09.02.2018 Beograd

Željko Hubač: Vreme čuda

Željko Hubač: Vreme čuda
(Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, p.a.)

U zemlji u kojoj je sistem obrazovanja obesmišljen do te mere da je broj vukovaca u osnovnim školama dostigao magični procenat “nacionalne genijalnosti”, zahvaljujući sistemu u kojem ambiciozni roditelj uvek dobija bitku koju ne vodi sa radnim navikama svoga deteta već sa obespravljenim i ravnodušnim, socijalno degradiranim učiteljima i nastavnicima, u zemlji u kojoj se u srednjim školama odeljenja “takmiče” u broju izostanaka koji su odavno postali četvorocifreni, u zemlji u kojoj postoje fakulteti na kojima je za sticanje diploma dovoljan duboki džep, a za koje važi anegdota da pored njih ne treba voziti otvorenih prozora jer može da se desi da vam u auto uleti neka diploma, u zemlji u kojoj dekana jednog od najvećih univerziteta optužuju za falsifikovanje doktorskih diploma rođacima, a on je i dalje dekan zbog nakaradnog tumačenja pojma autonomije univerziteta (kalifat u kojem svi koji se bune fasuju epitet Iznoguda, p.a.), u zemlji u kojoj je lakše noktima poravnati Đavolju varoš nego procesuirati obeleženim novčanicama dokumentovano podmićivanje fakultetskih profesora, koji su i dalje profesori (isti onaj kalifat, p.a.), i da ne nabrajamo dalje, dakle u takvoj zemlji je ove godine broj kandidata za članove Akademije nauka došao do magičnih 100!!! Ima ih da dva i po puta napune onu “malecnu” francusku akademiju, a vele ovi što precizno broje, biće i kusura...

Ne bismo ovom prilikom da valorizujemo dela koja stoje iza ovih ljudi, nesporne su vrednosti nekih od njih, najzad, ima i među mnogobrojnim članovima kvalitetnih starina, u suštini nismo ni kompetentni da vrednujemo naučni i ini rad ni stalnih, ni dopisnih, ni kandidovanih, želimo samo da ukažemo na evidentno apsurdnu situaciju koja neminovno vodi do potpunog obesmišljavanja suštine postojanja same Akademije. Jer, ako ovo društvo ima potencijal od 100 kandidata godišnje za članstvo u Akademiji nauka, onda je ova zemlja sinonim za vrednost obrazovnog sistema u svetu. Na primer, ako jedna Finska (sasvim smo slučajno uzeli ovu zemlju u kojoj deca slušaju nastavu u čarapama kao primer, zarad ilustracije teze i bez ikakve želje da izazovemo neki međunarodni incident, te otežamo našoj veštoj diplomatiji pregovaračke pozicije, p.a.) želi da svoj obrazovni sistem kodifikuje kroz svetu prepoznatljive aršine, onda bi oni mogli da svoj domet u obrazovanju definišu kao 0,X Srbija. To “X” ne znamo koliko je, ali pouzdano znamo da je neka od osnovnih cifara (od 1 do 9, p.a.) jer je jedinica mere za sistem obrazovanja u svetu “1 Srbija” vrednosni ekvivalent jedinici mere za kapacitivnost (1 Farad, p.a.)!

Cinično je ovo dosadašnje pisanije, neko će reći defetističko, oportunističko, u neskladu je sa “krvavim” naporima pojedinaca da reformišu obrazovanje, unaprede socijalni status prosvetarima i sasvim je moguće da su svi oni donekle u pravu, ali s obzirom na to da još nismo naučili da na probleme ukazujemo na drugi način – to je valjda zato što nismo ni magistrirali, a kamoli doktorirali, pa i master nam je s neba pao usled jedne od mnogobrojnih uredbi koju je u sistemu BB (čitaj: Bolonja Beograd, p.a.) usklađivanja iznedrila naša reformska višedecenijska stihija – neka nam Bog (Ministarstvo prosvete, p.a.) oprosti.

Ne mislimo mi da će ovo neke čestite kandidate naterati da se povuku iz trke za statusom Akademika i time započnu utopističku borbu za suštinsku promenu sistema obrazovanja, još manje se nadamo čudu da se svih 100 i više kandidata udruže u tom bojkotu trke apsurda, a sigurni smo da je biblijsko čudo, ravno oživljavanju Lazara (oživeo ga je Hrist negde pred kraj Starog veka, p.a.), da se članovi Akademije nauka (i stalni i dopisni, p.a.) iz protesta odreknu svog statusa zbog hiperprodukcije članstva koja dovodi u pitanje sve one nesporne vrednosti koje naša naučna zajednica ima – nemoguće.

U zemlji u kojoj je svaki njen stanovnik najbolji selektor fudbalske reprezentacije, teško je postići konsenzus o bilo čemu. Znači, čudo je nemoguće. A nama, čudo jedno, samo čudo može da pomogne...

. . .

Sajt Droga Srbije uzbudio je duhove u Srbiji. Fotografije dece koja rade selfije (ili ih druga deca slikaju) dok konzumiraju narkotike, posebno fotografija devojčice s rancem na leđima koja se slikala kako duva pored policijskog automobila u po bela dana, iznenadile su javnost. E, sad, definišimo koja je to javnost koja je iznenađena: oni koji nemaju decu u školama, oni koji ne čitaju novine i ne gledaju TV (digitalnog signala, brojnih emitera koji su žestoka konkurencija SBB-u), kao i oni koji zbog raznih sasvim razumljivih razloga ne razgovaraju s ljudima koji imaju decu u školama i TV (a sami nemaju decu u školama i nemaju TV), kao i brojni pripadnici brojnih mormonskih zajednica u Srbiji. Dobro, i dalje smo cinični, oportuni... Defetistički nastrojeni... Svi znamo da je droga odavno ušla u osnovne škole i da je postala statusni simbol. Svi znamo da ne preduzimamo adekvatne korake da puteve droge u obrazovnim institucijama suzbijemo koordinisanom akcijom zdravstvenih, socijalnih i policijskih službi. Najlakše je obrisati sajt... I desiće se čudo.

. . .

Čudesno je vreme u kojem živimo. Predrevolucionarno. Sanjamo revoluciju. Nismo idealisti. Nemamo ideologiju. Imamo jake sedative i potrebu za komforom. (Doći će i naši na vlast. Koji su naši? Videćemo... p.a.).

 

Biografija

Dramski pisac i pozorišni režiser Željko Hubač radi kao v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. U bogatom opusu beleži 39 premijera svojih drama na domaćim i stranim scenama, učešće na 40 festivala i 50 osvojenih nagrada. Dela su mu prevođena na engleski, nemački, ruski, bugarski, poljski i japanski jezik.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw