost i moć
Zanimljivo je koliko je uvreženo shvatanje da su zemlje koje uvoze gas i naftu zavisne od Rusije, pa se veruje da to toj zemlji daje veliku moć u međunarodnim odnosima. Šta ako, retorički se pita, Rusija zavrne slavinu? Šta, zaista?

Uzmimo dve zemlje od kojih jedna izvozi samo jedan proizvod, recimo upravo taj gas ili tu naftu, i drugu zemlju koja plaća uvoz raznovrsnim industrijskim proizvodima. Tu je, naravno, i ostali svet. Koja zemlja trpi veću zavisnost? Nije nevažno šta sve te zemlje proizvode mimo toga, za domaću upotrebu takoreći. Neka su to usluge ili roba koju nije moguće izvoziti usled visokih troškova transporta. Pojednostavljeno govoreći, imamo zemlju koja proizvodi i izvozi gas i naftu i zemlju koja izvozi industrijske proizvode. Ostatak sveta proizvodi, recimo, hranu i nju i izvozi. Pored toga, tu su i usluge. Ko ima veću moć uticanja na druge ili, drukčije rečeno, ko može druge više da ucenjuje?

Obično se misli da je to onaj koji može da isključi struju i grejanje, štaviše može da zaustavi sve ako odluči da ne izvozi energiju ili, zapravo, njene izvore. Uzmimo, konkretnosti radi, primer Ukrajine i pretpostavimo da ruski izvoz gasa ide upravo preko Ukrajine, ne samo u tu zemlju, već i u ostatak Evrope, uopšte na veliko tržište. Ko je zavisniji od koga, Rusija od Ukrajine ili obratno? Uzmimo, još, da sve što Rusija uvozi ide preko Ukrajine, recimo zato što se tako ostatku sveta isplati. Jasno je da postoji međuzavisnost, ali čija je zavisnost veća?

Uzmimo da Rusija odluči da ne uvozi neki industrijski proizvod ili hranu, koliko će to pogoditi Ukrajinu ili ostatak sveta? Zavisi od toga koliko je širok raspon izvozne robe. Ako je veliki, uticaj gubitka tržišta za jedan od izvoznih proizvoda ne bi trebalo da ima previše veliki uticaj na ukupnu privredu. Drukčije stoji stvar sa zemljom koja izvozi jedan ili mali broj proizvoda. Eventualna promena tražnje za tim proizvodom ima značajne posledice po izvoz, pa onda i po sposobnost da se finansiraju i uvoz i kupovina domaćih proizvoda. Uz to, eventualno povećanje potrebe za zaradom, recimo da bi se popunio budžet, zahteva da se poveća i ponuda te jedne izvozne robe, što u normalnim okolnostima podrazumeva smanjenje njene cene. U obratnom slučaju, eventualna povećana ponuda izvozne robe ne mora da ima značajniji uticaj na njenu cenu, jer je reč o malim količinama, a verovatno će biti dostupne i mnoge zamene.

U normalnim okolnostima, što znači da nema nekih posebnih razloga da se prekidaju trgovački tokovi, zavisnost Rusije je veća od Ukrajine nego obratno ili, drukčije rečeno, eventualni prekid izvoza gasa i nafte imao bi veće efekte na rusku privredu nego što bi, recimo, to bio pad kupovine ukrajinskih proizvoda, bilo da je reč o industrijskoj ili o poljoprivrednoj robi.

To je, u stvari, i najveći problem, politički više nego privredni u Evropi. Zavisnost Rusije od izvoza samo malog broja proizvoda čini da je ona izložena većem riziku, jer od prihoda od njihovog izvoza zavisi i javna i privatna potrošnja. Naravno, i mogućnost uvoza, što je značajan dodatni udarac na blagostanje, jer alternativne domaće proizvodnje nema. Nasuprot tome, Ukrajina zaista proizvodi malo, iz mnogobrojnih razloga, ali u meri u kojoj ona proizvodi izvoznu industrijsku i poljoprivrednu robu, stabilnost njenog izvoza je veća, bar dok su prilike uobičajene.

I sada, tu je taj problem ruske velike zavisnosti od malog broja proizvoda za izvoz i sa tim povezane potrebe da na kretanja na tržištu tom robom utiče, što je izazov da se potegne za instrumentima moći. Kada bi to bila mala zemlja, sva je prilika da bi, recimo kao Norveška, gledala da se osigura od tržišnih rizika. To ne mora da bude najjednostavnija stvar na svetu, ali je bar problem jasno definisan i nije potrebno tragati za nekim posebnim merama, za nekim izvorom moći kojom bi se obezbedile povoljne prilike na tržištu.

U slučaju velike zemlja kao što je Rusija, koja je takođe veoma zavisna od izvoza male grupe proizvoda, iskušenje je veliko da se posegne za silom, jer eventualno povećanje proizvodnje i prodaje, usled uticaja na cene, može da dovede do manjih, a ne većih prihoda. Uz to, tu su i veoma nestabilna kretanja cena, koja se u velikoj meri prenose na unutrašnju privrednu i političku nestabilnost. Pa se stabilnost može videti ostvarivom silom ili pritiskom, ucenom o zavrtanju slavine gasa, recimo.

To je jedan vid problema s kojim se suočavaju i Rusija i Evropa trenutno u Ukrajini. Problem Rusije jeste velika zavisnost od izvoza veoma malog broja proizvoda, koju, tu zavisnost, njene vlasti cene da mogu da neutrališu oslanjanjem na moć i silu. Eventualna industrijalizacija Rusije verovatno bi bila najveći doprinos miru u Evropi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 5.05.2015, 17:48h sremac (1)

    Vladimire nafta tipa brent presla 69 dolara

  • 4.05.2015, 15:25h makijaveli (1)

    Kao i obicno, veoma realna i izbalansirana analiza stanja u svetu zavisnom od energenata.

  • 4.05.2015, 15:14h budavi (1)

    Svasta sam do sada procitao ,ali ovakva analiza ne bi prosla,ni u osnovnoj skoli.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side