23.07.2019 Atina

Grčki đaci kraće u klupama od drugih, test PISA ukazuje na probleme

Grčki đaci kraće u klupama od drugih, test PISA ukazuje na probleme Foto: Novi Magazin / VV
Grčki đaci provode u klupama manje vremena nego drugi, piše danas atinski list "Katimerini" i ukazuje da su i kvalitet i trajanje nastave merila njene uspešnosti koja se meri i povremenim međunarodnim takmičenjem, testom PISA. Sa 748 sati nastave godišnje u osnovnim školama i 791 satom u srednjim, prosveta u Grčkoj ide suprotno smeru drugih zemalja Evrope.

Ne samo što je "fond časova" u Grčkoj među najmanjim u Evropi, nego se grčki sistem obrazovanja od drugih "razlikuje po ključnim merilima", na šta ukazuje preporuka EU o tome (Recommended Annual instruction Time in Full Compulsory Education in Europe 2018-2019).

Taj dokument sadrži minimalno preporučeno vreme nastave u obaveznom, opštem obrazovanju - od prvog razreda osnovne škole, do završetka srednje u ​​školskoj godini 2018/19 u 43 evropska obrazovna sistema.

Pokazalo se da je Grčka među malobrojnim zemljama sa smanjenjem (za čak 25,5 odsto 2018-19. u odnosu na 2017-18.) "fonda časova" u osnovnom obrazovanju. Ostale zemlje s tim padom su Češka, Slovačka i Belgija.

Čitanje, pisanje i književnost uglavnom predstavljaju glavninu "fonda časova" na svim nivoima obrazovanja u Grčkoj, posebno u osnovnim školama.

Kao i u ostalim zemljama, nastava tokom obaveznog obrazovanja u Grčkoj u proseku čini 25 odsto ukupnog trajanja nastave - sve do završetka univerzitetskih studija.

Međutim, samo u Grčkoj vreme nastave u srednjim školama čini više od 20 odsto ukupnog nastavnog vremena - od prvog razreda osnovne škole, do diplomiranja na nekom fakultetu.

Po trajanju nastave matematike, Grčka je pri dnu liste zemalja s najmanje časova u obaveznom obrazovanju (ukupno 125 u osnovnoj i 96 sati u srednjoj školi).

Nastava prirodnih nauka u proseku u osnovnoj školi u Grčkoj traje 272 sata, što nije ni trećina prosečnog vremena posvećenog čitanju, pisanju i književnosti, a manje je od polovine prosečnog trajanja nastave matematike.

Međutim, u srednjoj školi u Grčkoj broj časova za prirodne nauke je sličan broju časova matematike, a nešto je manji od broja časova jezika.

Pored podučavanja osnovnih veština - razumevanja teksta, matematike i prirodnih nauka, grčko obavezno obrazovanje daje malo za razvoj praktičnih veština, prenosi atinski list.

Isto je i s nastavom društvenim nauka, a malo je i časova umetnosti, časova opštih opcionih predmeta i opcionih predmete koje uvode same škole na osnovu lokalne istorije, tradicije, ekonomije.

Profesorka matematike i sociologije obrazovanja i bivša državna menadžerka takmičenja PISA koje priređuje svetska razvojna organizacija OECD, Hrisa Sofianopulu, izjavila je za "Katimerini" da je "utvrđeno da, kako raste vreme nastave, tako se poboljšava uspeh učenika posebno iz ugroženih sredina - ekonomski lošije stojeći slojevi, imigranti".

"Naravno, ključno je kontinuirano stručno praćenje nastave, da bi se procenilo da li je za nešto potrebno produžiti vreme, a za nešto ga skratiti”, rekla je ona.

Na poslednjem takmičenju PISA 2015. godine, čak skoro trećina - 29,8 odsto đaka u Grčkoj je bilo na niskom stepenu razumevanja prirodnih nauka, odnosno nisu imali osnovne veštine koje bi trebalo da imaju u svom uzrastu.

U zemljama OECD-a, na tom nivou je bilo 18,5 odsto učenika - znatno manje nego u Grčkoj, dok za prosekom OECD teži EU koja planira da 2020. godine procenat učenika s oskudnim znanjem smanji na 25 odsto ukupnog broja.

Pored toga, nedavna preporuka EU je da prioritet u nastavi treba da bude više građanskog obrazovanja, demokratskih vrednosti, učešća građana u javnim poslovima i razumevanje nastanka i funkcionisanja Evropske unije, rekla je Sofianopulu, profesorka atinskog Istraživačkog univerziteta "Harokopio".

Te oblasti, međutim, pripadaju društvenim naukama kojima Grčka ionako posvećuje malo vremena u nastavi, konstatuje "Katimerini".

Još jedan važan nalaz iz takmičenja PISA je da je bolji učinak nastave verovatniji ako nastavnik, pored toga što izlaže i objašnjava naučne koncepte, odgovara na pitanja učenika i debatuje s njima o tome.

Međutim, profesorka Sofianopulu koja učestvuje u trajnom međunarodnom istraživanju obrazovanja, rekla je da ne postoji jedan jedinstveni, "najbolji model" koji bi "mladim ljudima omogućio da zadovolje zahteve kulturno raznolikih, a digitalno povezanih društvenih zajednica u kojima žive i u kojima će raditi".

Pitanje je da li uopšte tome stremi obrazovni sistem Grčke, koji bi, rekla je profesorka, trebalo da gradi "sposobnost pojedinca da analizira svetske i interkulturalne teme i kritički ih razmatra iz različitih perspektiva, da bi razumeo kako i razlike među pojedincima utiču na njihovo shvatanje i sebe i drugih", preneo je "Katimerini".

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side