02.08.2018 Beograd

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”
Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

To samo po sebi i ne bi bila udarna vest da Njegovo Veličanstvo Predsednik tom prilikom nije rekao da je država obezbedila rekordne nagrade za fudbalsku reprezentaciju Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu u Rusiji i najavio da će državni tim dobiti 10 miliona evra ukoliko osvoji turnir.

Nije Aleksandar Vučić, NJPV, to obećanje tek tako dao. Znao je on veoma dobro da obećanja ništa ne koštaju. Obećavao je NJPV i hleb za tri dinara, i da će pohapsiti sve tajkune i lopove, počev od Đilasa, pa do onog (KOSMAJCA), čije ime niko ne sme ni da izgovori, da su za Savamalu krivi kompletni idioti i da će Siniša Mali biti smenjen (istina, i jeste, sada je “samo” ministar finansija), da ćemo imati najveće plate i penzije za dve-tri godine (ali nije rekao kada da počnemo da brojimo)...

Elem, kao dobar poznavalac fudbalskih (ne)prilika u Srbiji (ko li ono beše amnestirao od sudskog gonjenja Terzića i Džajića i postavio ih na rukovodeće funkcije u “njegovoj” Zvezdi?), NJPV je, između ostalog, u svojoj biografiji upisao i “navijač sa severa” i kao takav veoma dobro zna koliki su dometi “njegovog” nacionalnog tima (Kolinda, vrlo verovatno, nije bila na “severu” ali su joj njeni savetnici na vreme rekli da se ne “frlja” milionima jer... preti opasnost).

Za Vučića, tj. “njegovu Srbiju”, nije bilo opasnosti – naša reprezentacija je na Svetskom prvenstvu ostvarila rezultat koji se od nje i očekivao. Možda i više, bili su prvi, posle Nemačke, koji su napustili Mundijal. Dakle, nije bilo opasnosti da će državni budžet biti ispražnjen za DESET miliona evra. Kao što preti opasnost da će Vlada Srbije uložiti 150 miliona za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Ostružnici. Jer, čak i NJPV zna da nije dovoljno izgraditi “samo” stadion za šezdesetak hiljada ljudi već, između ostalog, treba za potencijalne navijače (istina njih u ovom trenutku i nema baš toliko, ni približno) već i za svakog desetog treba obezbediti parking-mesto.

O ostalim pratećim sadržajima da i ne govorimo. Ali, NJPV zna da obećanja ništa ne koštaju.

NJPV nije priredio “svečani prijem” za vaterpoliste uoči Evropskog prvenstva u vaterpolu. Jer, i njima bi morao da obeća “nešto”. Međutim, kao što sam već rekao, NJPV nije, kako to neki misle, naivan. Znao je (čak i on) da vaterpolisti nisu u rangu fudbalera – oni su najbolji u Evropi, na svetu, i ako njima obećaš nagradu za zlato, oni će je vrlo verovatno i osvojiti. Zapravo, osvojiće je oni bez njegove nagrade. Čak i njegovi “kompletni idioti” su, poput ogromne većine ljudi koji žive na ovim prostorima, znali da oni mogu o(p)stati na “krovu” Evrope i sveta. Njima NJPV nije smeo da obeća ni deseti deo onoga što je obećao fudbalerima.

Vaterpolistima je Vlada (čitaj NJPV) udelila “celih” 280.000 evra, a tu “radosnu” vest (za razliku od nikad većeg povećanja plata i penzija, dovođenja stranih investitora, otvaranja fabrika za 200 zaposlenih, svečano otvaranih kilometar i kusur metara auto-puta, i sličnih “uspeha”...) nije obznanio NJPV već je Vlada izdala saopštenje da je dodeljeno vaterpolistima: GOJKU PJETLOVIĆU, DUŠANU MANDIĆU, VIKTORU RAŠOVIĆU, SAVI RANĐELOVIĆU, MILOŠU ĆUKU, DUŠKU PJETLOVIĆU, NEMANJI VICU, MILANU ALEKSIĆU, NIKOLI JAKŠIĆU, ANDREJI PRLAINOVIĆU, FILIPU FILIPOVIĆU, STEFANU MITROVIĆU i BRANISLAVU MITROVIĆU, kao i selektoru DEJANU SAVIĆU.

Ostale članove Stručnog štaba – VLADIMIRA VJASINOVIĆA, STEFANA ĆIRIĆA, ŽARKA PETROVIĆA, VLADIMIRA PETROVIĆA (treneri), NIKOLU REPCA (lekar), VLADIMIRA RADOVIĆA, MARKA JOVIĆA (fizioterapeuti) i DEJANA STEVOVIĆA (mediji), Vlada (čitaj NJPV) ne spominje. Oni kao da nisu bili mesecima odsutni od svojih porodica niti dali doprinos četvrtom uzastopnom zlatu na Evropskim prvenstvima, oni su u Barselonu, valjda, išli poput nekih “navijača” u Rusiji i tamo se nisu, slučajno, našli u lošem društvu.

Naravno, NJPV nije propustio priliku da se sa zlatnim “delfinima” slika, saopšti njima i pre svega “svom narodu” lepe vesti – da će za zlato biti nagrađeni “koliko Srbija može da nagrađuje svoje šampione” i da će ON lično i Vlada učiniti sve da se popravi materijalna situacija, “da će država dati više novca nego ikada toj sportskoj organizaciji”. Meni to zvuči odnekud poznato, nije li to isto kao i najveće plate, najveće penzije? Obećao je i da će Olimpijski bazen u Vrnjačkoj Banji dobiti krov i da će... Samo nije rekao kada, da li će i to biti za “dve, najviše tri godine”. Nisam bio prisutan, pa ne znam da li je obećao i da će nekim “kompletnim idiotima” narediti da prekinu sa uništavanjem Partizana. Jer, taj klub je u poslednjih četrdesetak godina “lokomotiva” našeg vaterpola. U njemu su ponikli, stasali, stekli igračku afirmaciju Mirko Sandić, Zoran Janković, Milan Muškatirović, Igor Milanović, Aleksandar Šapić, Danilo Ikodinović, Aleksandar Šoštar... i bar 80 odsto igrača kojima se sada ponosimo.

Uspeju li u nameri da unište Partizan, plašim se da će “za dve, najviše tri godine” naši “delfini” postati “girice”. Ogromnoj većini igrača koji su osvojili zlato u Barseloni Olimpijske igre će biti poslednje veliko takmičenje. Ko će naslediti Filipovića, Prlainovića, Pjetlovića.... Klubovi koji su “veštački” stvoreni – Bečej, Radnički... mogu da zablistaju godinu, dve, najviše tri, i posle toga sledi potop. Jer, nije sve u novcu. Potreban je plan, program, ljubav prema sportu i ljudi koji znaju svoj posao. Partizan sve to ima, samo nema novac. Dakle, i za vaterpolo važi ona stara – nije sve u novcu, nešto je i u parama.

 

 

Rođen 1. avgusta 1957. godine u Jarkovcu (Banat), gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju završio u Beogradu, FPN nije – birajući između diplome i novinarstva izabrao ovo drugo. Počeo 1978. godine kao dopisnik zagrebačkog Večernjeg lista, pet godina kasnije “dopisuje se” sa novosadskim Dnevnikom, a od 1997. godine je u Danasu, sve do 2016, kada je, pošto je “izgubio dobar glas” (operisao rak glasnih žica), otišao u penziju. Poslednjih godinu dana iz hobija opet piskara za Danas.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side