29.05.2019 Beograd

Ivan Krastev: Ekstremna desnica neće nestati

Ivan Krastev: Ekstremna desnica neće nestati Foto: prtscr ytb
Na nedavno održanim izborima za Evropski parlament antievropska nacionalistička ekstremna desnica napravila je ozbiljan pomak.

Očekuje se da ove partije, zajedno sa ostalim evroskepticima, imaju približno 25 odsto mesta u Evropskom parlamentu kada telo bude u julu prvi put zasedalo u novom sazivu. Ekstremna desnica možda neće biti dominantna, ali sada treba svima da bude jasno da ovaj pokret neće nestati u skorije vreme

 

Došlo se do prekretnice, ali se Evropa nije preokrenula.

Uprkos strahovanju od uspona desničarskih populista, većina birača širom Evrope je na nedavno održanim izborima za Evropski parlament dala svoj glas proevropskim partijama glavne struje. Glavni blokovi desnog i levog centra su izgubili većinu, ali će i dalje dominirati zakonodavnim telom, koje čini 751 član. Centar se drži za sada.

Ali antievropska nacionalistička ekstremna desnica, koja uključuje partije kao što su Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj i Liga Matea Salvinija u Italiji, a koja dobija podršku i savete od Stiva Benona, jeste napravila ozbiljan pomak. Očekuje se da ove partije, zajedno sa ostalim evroskepticima, imaju približno 25 odsto mesta u Evropskom parlamentu kada telo bude u julu prvi put zasedalo u novom sazivu. Ekstremna desnica možda neće biti dominantna, ali sada treba svima da bude jasno da ovaj pokret neće nestati u skorije vreme. Od pet pojedinačnih političkih partija s najvećim zastupništvom u novom sazivu Evropskog parlamenta četiri su antievropske.

TRAJNO OBELEŽJE EVROPSKE POLITIKE: Ne tako davno mnogi mejnstrim političari i stručnjaci su na ekstremnu desnicu gledali kao na nešto malo više od pokreta protiv sistema – ljudi su na evropskim izborima glasali protiv establišmenta da bi poslali neku poruku, ali niko nije stvarno hteo da se ovi političari oprobaju na vlasti. Ove stranke se nisu shvatale ozbiljno u vezi s politikom; one su se samo igrale politike.

Sada nema druge nego da se prizna da populistička desnica postaje trajno obeležje evropske politike.

Salvini je krunisan (ili je bar sam sebe krunisao) kao lider ovog pokreta. Tokom kampanje se sastajao sa saradnicima-nacionalistima širom Evrope i organizovao veliki miting u Milanu da bi ujedinio partije. On sada sanja da izgradi jedinstveni glasački blok u novom Parlamentu koji može da oblikuje zakonodavnu agendu. Najverovatnije u tome neće uspeti – nacionalisti nisu poznati po saradnji i kompromisu i mnoga pitanja među njih unose razdor, naročito Rusija. Uprkos tome, ne treba ih potcenjivati.

Nijedna od ovih stranaka više ne odaje utisak da podržava izlazak iz Evropske unije ili evrozone. Umesto toga, one žele da je menjaju iznutra. Ako nacionalistička ekstremna desnica može da mobiliše trećinu glasova Evropskog parlamenta tako što će uspostaviti zajednički cilj sa ostalim konzervativcima, moći će da pričini dosta štete, na primer tako što će blokirati svaki pokušaj Evropske komisije da kazni zemlju Evropske unije koja krši vladavinu prava. Parlament je prošle godine izdao takvo upozorenje protiv Mađarske. Da li će isto bilo moguće 2020? Nije teško zamisliti da Evropska unija postane unija liberalnih i neliberalnih demokratija.

IZNENADNI IZBORNI POBEDNICI:Srećom, evroskeptični nacionalisti nisu jedina nova snaga koju ne treba potcenjivati u Evropskom parlamentu. Liberali i Zeleni bili su iznenadni pobednici na ovim izborima. Zajedno su osvojili šezdesetak dodatnih mesta, čime im je ukupno pripalo 176, a s tim će dobiti i dosta političkog uticaja. Možda će Zeleni iskoristiti svoj uspeh i zahtevati da rešavanje pitanja klimatskih promena postane prioritet za kontinent.

Zeleni su podršku našli pretežno među mladim, urbanim proevropski orijentisanim biračima koji podržavaju ideju ujedinjene Evrope, ali su kritični prema EU onakvoj kakva danas postoji. Oni smatraju da Brisel nije spreman da rizikuje i da je nemaran kada je reč o dugoročnim problemima kao što je povećanje nejednakosti i životna sredina. 

Eto, to su pobednici – ekološki liberali koji žele da očuvaju život na Zemlji i nacionalni populisti koji žele da očuvaju svoj način života. Ali ono što im je zajedničko jeste osećaj da aktuelni kurs politike i društva nije održiv. I jedni i drugi su ponudili promene i promene su hteli. 

Anketa koju je uoči izbora sproveo Evropski savet za spoljne odnose pokazala je da iako je poverenje u EU veće nego u bilo kom periodu u proteklih 25 godina, većina Evropljana smatra da će se blok raspasti tokom narednih 20 godina. 

Pristalice Evropske unije za sada ne treba da paniče. Izbori su pokazali da su Benonove prognoze o revoluciji u glasačkoj kutiji zalazile u domen fantastike. Nacionalistička desnica neće u skorije vreme rasparčati Evropsku uniju. Ali, iako su ovi izbori uspeli da zauzdaju rast evroskepticizma, pravi problem neće nestati, a to je evropesimizam.

 

* Ivan Krastev je predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni član Instituta za humanističke nauke u Beču. Njegova najnovija knjiga nosi naziv “Posle Evrope”.

Prevela: Marija Kojčić

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side