Republikanci su sačuvali većinu u Senatu, što je omogućilo Trampu da brzo proglasi “ogroman uspeh”, bez pominjanja gubitka Predstavničkog doma.
Demokratska većina u donjem domu Kongresa bi trebalo da ometa delovanje predsednika do kraja njegovog mandata 2021. godine.
“Demokratski Kongres će raditi na rešenjima koja nas okupljaju jer nam je svima dosta podela”, rekla je liderka demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi, i obećala ponovno uspostavljanje “ustavne kontrateže”.
Dve godine posle iznenađujuće Trampove pobede na predsedničkim izborima, kada je ušao u Belu kuću bez političkog ili diplomatskog iskustva, Amerikanci su u velikom broju izašli na glasanje.
Prema procenama medija, demokrate su osvojile Predstavnički dom prvi put posle 2010. S druge strane, republikanci su sačuvali većinu u Senatu, a ona bi mogla da bude povećana za još jedno ili dva mesta.
SAD će tako u januar 2019. ući s podeljenim Kongresom i društvom obeleženim dubokom podelom u pogledu odnosa prema Trampu.
Kongresni izbori su uvek osetljivi za predsednika SAD. Međutim, gubitak Predstavničkog doma uprkos odličnim ekonomskim pokazateljima jeste korak nazad za trenutnog predsednika koji je ovo glasanje predstavljao kao referendum o sebi.
Mapa izbora je ove godine favorizovala republikance, jer su se izbori uglavnom odvijali u većinski konzervativnim državama.
Donald Tramp, koji je juče ostao u Beloj kući i nije se oglašavao na Tviteru, do poslednjeg trenutka je vodio kampanju nizom okupljanja pod sloganom “Učinimo Ameriku velikom” (Make America Great Again).
Nakon što je predsedničku kampanju počeo nazivanjem meksičkih imigranata “silovateljima”, i ovog puta je slao oštre poruke o imigraciji, nazvavši migrantski karavan koji se već nedeljama kreće kroz Centralnu Ameriku “invazijom”.
Juče održani izbori su doneli i brojne novine.
Demokratska kandidatkinja iz Kanzasa Šaris Dejvids postala je prva Indijanka izabrana u Kongres.
Ilhan Omar i Rašida Tlaib, kandidatkinje iz Minesote i Mičigena, prve su muslimanke izabrane u Predstavnički dom. Omar je izbeglica iz Somalije dok je Tlaib dete palestinskih imigranata.
Demokrata Džered Polis je pobedom u Koloradu postao prvi deklarisani homoseksualac na mestu guvernera jedne američke države.
Demokrate osvojile Mejn, zadržale Kaliforniju
Foto: Beta/AP/Rich Pedroncelli
Demokrate su na izborima za guvernere američkih država uspele da zadrže Kaliforniju i osvoje Mejn, dok su republikanci sačuvali Floridu.
U Kaliforniji je za guvernera izabran Gevin Njusom, glasni kritičar predsednika SAD Donalda Trampa, dok je izbore u Mejnu dobila dosadašnja ministarka pravde te države Dženet Mils.
Republikanac Ron De Santis, Trampov saveznik, biće novi guverner Floride pošto je pobedio u početku favorizovanog rivala.
U Kanzasu je drugi Trampov pristalica, Kris Kobak, izgubio izbore pa je Kanzas prešao u ruke demokrata. Novoizabrana demokratska guvernerka biće treći guverner Kanzasa za godinu dana.
Demokrate su takođe preuzele mesto guvernera i u Ilinoisu, Mičigenu i Nju Meksiku, a guvernerka Oregona je reizabrana.
Republikanci su zadržali položaje u Ajdahu, Južnoj Dakoti, Ajovi, Vermontu, Arizoni, Nju Hempširu i Ohaju.
Pre učerašnjih izbora republikanci su imali guvernere u 33 države.
Mediji: Demokrate sada imaju mogućnost da otežaju posao Trampu
Demokrate su prvi put od 2010. osvojile većinu u Predstavničkom domu Kongresa i sada imaju mogućnost da mnogo više otežaju posao predsedniku SAD Donaldu Trampu, prenosi Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Britanski Bi-Bi-Si (BBC) navodi da će demokratska većina u donjem domu Kongresa moći da pokrene nove istrage o Trampovom delovanju, blokira predloge budžeta a možda čak i pokrene proces Trampovog impičmenta, za šta je potrebna prosta većina.
Republikanci će, ipak, zadržati, a možda i ojačati, kontrolu nad Senatom, odakle će i dalje podržavati Trampovu politiku i potvrđivati izbor sudija, navodi BBC.
Amerikanci su doneli mešovitu presudu na prvim izborima posle ulaska Donalda Trampa u Belu kuću, navodi agencija Asošiejted pres (AP).
“Rezultati su omogućili obema stranama da odnesu delimičnu pobedu, ali su istakli izuzetnu preusmerenost glasača u SAD zasnovanu na rasi, polu i obrazovanju. Republikanci su zadržali snagu u konzervativnim, ruralnim državama, dok su demokrate ušle u američka predgrađa”, navodi AP.
Kako navodi američka agencija, više od 50 odsto birača misli da se SAD ne kreću u dobrom pravcu dok isti procenat smatra da je ekonomija SAD u dobrom, ili čak odličnom stanju.
“Zdravstvenu zaštitu i imigraciju je kao najvažnija pitanja na izborima ocenilo 25 odsto birača. Skoro dve trećine reklo je da je Tramp razlog za njihovo glasanje. Tramp je podstakao birače da na prve nacionalne izbore o njegovom predsedavanju gledaju kao na referendum o njegovom rukovođenju, uz ponosno isticanje ekonomskog rasta na nedavnim skupovima”, piše AP.
AP navodi da je, uz republikansku većinu u Senatu, jako teško zamisliti da dođe do opoziva Trampa.
List Vašington post piše da je u slučaju Predstavničkog doma jedino pitanje koliku će većinu demokrate imati, dok su u Senatu “demokratski snovi doživeli rani kraj”.
Njujork tajms je pažnju posvetio i organizaciji glasanja na nekim mestima, gde su neki birači satima čekali u redovima da bi dali svoj glas. Ipak, taj list veliku izlaznost uprkos vremenskim neprilikama smatra “ohrabrujućim znakom ozdravljenja” američke demokratije.