06.08.2019 Beograd

Glavni ideolog Crvenih Kmera do smrti negirao odgovornost za genocid

Glavni ideolog Crvenih Kmera do smrti negirao odgovornost za genocid Foto: Beta/AP/Heng Sinith
Kambodža još leči rane koje je napravio nemilosrdni režim u čijim je brutalnim pokušajima ostvarivanja utopijskog agrarnog društva, pre četiri decenije, ubijeno ili umrlo skoro dva miliona ljudi, pišu svetski medij povodom vesti da je u nedelju u bolnici umro glavni ideolog i drugi čovek Crvenih Kmera Nuon Čea, prenosi danas Radio slobodna Evropa.

Poznat kao Brat broj 2, Nuon Čea bio je drugi iza lidera Crvenih Kmera Pola Pota tokom vladavine tog pokreta Kambodžom od 1975. do 1979, kada su kambodžanski komunisti pokušali da vrate zemlju u Srednji vek, piše britanski BBC.

Veruje se da je za četiri godine vlasti Crvenih Kmera od gladi, bolesti, preteranog rada umrlo ili pogubljeno do dva miliona ljudi - skoro četvrtina tadašnjih stanovnika, ukazuje britanski servis, dodajući da je Nuon Čea bio jedan od ideoloških arhitekata politike Nulta godina, odnosno potpunog uništavanja dotadašnjeg društva.

Mada je Pol Pot za većinu sinonim umiranja oko dva miliona Kambodžanaca 70-ih godina, Nuon Čea je bio pođednako važan zupčanik u genocidnoj mašini Crvenih Kmera, ističe BBC.

On je do kraja odbijao je da prihvati odgovornost ili pokaže iskreno kajanje za zločine počinjene pod njegovom kontrolom. Nuon Čea je sebe smarao patriotom i čovekom od ubeđenja, ali će ga istorija pamtiti kao nemilosrdnog lidera koji je nadzirao smrt oko četvrtine pripadnika sopstvenog naroda u nekim od najgorih zločina 20. veka.

Tokom godina na vlasti, Čea je zaradio reputaciju svojim dogmatizmom i nemilosrdnošću, sprovodeći u praksu bezobzirnu, utopijsku politiku koja je uključivala pražnjenje gradova, zatvaranje škola i hramova, ukidanje privatne svojine i osnaživanje najsiromašnijih među siromašnima, ocenjuje u Gardijanu istoričar Dejvid Čendler.

Brat broj 2 Crvenih Kmera je rođen kao Lau Kim Korn u bogatoj kinesko-kmerskoj porodici, ukazuje istoričar specijalizovan za Kambodžu i Crvene Kmere. Čea je 40-ih godina živeo u Bangkoku, gde je završio školu, bio budistički sveštenik i studirao pravo. Kretao se u radikalnim krugovima i ušao u tajlandsku komunističku partiju, a po povratku u Kambodžu se pridružio tamošnjim komunistima gde je 50-ih sarađivao s mladim nastavnikom Salothom Sarom, koji će postati poznat kao Pol Pot.

Posle ubistva tadašnjeg lidera kambodžanskih komunista 1962, Čea je trebalo da bude novi vođa, ali je umesto njega na čelo došao Sar. Obrazloženje te odluke, kao i reakcije Nuona Čea nisu zabeleženi, i narednih 35 godina je odano i efikasno bio drugi u komandi kambodžanske Komunističke partije, navodi Čendler.

Na tribunalu za Crvene Kmere, Čea je odbacio krivicu za zločine, a za neumerene postupke režima je optužio "neposlušne elemente", tvrdeći da je kao patriota radio da spreči da Vijetnam zbriše Kambodžu. Iz njegove perspektive, on je efikasno i posvećeno nadgledao legitiman režim koji je nepravično proganjan, ocenjuje Čendler.

Iako osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti, Nuon Čea je do kraja pred sudom tvrdio ispravnost, pa čak i svoju herojsku ulogu u Crvenim Kmerima, piše Njujork tajms.

Često opisivan kao glavni ideolog Crvenih Kmera, Nuon Čea je optužen za iznošenje "master plana" za transformaciju društva koja je uključivala ukidanje novca i religije, istrebljivanje obrazovanih i ubijanje i proterivanje etničkih Vijetnamaca.

Prema sudskim spisima, on je planirao ili naređivao zločine koji uključuju ubistva, mučenja, zatvaranja, proganjanja, istrebljivanja, deportacije, prisilne transfere i porobljavanja, ukazuje njujorški list. Osuđen je i zbog nalaganja prisilne evakuacije do dva miliona ljudi iz Pnom Pena i nadziranje mučenja i ubijanja u zloglasnom zatvoru Tuol Sleng.

Nuon Čea i Khieu Samphan, nominalni šef države Crvenih Kmera, jedini su bivši visoki zvaničnici koji su odgovarali pred sudom zbog zločina Crvenih Kmera. Osuđeni su za zločine protiv čovečnosti u avgustu 2014. i onda na zasebnom suđnju za genocid u novembru 2018. Khieu Samphan je i dalje u zatvoru.

S druge strane, Nuon Čea je na suđenju krhkog zdravlja uporno i samouvereno opisivao svoje postupke kao patriotski pokušaj da brani zemlju od agresije, posebno iz Vijetnama. Njegovo svedočenje, ocenjuje Njujork tajms, svodi se na lekciju istorije zemlje, iz prizme Crvenih Kmera, okružene neprijateljima, razorene američkim bombardovanjem i pocepane subverzijama i izdajicama koje je trebalo iskoreniti evakuacijom gradova i čistkama.

Dok istraživači veruju da je Nuon Čea odgovoran za ekstremističku politiku Crvenih Kmera i da je direktno umešan u čistke i pogubljenja, on nikad nije priznao krivicu za zločine režima koji je uništio generaciju Kambodžanaca, podvlači agencija Asošiejtid pres (AP).

Na suđenju je rekao da on i njegovi drugovi nisu "loši ljudi", negirajući odgovornost za ubijanja. "Nisam ratni zločinac", rekao je 2004. u intervjuu za AP. "Priznajem da je bilo grešaka. Ali imao sam svoju ideologiju. Želeo sam da oslobodim zemlju. Želeo sam blagostanje ljudima".

Tokom svedočenja na sudu, on je insistirao da njegov režim nije odgovoran za zverstva i ponovio stare tvrdnje Crvenih Kmera da su masovne grobnice sadržala tela ljudi koje su ubile vijetnamske trupe kada su oterale s vlasti Crvene Kmere početkom 1979. i postavile klijentelistički režim s bivšim članovima pokreta. Jedan od njih je i sadašnji kambodžanski premijer Hun Sen.

Istraživači kažu da je Nuon Čea bio glavni ideolog odgovoran za najbrutalnije mere Crvenih Kmera i posebno za zatvor Tuol Sleng, poznat kao S-21, koji je sada muzej genocida u Pnom Penu. Oko 16.000 muškaraca, žena i dece je prošlo kroz ulaz zatvora pre nego što su mučeni i pogubljeni.

Iako je skoro četiri decenije posle kolapsa tiranskog komunističkog režima Pola Pota, međunarodni tribunal presudio da su Crveni Kmeri počinili genocid, mnogi osećaju da su presude malo doprinele prevazilaženju trauma zbog pokušaja režima da nemilosrdnim socijalnim inženjeringom napravi potpuno agrarno društvo, ukazuje CNN.

Nuon Čea i Khieu Samphan, koji je poznat kao Brat broj 4, najviši su lideri brutalnog režima Crvenih Kmera koji su procesuirani zbog genocida. Međutim, ističe CNN, mnogi smatraju da nekoliko osuda na specijalnom tribunalu nije učinilo mnogo da se zacele rane koje su ostavili Crveni Kmeri.

"Nikav postupak ne može ublažiti agoniju, tugu i žaljenje koji proganjaju preživele", napisao je pre pet godina za CNN Juk Čang, bivši zatvorenik Crvenih Kmera i direkor Dokumentacionog centra Kambodže. "Više od 35 godina posle pada režima Crvenih Kmera, mi i dalje vidimo posledice tog perioda u skoro svim aspektima kambodžanskog društva".

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side