12.12.2019 Beograd

Bugenvil - izazovi stvaranja nove države

Bugenvil - izazovi stvaranja nove države Foto: Beta/AP/Jeremy Miller
Autonomna oblast Bugenvil u Papua Novoj Gvineji mogla bi da postane najnovija država u svetu pošto su žitelji grupe ostrva na referendumu gotovo jednoglasno glasali za nezavisnost, dok postoje strahovanja da bi njihov uspeh mogao podstaći i druga pacifička ostrva na sličan pokušaj, ali i da će zakomplikovati odnose u regionu, pišu svetski mediji.

Nezavisnost Bugenvila podržalo je oko 98 odsto glasača na referendumu koji je trajao od 23. novembra do 7. decembra, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Mada je referendum odobrila vlada Papua Nove Gvineje, rezultat nije obavezujući, što znači da nezavisnost neće automatski biti proglašena, već će uslediti razgovori s vladom Papua Nove Gvineje kada će ili da li će početi tranzicija ka potpunoj nezavisnosti, navodi BBC.

Ipak, ukazuje BBC, ubedljiva pobeda pristalica nezavisnosti izvršiće pritisak na centralnu vladu da prihvati odvajanje Bugenvila koji je tražio nezavisnost još 1975. godine u vreme nastanka Papua Nove Gvineje, ali je taj zahtev ignorisan.

Nešto više od 200.000 glasača imalo je dve opcije - veću autonomiju ili punu nezavisnost. Glasalo je 181.067 ljudi, od čega se 176.928 opredelilo za nezavisnost, a 3.043 za veću autonomiju, dok je 1.096 glasova bilo nevažeće.

Ako Bugenvil postane najnovija zemlja u svetu, imaće površinu manju od 10.000 kvadratnih kilometara, čime bi bio nešto veći od Kipra, a nešto manji od Libana, ukazuje BBC i dodaje da će i njegovo stanovništvo takođe biti među najmalobrojnijim u svetu.

Neobavezujući referendum je ključni deo mirovnog sporazuma iz 2001. godine kojim je okončan građanski rat na grupi ostrva zapadno od Papue Nove Gvineje.

Nasilje u Bugenvilu počelo je krajem 80-ih godina, posle sporova oko ogromnog rudnika bakra na ostrvu, ukazuje Asošiejted pres.

Iako su prinosi iz tog rudnika bili veliki izvor zarade Papue Nove Gvineje, mnogi žitelji Bugenvila, ističe AP, smatrali su da nemaju nikakve koristi od njega dok se suočavaju sa zagađenjem i ometanjem svog tradicionalnog načina života.

Ministar za Bugenvil u vladi Papue Nove Gvineje Puka Temu rekao je da je rezultat referenduma kredibilan, ali je tražio od glasača da ostatku Papua Nove Gvineje daju dovoljno vremena da prihvati rezultat, ukazujući da parlament ima konačnu reč.

Strahuje se da bi vlada Papue Nove Gvineje, koja ne želi da izgubi deo države i da postavi presedan za druge provincije koje naginju nezavisnosti, mogla da odugovlači period konsultacija koji bi prema proceni nekih posmatrača mogao trajati deset godina, ukazuje Gardijan.

S druge strane, ističe list, postoji zabrinutost da bi odlaganja mogla da izazovu nezadovoljstvo u Bugenvilu i da dovedu do nemira koji bi mogli da ugroze mir na ostrvima.

Istorijsko glasanje usledilo je posle višedecenijskog mirovnog procesa i dugog oporavka od brutalnog građanskog rata između bugenvilskih pobunjenika, s jedne strane, i bezbednosnih snaga Papue Nove Gvineje i stranih plaćenika, s druge strane, od 1988. do 1998. godine. U sukobu je stradalo 20.000 ljudi ili 10 odsto stanovništva, ukazuje agencija Frans pres.

Otkada je francuski istraživač Lui de Bugenvil stigao do malajskog arhipelaga pre više od 200 godina, kontrolu nad Bugenvilom imale su Nemačka, Australija, Japan, Ujedinjene nacije i Papua Nova Gvineja.

Rezultat referenduma podstakao je trku za uticaj među regionalnim silama, Kinom, SAD i Australijom, ističe AFP.

Viši zvaničnici pokreta za nezavisnost Bugenvila, ukazuje AFP, već su pokušali da pokrenu rat za nadmetanje - s upozorenjem da bi nova država mogla da se okrene Pekingu ako zapadne zemlje ne odigraju kako treba i ne ponude finansijsku pomoć.

Gotovo jednoglasni rezultat referenduma na pacifičkim ostrvima prevazišao je očekivanja regionalnih analitičara, što bi pored ubrzanja procesa ka nezavisnosti, moglo i da zakomplikuje odnose u regionu, ocenjuje Njujork tajms.

Ubedljivo glasanje za nezavisnost Bugenvila, ističe američki list, postala je vidljiva inspiracija za druge pokrete za nezavisnost u Tihom okeanu - od Zapadne Papue koja nastoji da se odvoji od Indonezije do Nove Kaledonije koja sledeće godine održava referendum o mogućem odvajanju od Francuske.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side