12.12.2019 Brisel

EU: 'Zelena banka' za privredu bez štetnih gasova, carina na robu zemalja koje to ne poštuju

EU: 'Zelena banka' za privredu bez štetnih gasova, carina na robu zemalja koje to ne poštuju Foto: Beta, AP
Vođa Evropske unije danas u Briselu razmatraju prelazak na privredu i tehnologije koje će obezbediti da Evropa, uz druge mere zaštite prirode, postane kontinent bez štetnih gasova i klimatskih promena u idućim decenijama, uz uvođenje carine na robu iz zemalja koje ne budu poštovale standarde EU.To je cilj programa nove Evropske komisije"Zeleni pakt",uz "Zelenu banku" s hiljadama milijardi evra.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen je naglasila da Evropa do 2050. mora postati kontinent bez štetnih ugljeničnih gasova i klimatske štete od 15 milijardi evra godišnje od požara i poplava.

"Zeleni paktl" je, kako je rekla, "nova strategija privrednog rasta Evrope, kojom će se smanjiti štetni gasovi, stvoriti mnogo novih radnih mesta i poboljšati kvalitet života naših građana", uz smanjenje zagrevanja planete.

Ona je istakla da EU "Zelenim poduhvatom" prevashodno želi da uloži sredstva u proizvodnju čiste energije, proširi "sistem razmene" dopuštenih kvota emisija gasova, da podstakne "cirkularnu ekonomiju", s potpunom reciklažom, i zaštitom flore i faune u Evropi.

Opšte uverenje u EU je da je to "poduhvat od životnog značaja" za budućnost kontinenta.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je saopštio da je EU ustanovila "Zelenu banku", u saradnji s Evropskom investicionom bankom i Evropskom centralnom bankom, za finansiranje prelaska na norme, metode, nove tehnologije i održivu ekonomiju, koja će obezbediti privredni rast.

Ta banka će pružiti podršku Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj - članicama Unije koje se opiru novoj ekološkoj politici, a i nemaju novca da pređu na proizvodnju struje bez korišćenja uglja.

Makron je rekao da će EU ujedno na svojim granicama cariniti proizvode iz drugih zemalja koje se ne drže EU propisa o proizvodnji koja poštuje očuvanje prirode, posebno kad je reč o zagađenju ugljendioksidom.

Unija, rekao je Makron, želi da time zaštiti svoje proizvođače od onih koji ne uvažavaju evropske propise i ne žele da se bore za klimatsko ozdravljenje planete.

Važna tema na stolu samita EU je sazivanje Konferencije o budućnosti Evrope s ciljem da se Unija regormiše i da bude jedinstvenija, više suverena i demokratska, rekao je francuski predsednik.

Šefovi država ili vlada Unije danas treba da sagledaju koliko će novca biti određeno za bitne sektore i politike EU u razdoblju 2021-2027. godiune.

Makron je odmah predočio da se moraju zaštititi poljoprivreda i proizvodnja hrane - posebno bitne za Francusku i naglasio da je u pitanju "prehrambeni suverenitet Evrope" koja obezbeđuje visoko kvalitetnu hranu svom stanovništvu.

On je dodao da se ujedno moraju obezbediti sredstva za zaštitu prirodne sredine, "digitalnu privredu" i veštačku inteligenciju, kao i za strukturne fondove, ambicioznu evropsku odbranu i rešavanje problema imigracije.

EU će, po rečima francuskog predsednika, svoju novu strategiju "Zelenog pakta" i cilja "zelene Evrope bez CO2" do 2050. godine ugraditi u buduće pregovore o trgovini s partnerima u svetu.

Šefovi država ili vlada Evropske unije večeras će, na večeri, razmeniti mišljenja o spoljnopolitičkim pitanjima, poput nastojanja Francuske i Nemačke da na sastanku s liderima Rusije i Ukrajine izdejstvuje napredak u rešavanju sukoba u Ukrajini, o čemu će izveštaj podneti kancelarka Angela Merkel i predsednik Makron.

Jedan visoki zvaničnik u Briselu je rekao novinarima da je napredak nedovoljan da bi EU odlučila da smanji ili ukine sankcije Rusiji.

Takođe je naveo da politika proširivanja nije na dnevnom redu današnjeg zasedanja.

Očekuje se da će biti usvojeni zaključci podrške Grčkoj i Kipru u sporu s Turskom koja je s jednom vladajućom grupom u Libiji sklopila sporazum o utvrđivanju pomorske zone, kojim se narušavaju suverenitet i ekonomska prava Grčke i Kipra, što smatra i EU.

Krupna tema samita EU su posledice današnjih poslaničkih izbora u Velikoj Britaniji, gde bi u slučaju pobede vlade na čelu s Borisom Džonsom, ta zemlja trebalo da konačno napusti EU.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je istakao da svi u EU žele da se Bregzit završi dogovorom i pregovorima o "što tešnjim budućim odnosima s Velikom Britanijom".

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side